Паскурице из државне торбе

Нове економске мере

Испада да, скоро пред сваке изборе, власт грађане великодушно запљускује издашним новчаним давањима која су, у ствари, њихове паре, али звуче као поклони, што већини годи и весели њихову напаћену душу

Пред свако обраћање председника Вучића грађанима следи вишедневна најава и напомена да се ради о изузетно важним политичким и економским стварима. И овај пут тензија је подизана све до његовог појављивања с премијерком Брнабић. Не треба изгубити из вида ни околности у којима се све дешава. Од трагедије и злочина у Основној школи „Владислав Рибникар“ и Младеновцу, преко насиља на северу Косова и Метохије, до вишенедељних протеста грађана, чије незадовољство због израженог насиља покушава да инструментализује опозиција. И кад год би се осетила политичка криза, Вучић би излазио с мерама за њено гашење, креирајући будуће догађаје или враћајући их у пожељни колосек на коме његов политички воз чврсто стоји.
И пре нешто више од годину дана, до Сретења, када су били расписани ванредни парламентарни избори, новчану помоћ од државе добило је око три милиона људи. Превише ревносни посматрачи су приметили да када на Гугл претраживачу укуцате реч „паре“, уз познате наслове песама чије су теме „шушкаве новчанице“, појаве се и синтагме „паре од државе“ и „паре од Вучића“. Управо је тих дана на рачуне око милион и двадесет хиљада младих од 16 до 29 година, колико их се пријавило за финансијску помоћ државе, легло по 100 евра. Чак и затвореницима из ове старосне групе. Када се подвуче рачун – око 12 милијарди динара држава је издвојила само да намири омладину. Једнократну новчану помоћ у износу од 20.000 динара добили су и пензионери. Претходно су у јануару по 10.000 динара добили здравствени радници.

КРИТИКА И ОПРАВДАЊА И док су критичари упозоравали да се држава понаша као пијани милионер, који не гледа колико троши не би ли купио гласове уочи предстојећих априлских избора, власт је тврдила да новац даје онима којима је то најпотребније.
Уочи избора 2020. године држава је позвала све пунолетне грађане да се пријаве за новчану подршку од 100 евра. Одазвало се више од 4,3 милиона људи. Када се додају и пензионери и корисници социјалне помоћи који су аутоматски били пријављени за новчану помоћ, укупно 6,2 милиона грађана је на поклон добило 100 евра.
Иако је Вучић говорио да се за такву меру држава одлучила како би се у време пандемије „подигли и економија и психологија, као и вера у државу“ и тврдио да она нема никакве везе с предстојећим парламентарним изборима јер је за изборе „само стезао каиш“, у стварности није било тако. Пред парламентарне, покрајинске и локалне изборе 2020. Влада Србије донела је одлуку о повећању зарада у јавном сектору, једнократној помоћи за пензионере и усклађивању плата и пензија. Образложење за повишицу је било – наводни „суфицит у буџету“, док је Фискални савет оценио да је реч о економски најнеодговорнијој предузетој мери јер је „привредни раст у 2019. години подбацио“.
У јавности се током 2020. често могао чути погрешан аргумент да је исплата 100 евра свим пунолетним грађанима била добра мера фискалне политике будући да се знатан део средстава вратио у буџет услед повећане потрошње становника. Чињенице, међутим, то не потврђују. На пример, наплата пореза на потрошњу (ПДВ) у 2020. заправо је била нижа у односу на план који је направљен кад је осмишљена наведена мера – што имплицитно потврђује да „ефекат исплате 100 евра на повећање јавних прихода није био импресиван“, пише Фискални савет, напомињући да „анализа показује да је исплата 100 евра пунолетним грађанима утицала на раст БДП-а у 2020. од највише око 0,2 одсто (а коштала је буџет око 1,3 одсто БДП-а), док ће ефекти исплате 60 евра (и додатка од 50 евра за пензионере) на раст БДП-а у 2021. бити нешто мањи од тога“.
На повећање плата и пензија власт се одлучила и уочи председничких избора 2017, када је запосленима у јавном сектору и пензионерима делимично враћен износ који су имали пре умањења због мера штедње.
Исти сценарио догодио се почетком 2018. пред београдске изборе. Скупштина је тада усвојила повећање пензија за пет одсто и плата у јавном сектору за 10 одсто.
Тако је данас. Уз најаву превремених избора, можда на свим нивоима, пажњу је привукао низ економских мера које треба да допринесу побољшању економског стандарда и бољитка нације. Уз повећање пензија и плата у јавном сектору, ту је и једнократна помоћ за децу до 16 година, појефтињење цене хлеба, још 100.000 ваучера за одморе у Србији…
Баш уочи тог обраћања из Народне банке Србије стигле су умирујуће вести да инфлација успорава и да би до краја године требало да буде преполовљена јер је и НБС прекинула низ повећања својих каматних стопа, што је навело министра унутрашње и спољне трговине Томислава Момировића да изјави да је „Србија победила инфлацију“.
Наравно, ову вест је пратила читава елаборација економиста о мало вероватном „кретању цена у рикверц“, па чак иако се позитивне прогнозе обистине, пад инфлације од неколико процентних поена неће много значити потрошачима. И за њих је недокучив одговор на питање зашто је, уз најављену прогнозу да ће централна и источна Европа више бити погођена инфлацијом (Немачка је пала у рецесију јер прошлогодишњи скок цена енергије утиче на потрошњу), баш Србија у самом врху. То се нарочито односи на цене пољопривредних производа од који највише зависи стандард грађана.

