DUŽNI SMO DA BRANIMO OPSTANAK OTADŽBINE I OČUVANJE SMISLA SOPSTVENE ISTORIJE

Vidovdansko sabranje protiv nasilja nad Srbima KiM

Na skupu koji je na Vidovdan u Beogradu organizovao Pokret za odbranu Kosova i Metohije ukazano da je na delu najžešći NATO-šiptarski teror protiv kosovsko-metohijskih Srba

U Beogradu je na Vidovdan, ispred Crkve Svetog Marka, organizovan novi skup Pokreta za odbranu Kosova i Metohije, posle okupljanja u maju. Predsednik Pokreta profesor dr Miloš Ković je tom prilikom objasnio da je uzrok ranijem trodnevnom protestu „bilo ranjavanje preko 50 Srba u Zvečanu od strane KFOR-a, odnosno činjenica da se u Beogradu tim povodom niko nije oglasio“. „Blokirali smo auto-put na sat i po, demonstrirali ispred ambasade Nemačke i zgrade Predsedništva, potom blokirali Slaviju da bismo izrazili punu solidarnost sa Srbima na Kosovu i Metohiji i nezadovoljstvo zbog toga što Aleksandar Vučić i Vlada Srbije ne ispunjavaju ustavne obaveze i ne štite tamošnji srpski narod“, istakao je Ković pa nastavio. „Zatražili smo da oni podnesu ostavke ukoliko nisu u stanju da vrše svoju dužnost. Zahtevali smo, takođe, odbijanje nemačko-francuskog ultimatuma, prekid pregovora pod okriljem EU i njihov povratak u zakonske okvire Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Dovođenje u bilo kakvu vezu ovih protesta s političkim strankama, s protestima građana koji se održavaju petkom ili s navodnim namerama Aleksandra Vučića da te proteste obesmisli, smešno je i zlonamerno. Prećutkivanje našeg protesta od strane režimskih medija i zlonamerne interpretacije sa druge, tobože opozicione strane, pokazuju da se ovde ne trpi bilo kakvo zalaganje za zaustavljanje progona na KiM, niti bilo kakav pokret koji nije pod kontrolom ovog ili onog centra moći.“

POZIV NA NOVA OKUPLJANJA Niz intelektualaca je, danima pre vidovdanskog protesta, pozivao građane na okupljanje. Tako je Milo Lompar istakao da smo, potreseni divljačkim nasiljem nad našim sunarodnicima na KiM, dužni da branimo opstanak otadžbine i očuvanje smisla sopstvene istorije, i da, uprkos činjenici da su nas postupci predsednika Srbije i aktuelne vlasti doveli do neviđene apatije, treba ustati u odbranu svoje prošlosti i sadašnjosti, ali i budućnosti – kako u ime rodoljublja, tako i u ime istinske demokratije. Branislav Ristivojević je naglasio da, dok traje raspeće Kosova i Metohije, ne smemo dozvoliti novi „Bljesak“ i „Oluju“. Zoran Čvorović je upozorio da je preko 80 odsto građana Srbije protiv NATO-a i uvođenja sankcija Rusiji, kao i za Kosovo i Metohiju u Srbiji, ali da vlast šuruje s Alijansom i učestvuje u vežbama („Platinasti vuk“) sa tom zločinačkom organizacijom. Feđa Dimović iz „Beogradskog sindikata“ je podsetio da Srbin s Dorćola ne sme da zaboravi Gračanicu.
Na platou ispred Crkve Svetog Marka okupilo se nekoliko hiljada građana, kojima su se obratili: Časlav Koprivica – profesor Univerziteta u Beogradu, Mitra Reljić – profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, Stefan Đorđević – doktorand na Univerzitetu u Beogradu, Rada Stijović – lingvista i naučni savetnik, Ratko Ristić – prorektor Univerziteta u Beogradu, Đorđe Vukadinović – urednik Nove srpske političke misli i Slobodan Samardžić – profesor Univerziteta u Beogradu.
Časlav Koprivica je istakao: „Znajući kakvo nam je stanje u zemlji, mogli smo se okupiti i zbog neokolonijalne privrede u rukama stranaca, zbog sistemske negativne društvene selekcije i korupcije u Srbiji, zbog neobuzdane inflacije, zbog toga što ovom zemljom zapravo vlada Kristofer Hil, zbog okupiranih medija koji emituju laži i bahatost, a ćute o KiM, zbog uništavanja EPS, zbog mnogo toga drugoga. Vjerujem da smo i mi ovdje, kao i svaki pristojan građanin ove zemlje, odlučno protiv svega toga. Ali sada nas je ovdje sabralo ono što je u Srbiji ovom trenutku daleko i neuporedivo to su sveti Vidovdan i u svakom pogledu posrnula srpska vlast, koja saučestvuje u onome što je najozbiljnija opasnost ukupnom opstanku Srba i Srbije na Kosovu i Metohiji.
„Kada, s Božjom pomoći, spasemo KiM, a to bi, samo zasad, značilo: ne dopustiti predsjedniku Srbije da završi u februaru, prihvatanjem njemačko-francuskog ultimatuma, započeli proces predaje južne srpske pokrajine – kada dakle to budemo spriječili, sve drugo ćemo u svojoj zemlji mnogo lakše postaviti na svoje mjesto. A ako, daleko bilo, ‘prospemo’ Svetinju kosovsku, teško da bi ikakav drugi boljitak u takvoj samoosakaćenoj Srbiji bio moguć. Srbija čiji bi građani dopustili veleiizdajničkoj vlasti da je liši Kosova i Metohije postala bi naprosto neodrživa.“

