Дуга историја тамновања

Како је човек с лисицама постао премијер тзв. Републике Косово?

Необична је и речита биографија премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија (1975). Бивши студентски активиста провео је две и по године у српском затвору 1999. до 2001, косовске власти су га поново затвориле 2007. да би 2018. био осуђен за извршење или подстицање најмање пет напада сузавцем на косовски парламент са циљем стопирања доношења закона који би косовским Србима гарантовао ограничену аутономију. У његов концепт демократије уписани су инциденти паљења возила Еулекса, Унмика, превртање камиона из Србије, и разумљиво – лисице на рукама…

ФАШИСТА С ИСКУСТВОМ Поводом дешавања на Косову и Метохији уочи 1. августа 2022. године Ричард Гренел је оценио да је Курти „фашистички премијер“ који живи у прошлости. Гренел је тада опомињао српске лидере да не наседну.
„Још једном, радикални левичар и искусни фашистички премијер ’Косова’ Аљбин Курти једнострано повлачи потез којим забрањује српске таблице и личне карте на ’Косову’. То је глупо, безобзирно и непотребно. Зашто му (саветник Беле куће за националну безбедност) Џејк Саливен и (државни секретар САД) Ентони Блинкен не кажу да прекине са фашистичким методама?“, навео је тада Гренел на твитеру.
Курти, истина, никада није ни покушао да буде демократа о чему сведочи његова непоколебљивост о питању става да на „Косову“ може да толерише само Албанце, па отуда не жели да формира ЗСО, да не жели ни по коју цену да Бошњацима препусти општине Витомирица и Речане, такође ни Горанцима општину Гора.

МЕСТО У КЕКУ? Овај верни антидемократа не поштује чак ни Уставни и Врховни суд тзв. Косова, што је било предмет приговора земаља Квинте у Приштини а у вези с укњижењем земље манастира Високи Дечани. Од амбасадора земаља Квинте Курти тражи да се не мешају „у унутрашње ствари ’Косова’“.
Оваква лакоћа пркошења навела је посланика Демократске партије „Косова“ Бекима Хаџијуа да га подсети да је посао инжењера електротехнике добар и предложи му да иде у КЕК „јер је то данас потребно“.
„Курти је дипломирани инжењер који никада није радио у својој струци, одувек се бавио политиком. За његов инжењерски рад морали бисмо да га пошаљемо у КЕК, јер је и то данас потребно, можда би му искуство инжењера помогло. Никада у животу није спојио две жице у енергетском сектору“, рекао је Хаџију, а пренела „Газета експрес“.

ЧОВЕК С ДОСИЕЈОМ Ко је у ствари Аљбин Курти, човек с досијеом затвореника у Београду и Приштине?
Иза решетака је боравио неколико пута. У октобру 1997. ухапшен је први пут као један од лидера студентског покрета који је организовао серију демонстрација у Приштини. Годину дана касније почео је да ради у канцеларији Адема Демаћија, у то време гласноговорника ОВК у Приштини.
Усвојивши концепт послодавца, Курти се шест година касније обратио судијама у Приштини, рекавши да се неће бранити пред „колонијалним органима Унмика“. Осуђен је на 11 месеци затвора, али је одмах пуштен јер је то време провео у притвору.
За време НАТО бомбардовања 1999. Курти је покушао да напусти земљу, како су тада писали медији, преобучен у жену, али га је српска полиција ухапсила. Када су се у јуну 1999. српске снаге повукле с територије КиМ, Курти се нашао међу неколико стотина албанских затвореника који су пребачени на територију централне Србије – из затвора у Липљану у Пожаревац.
У марту 2000. пред судом у Нишу осуђен је на 15 година затвора због угрожавања територијалног интегритета Савезне Републике Југославије и дела тероризма. Судијама се обратио речима: „Може ми судити само суд мог народа. Не признајем овај суд као што не признајем ни Србију ни Југославију.“