НЕ СУСТАЈУ ЦЕНЕ И КАМАТЕ У сваком случају, економисти ће рећи да није реалан повратак у време пре почетка инфлације и да је пад животног стандарда неминован и да ни раст зарада који је пратио инфлацију и дошао почетком ове године не може никако да амортизује раст цена и каматних стопа.
Према недавним подацима Републичког завода за статистику, просечна мартовска зарада у Србији је износила 117.669 динара, а нето плата, дакле она без пореза и доприноса, 85.485 динара. Медијална нето зарада је износила 64.363 динара, што значи да је половина запослених примила зараду до овог износа, пренела је Радио-телевизија Србије. У поређењу са истим месецом претходне године, просечне бруто и нето зараде за март 2023. номинално су веће за 14,5 одсто, а реално мање за 1,5 процената. Бруто и нето зараде у периоду јануар–март 2023, у односу на исти период прошле године, номинално су веће за 15,5 одсто, а реално мање за 0,4 процента. Ови подаци говоре шта се десило са оним „давањима“ с краја прошле и почетка ове године.
Елем, да ствари стоје много боље и да иду у прилог Вучићевим економским мерама показало је Министарство финансија саопштењем да је дефицит буџета Србије од јануара до краја априла ове године био 34 милијарде динара, што је за 55,7 милијарди боље од буџетског плана, јер је очекивани дефицит био 89,7 милијарди динара.
Ако се манемо сувих бројки о приходима и расходима у том периоду, из којих се ипак види да је највећи део прихода дошао из ПДВ-а и акциза, у саопштењу Министарства се сумира да је јавни дуг Србије на крају априла ове године износио око 34,94 милијарди евра, што је 50,6 одсто БДП-а а да је на крају прошле године дуг износио 33,33 милијарде евра, или 55,1 одсто БДП.
Из обраћања нацији председника Вучића и економских мера које је најавио, следи да око 1,7 милиона пензионера у Србији, готово 144.000 запослених у просвети, као и медицинске сестре, техничари и неговатељи до краја године могу да очекују озбиљна повећања плата, а од јануара ће дебље коверте добијати и сви остали запослени у јавном сектору, којих је око 600.000.
Председник је истакао да просветним радницима од 1. септембра следује повећање плата од 5,5 одсто, а затим и 1. децембра или 1. јануара од још 10 одсто. „У овом тренутку просечна плата из ових пет категорија је преко 74.000 динара. Израчунајте колико је то тако да ћемо бити близу 90.000 динара, на преко 88.000 динара просечне плате, што није укупна зарада, то је без дежурстава, разредних старешинстава итд. Дакле, долази за само неколико месеци до огромног повећања плата у просвети“, објаснио је председник, уз наду „да ћемо имати снаге за повећање од око 11 одсто за лекаре, војску и све остале у јавном сектору“.
Најављене мере предвиђају и повећање пензија од 1. октобра од 5,5 одсто, а од 1. јануара 14,5 одсто, што је кумулативно око 21 одсто. „С обзиром на то да су пензије до сада повећане 20,8 одсто, уз додатно повећање од око 20 одсто, пензионерима ће примања укупно бити повећана за више од 40 одсто“, рекао је Вучић додајући да ће за шест месеци просечна пензија износити 390 евра.
„Хлеб ће бити још јефтинији, спустићемо цену са 57 на 54 динара. Биће јефтинији већ од петка за три динара“, појаснио је председник и рекао да ће разговарати са ММФ-ом да се одложи повећање цена струје. „Донели смо одлуку да дамо по 10.000 динара за свако дете до 16 година. Пријављивање за ову помоћ ће бити од 20. августа до 15. септембра, а исплата око 25. септембра“, казао је Вучић.
Биће подељено још 100.000 ваучера од по 5.000 динара за одмор и путовања у Србији. „Поделићемо од четвртка још 100.000 јер су ови претходни били разграбљени, са по 5.000 динара и бићемо спремни на још 100.000 јер желимо да људи лето и зиму проведу у Србији“, рекао је Вучић. Ову меру образложио је и подацима, према којима је у прва три месеца Србија имала увећање прихода од 40 одсто од туризма.