O NAŠIM UTAMNIČENICIMA Prof. dr Mitra Reljić, heroina srpskog hrišćanskog otpora sa KiM, govorila je o Srbima koje hapse i zatvaraju, a o kojima naša država ne vodi nimalo računa: „U Vitomirici, kraj samog puta, zjape temelji srušene kuće Milorada Đokovića. Milorad, nespreman da se odrekne očevine i spreman da ‘izazove hrabrost’, posle višegodišnje golgote, dopao je tamnice u Podujevu. U nizu ‘zločina’, na teret mu se – kako napisa novinar Živojin Rakočević – stavlja navodno ubistvo dvanaest Albanaca baš na njegovom imanju koje je 1913. godine počinila vojska crnogorskog kralja Nikole.
„I Milorad, i Slađan, i Milun, Radoš, Dušan, Uroš, Dalibor, Nemanja, Dragiša, Nenad, sutra ko zna ko. Svaki novi utamničeni Srbin baci senku na stradanje ranije usužnjenih, od kojih su neki osuđeni na višegodišnje robije. Koliko nas se još seća Zorana Kolića iz Dobrotina, Nenada Arsića iz Čaglavice, Duška Arsića iz Matičana, Gorana Stanišića iz Slovinja, Zorana Đokića iz Peći, Zlatana Krstića iz Nerodimlja, Gavrila Milosavljevića iz Istoka? Većini njih pripisan je ‘ratni zločin’ pošto su odbili da prodaju kuću ili se usudili da se primaknu svojoj, od strane Albanaca uzurpiranoj, imovini.
„A šta čine naši državni predstavnici? Oni nam naširoko prepričavaju ono što svi vidimo i znamo, jadaju se da su prevareni. Kao da nisu znali da će upravo tako i biti. Usput vežbaju s NATO deathmakers-ima koji aminuju prištinska zločinstva, koji su koliko juče sejali smrt nad Srbijom, trovali nam tle, krv rođene i nerođene dece. Osvežavaju nam pamćenje o ‘savezništvu’ s Amerikancima i njihovim tobožnjim dobrim namerama. Zaboravljaju da državu koja tako često pruža ruku pomirenja i gostoprimstvo osvedočenim neprijateljima svog naroda, teško da iko može uzimati za ozbiljnu.“
Mladi Stefan Đorđević je podsetio okupljene da od srpske vlasti svako očekuje da radi u interesu svoje države naroda, ali da ona sarađuje sa šefom one okupacije kojom je Srbija porobljena – a to je američki ambasador Hil.

ŠTA NE SMEMO DOPUSTITI Prof. dr Rada Stijović je naglasila da se ne bavi politikom, i nije član bilo koje stranke, ali da na skupu govori jer se više ćutati ne može. Dogorelo je do nokata: „I dok, s jedne strane, nasrću na žive ljude, Albanci (uz pomoć svojih gospodara), s druge strane, nasrću na srpsku prošlost i kulturu, a sve s istim ciljem – da Srbi nestanu, da se zatre njihov trag i da se potpuno ovlada njihovom iskonskom zemljom. Sve što nisu uništili ili oskrnavili u ranijim pogromima, oni otimaju širenjem grubih neistina. Čak i Visoke Dečane proglašavaju svojim kulturnim nasleđem, a sebe najstarijim stanovnicima Kosova i Metohije. Ali i da nema nikakvih drugih dokaza o srpskom hiljadugodišnjem postojanju na ovim prostorima, dovoljno bi bilo to što gotovo svaka stopa kosovsko-metohijske zemlje – svaki potok, izvor, šumovit teren, golet, naseljeno mesto – bilo Srbima bilo Albancima – nose srpsko ime.
„Naravno, govorim o imenima koja su nastala spontano, a ne po diktatu političara. Ta slika ne bi bila takva da su Albanci dolazili na pustu zemlju. Ova imena, kao i imena ljudi, zabeležena su i u srednjovekovnim srpskim crkvenim knjigama, a u tursko vreme i u turskim poreskim knjigama – tefterima, i nose isto svedočanstvo – da je starinačko stanovništvo srpsko, da su Kosovo i Metohija srpska zemlja. Nisu Kosovo i Metohija prvi put okupirani, ali Kosovo i Metohija nikada do sada nisu našom voljom predati. Srpski narod i srpska kultura na Kosovu i Metohiji odolevali su vekovima bezakonju. Trovekovne mučne i nevoljne srpske seobe nisu potpuno opustošile ove krajeve. Novi pogromi imali su karakter i razmere satiranja. Nikada u istoriji ovde nije bilo manje Srba. Ne dozvolimo da naša generacija bude upamćena po sramoti da je svesrpska otadžbina – Kosovo i Metohija, očišćena od Srba. Ne dopustimo da budemo oni čija je vlast predala Kosovo i Metohiju.“