СУКОБИ С УН И ЕУ После притиска међународне заједнице, Курти је у марту 2001. пуштен из затвора. Остао је политички активан преко невладине организације „Мрежа – Акција за Косово“, где непрекидно критикује Унмикову управу и организује демонстрације.
Покрет Самоопредељење формира 2005. године. Његови припадници су тада на неколико зграда Унмика исписали графите „Нема преговора – самоопредељење“, залажући се за референдум о статусу Косова. Ухапшен је заједно с десетинама активиста, али убрзо пуштен из затвора.
Наставља с организовањем демонстрација да би 2007. био осуђен на девет месеци затвора због сукоба с румунском полицијом приликом чега је двоје људи из Самоопредељења погинуло, а десетине њих повређено. За страдање двоје својих суграђана одговоран је Курти који је организовао демонстрације.
Сукоб с румунском полицијом било је ватрено крштење покрета Самоопредељење – уистину паклено – за неколико сати сукоба Куртијевих присталица и Унмикове полиције убијена су два човека, док је рањено стотинак особа, махом демонстраната. Румунски полицајци су, наводно, гуменим мецима пуцали директно у лица учесника протеста, чиме је суштински почела ера жестоких сукоба присталица Самоопредељења с полицијама УН и ЕУ, те косовским властима. Аљбин Курти је, по трећи пут у политичкој каријери, завршио иза решетака.
У августу 2009. активисти Самоопредељења испревртали су 28 Еулексових возила, гневни због чињенице да ова мисија Европске уније планира да склопи споразум с Министарством унутрашњих послова Србије.

КЛОВН ЈЕ НАСИЛАН Током једних демонстрација повређена је и тадашња америчка амбасадорка у Приштини Трејси Ен Џејкобсон, после чега га је Филип Рикер назвао „кловном који жели да буде насилан“.
Ништа боље мишљење о Куртију, у то време, нису имали ни остали западни званичници, сматрајући га за проблематичног кавгаџију без јасног политичког концепта и ваљане подршке међу Албанцима.
На крају је 2010. године осуђен је на девет месеци затвора за „учешће у групи која је опструирала званична лица у обављању својих званичних дужности“.
Убрзо је пуштен на слободу јер је Окружни суд у Приштини узео у обзир време које је већ провео у притвору.
Једно од хапшења Аљбина Куртија догодило се у јануару 2012. када су се присталице Самоопредељења код Мердара сукобиле с полицијом и упркос јаким снагама безбедности блокирале пут између Подујева и Мердара за камионе из централне Србије. Камионе су и превртали.
Већ 2015. Курти је ухапшен с још тројицом посланика због сузавца којим су прекинули рад приштинске Скупштине како би спречили усвајање ЗСО и демаркацију границе са Црном Гором. Сви су осуђени на условне казне.
У свом политичком деловању Аљбин Курти никада ниједним потезом није показао афинитете према демократији а његов анимозитет према Србима, Бошњацима, Горанцима, на штету ових народа и заједница, био је очигледан.

ГЛАСАЧ НА АЛБАНСКИМ ИЗБОРИМА Аљбин Курти је рођен у Приштини 24. марта 1975. Отац му потиче из албанске породице из Сукобина, тадашње СР Црне Горе одакле се као инжењер у потрази за послом преселио у Приштину. Мајка му је учитељица у пензији, такође албанске националности, рођена и образована у Приштини. Завршио је основно и средње образовање у Приштини. Године 1993. примљен је на Факултет техничких наука Универзитета у Приштини као најбољи кандидат, са 100 одсто бодова на пријемном испиту. Дипломирао је 2003. на смеру телекомуникације и рачунарство. Од 22. марта 2021. обавља функцију председника косовске владе коју је обављао и од фебруара до јуна 2020. године. Истакао се 1997. као потпредседник Савеза студената Универзитета у Приштини и главни организатор демонстрација 1997. и 1998. године. Када је Адем Демаћи постао политички представник терористичке Ослободилачке војске Косова, Курти је радио у његовом кабинету. Од 2010. три пута је обављао функцију народног посланика скупштине тзв. Републике Косово. После избора 2019. рекао је да су у процесу нормализације односа са Србијом потребни „чврст дијалог“ и „реципроцитет“. Жели да тзв. Република Косово прво преговара са својом српском мањином и Европском унијом, а затим са Србијом. Сматра будући дијалог с мањинама „Косова“ и ЕУ „главним приоритетом“ за наставак дијалога. Ожењен је Норвежанком Ритом Огестад Кнудсен с којом има ћерку Леу. Поред матерњег албанског, говори и српски, француски и енглески језик. Поред косовског пасоша поседује и званична документа Републике Албаније, где је и гласао на изборима.