НОВИ ХЕЛИКОПТЕР Опозиција је, наравно, ове мере прогласила популистичким и бацањем пара из новог „хеликоптера“, како би се сачувао рејтинг. Ако су се овакве мере могле оправдати у време кризе, као што је била пандемија вируса корона, сада је за њих та мера чист маркетинг.
„Суштина одрживе економске политике је да се инвестиције усмере у продуктивне сврхе и да стандард становништва диже новостворена вредност. Осим тога требало би променити систем вредности где ће кадрови који су завршили одређене школе и доказали се у струци имати отворена врата, без обзира да ли су припадници неке партије“, рећи ће економиста Саша Ђоговић.
Ни поклон од 10.000 динара за свако дете није прошао без критике јер, како је навела народна посланица и потпредседница Покрета Двери Тамара Миленковић Керковић, тих 10 хиљада динара потребно је само за једнократне пелене месечно, а за прегледе, лекове и опрему за породиљу и бебу је потребно од 1.500 до 3.500 евра. За Двери однос према животу мора да се мења, најпре у породилиштима – тамо где живот настаје, а не исплатом 10.000 динара. Двери су пре више месеци започеле кампању „Једна је мајка“ за обнову породилишта у Србији и за достојанствен третман трудница и породиља у земљи у којој се роди само 62.000 деце, а 11 одсто мајки након искуства првог порођаја више не жели да рађа, док ће Србија 2050. године имати два милиона становника мање, напоменула је ова посланица.
И док се позиција и опозиција надгорњавају у аргументацији, вреди поменути случај Израела и његове легендарне премијерке Голде Меир, која је на тој функцији била само пет година – од марта 1969. до 1974. Да би земља била велика, према овој знаменитој израелској политичарки, важне су само две ствари: Ако желите да изградите земљу у коју ће се вратити њени синови и кћери, ако желите да изградите земљу из које ће они отићи само током празника, ако желите да градите земљу која неће страховати од тога шта им будућност носи, потребно је да направите само два корака – да корупцију изједначите са издајом, а корумпиране званичнике са издајницима, до седме генерације… И да три професије у земљи буду најплаћеније: војска, просветари и лекари.“
Израелци су чули своју премијерку и Израел је данас важна и економска и политичка сила у свету која стоји на чврстим институцијама и јасним и обавезујућим законским постулатима. Што је за Србију још увек далек и неостварени сан.