OTIMANJE RESURSA Ratko Ristić je podsetio da, u trenutku kad se Srbi progone kao divlje zveri, nema zapadnih ljudskopravaških NVO da se staraju o njima. Nema nikog da spreči rušenje srpskih grobova. Za to vreme, po Ristićevim rečima, „retardirani Aljbin Kurti“ poklanja papi Francisku monografiju manastira Lesnova, kao albanske baštine, iako je to zadužbina Dušanovog vojvode Jovana Olivera. Pred nama je genocid nad Srbima: uništenje naroda, brisanje tragova, prisvajanje kulturno – istorijskih spomenika. KFOR pod kontrolom NATO-a pomaže arbanaškoj manjini da zauzme Sever Kosova, jer se sprema nešto ozbiljno. Naša vlast, sa svoje strane, sprečava svaki ozbiljan otpor Srba sa Severa – činjenica je da je „Aca Srbin“ demontirao tamošnju civilnu zaštitu. Za to vreme, dotični stalno žali što „Rio Tinto“ ne kopa litijum u Jadru, hvališe se time da Srbija leži na zlatu, tvrdi da će ovde biti otvorene na desetine rudnika koji će ovu zemlju pretvoriti u deponiju. I, naravno, nikad nam ne kaže da je jedan od razloga za otimanje KiM neviđeno resursno bogatstvo u ovoj srpskoj pokrajini. Zato nam je potrebna patriotska vlast – čestiti ljudi kojima se zna poreklo imovine i diploma, svesni da je korupcija najveća izdaja svog naroda.
Đorđe Vukadinović je istakao da je on još 2013. ukazivao na Briselski sporazum kao na izdaju: „I ako je pre deset godina neko možda mislio da ‘malo preterujemo’, ako je neko imao neke iluzije, ili makar nade da ‘nije sve tako crno’, i da je to ‘nemoguće’. I da je ‘sigurno u pitanju neki lukavi plan’. Danas, deset godina kasnije, dok Kurtijevi specijalci, sa dugim cevima i oklopnim vozilima, krstare severom Kosova i Metohije, iz aviona je jasno da, nažalost, nije bilo nikakvog ‘lukavog plana’ već samo gole predaje i izdaje. Dragi prijatelji, zanemarite ko ovo govori, ko je pozvao, ko organizuje, ko stoji ispred ili iza ove govornice. Samo razmislimo zajedno, ili makar samo poređajmo činjenice: ti ispuniš sve bolne i ponižavajuće neustavne obaveze iz Prvog briselskog sporazuma. A druga strana ne ispuni ni jednu jedinu – koja je, uzgred rečeno, apsolutno nedovoljna i neadekvatna ‘kompenzacija’ za ono što si ti dao i predao. A oni ti kažu da ta njihova, ponavljam, jedina obaveza ‘nije u skladu sa ustavom Kosova’, te da ne mogu i neće da je ispune?! Neće da formiraju „Zajednicu srpskih opština“ – a ti i dalje pregovaraš! Potpisuješ i ‘implementiraš’ nove sporazume, a da druga stana nije ispunila svoje obaveze iz prethodnih sporazuma. I tako punih deset godina. Neće da puste pohapšene Srbe, love ih kao zečeve na teritoriji na koju, pre tvog dolaska na vlast, nisu smeli nos da pomole. A ti oslobađaš uhapšene kosovske specijalce, koje si prethodno sam nazvao ‘teroristima’. Kažeš da, zbog nepoštovanja Srbije i srpskih interesa, nećeš ići na razne evroatlantske seanse, žurke i skupove. A onda, kada te ‘zamole’ prijatelji iz Brisela ili Vašingtona, odeš kao bela lala.“
Vukadinović je podsetio da borba traje vekovima, i da predaje ne sme biti: „A ovo je, ma koliko loše delovalo, još daleko od gotovog, dragi prijatelji. Biće gotovo tek ako i kad mi to prihvatimo i sa tim se pomirimo. A to se nikada neće dogoditi. Da, teško je. Ali bivalo je i teže. Strašno je, ali bivalo je i strašnije. Noć je najtamnija pred svitanje. Na Kosovu i na Vidovdan se to najbolje vidi.“

PROTIV NEPRAVDE I NASILJA Slobodan Samardžić je rekao da Srbijom haraju nepravda i nasilje, i da se zbog toga održavaju protesti, ali da su najveća nepravda i nasilje upravo na KiM. Zato, ako se borimo protestima protiv nasilja, onda nam na prvom mestu mora biti Kosovo, jer tamošnja nepravda i nasilje nisu obični, nego je u pitanju teror koji mogu izdržati samo nadljudi. Ti nadljudi su upravo Srbi koji ne napuštaju svoja ognjišta, a koje naša vlast ne štiti onako kako bi to morala da čini. Mada u terorisanju naših sunarodnika sarađuju pre svega Albanci i Zapad, domaća vlast im asistira, tako što se prema Srbima sa Kosmeta ponaša kao da su dijaspora. Već godinama, naglasio je Samardžić, ta ista vlast, s predsednikom Srbije na čelu, korača ka ambisu. Ostao je još jedan korak do ponora, i samo krajnje naivni i krajnje pokvareni mogu da tvrde da taj korak neće biti učinjen. Ipak, dužnost svih nas je da taj korak sprečimo. Njegoš je davno rekao da su naša prava na Kosovu zakopana. Tako je i danas. Ipak, mi, koji imamo Kosovski zavet, ne smemo klonuti duhom.
Protest su podržale nacionalno-demokratski orijentisane stranke, Dveri i Patriotski blok i Zavetnici, smatrajući da je veoma važno da se očuva nadstranačka priroda borbe za našu Svetu zemlju. Slobodan Janković iz Srpskog demokratskog saveza je naglasio: „Sa svim manama, nedostacima i problemima, jasno je da rodoljubive stranke, a uz njih i ostale organizacije treba zajedno da delaju u uslovima gubitka slobode i činjenice da su Vučić i vlada tek kolonijalne ispostave. Na čemu treba da se sjedine? Na samo nekoliko osnovnih stvari: 1) Kosovo je Srbija, 2) ne u NATO, 3) nećemo sankcije Rusiji, 4) zbog svega prethodnog nećemo u EU, 5) u Srebrenici nije bilo genocida, 6) Jasenovac je najveće stratište na Balkanu u Drugom svetskom ratu i ne pristajemo na napore da se selektivnim pristupom građi umanjuje broj stradalnika, 7) dužni smo da čuvamo zavet Svetoga Save.“

ZAHTEVI S PROTESTA Na protestu su preovladavale državne zastave Republike Srbije, a građani su nosili transparente na kojima je pisalo „Ne damo svetinje, Kosmet i ćirilicu“, „Zvečan je večan“, „Vanredni izbori na svim nivoima“, „Vučiću, odlazi“, „Dole francusko-nemački izdajnički sporazum“, „Hil persona non grata“ i druge. Nakon obraćanja govornika, održana je protestna šetnja od Crkve Svetog Marka do zgrade Predsedništva Srbije, gde je prof. dr Slobodan Samardžić pročitao zahteve sa ovog protesta. Na čelu kolone je sve vreme bio veliki transparent na kome je pisalo „Stop teroru nad Srbima na KiM“.
Evo spiska zahteva:
1. Državni organi Srbije moraju hitno da preduzmu sve potrebne mere i aktivnosti radi zaštite srpskog naroda u pokrajini. To podrazumeva: – Plan i podrška samoorganizovanju i samozaštiti Srba, pre svega povratkom civilne zaštite koja je ukinuta 2013. godine na osnovu Briselskog sporazuma – Organizovanje izbora u svim opštinama sa srpskom većinom na osnovu zakona Srbije;
2. Da se ponište svi briselski sporazumi (2013, 2015 i 2023) i njihovi prateći dokumenti;
3. Da se što hitnije sazove sednica Saveta bezbednosti UN na kojoj bi se iznele činjenice o permanentnom albanskom teroru u pokrajini i doneli zaključci o obavezama civilne i vojne misije UN na osnovu Rezolucije SB UN br. 1244;
4. Da se utiče na međunarodne predstavnike na KiM da obezbede slobodu kretanja preko administrativne linije;
5. Da se pregovarački proces o političkom rešenju tekuće krize i statusnog pitanja vrati u Ujedinjene nacije;
6. Ove zahteve upućujemo organima Srbije koji su Ustavom i zakonima obavezni da vode državnu politiku na Kosovu i Metohiji. Decenijski poraz ove politike potiče od uzurpacije odgovarajućih državnih funkcija od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića. Njegovo odstranjenje iz kosmetske politike osnovni je uslov odbrane i spasavanja naše južne pokrajine.