Нова замка за Србе? Шта значе три захтева Запада за Београд и Приштину

Ако је потез Србије о пуштању Куртијевих специјалаца да се бране са слободе протумачен као спуштање тензија и знак добре воље Београда, док са приштинске стране нема смиривања тензија, да ли су ова три захтева награда за рационално понашање Београда или само нова замка за косовске Србе?

Србима се нуди повратак на стање због којег су и почели бојкот

Све што иоле води макар привременој деескалацији није априори неприхватљиво, каже уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић за РТ Балкан.

“Захваљујући Бриселском споразуму из 2013. године, који је селективно примењен, Срби су доведени у ситуацију да немају нарочитог избора. Излазак на изборе зато би био релативно прихватљива опција, имајући у виду овај безнадежан положај у којем су се Срби нашли”, каже Вукадиновић.

Према речима нашег саговорника, трајно је неодрживо стање да Албанци буду на челу општина на северу, што знају и у међународној заједници, па је зато важно питање под којим условима би се нови избори одржали.

Међународна заједница као неку врсту уступка и компромиса нуди Србима повратак на старо стање, оцењује Вукадиновић.

“Нуде повратак на стање због којег су Срби напустили институције”, каже наш саговорник.

Ако би се могло рећи да је учешће Срба на новим изборима на северу Косова и Метохије донекле прихватљив захтев, ако буде договорено под којим условима ће бити одржани, шта је са захтевом Бореља о Заједници српских општина.

Подсетимо, формирање те заједнице која би Србима гарантовала заштиту права и аутономију загарантовано је првим споразумом у Бриселу 2013, али и наредним, али више од 10 година није формирана.

Говорећи о овом трећем захтеву, Вукадиновић каже да ако Заједницу српских општина буде формирала Приштина под притиском Запада, она сигурно неће имати ингеренције које су Србима загарантоване споразумом из Брисела 2013.

“Она неће бити ништа више од невладине организације или неке контролно-информативне инстанце. Ако је Срби буду самостално формирали, то ће бити и ствар моћ и политичких воља, а посебно од подршке коју би имали из Београда”, каже Вукадиновић.

Какве опције онда имају Срби

Ако прихватимо да се Србима нуди повратак на стање које су имали пре њиховог изласка из институција, те да ЗСО неће бити формирана онако како је то договорено у Бриселу, шта онда могу да учине?

Срби из општина на северу Косова и Метохије и већински српских средина јужно од Ибра донели су Видовданску декларацију српског народа.

Она садржи пет тачака у којима се наводи да су сучоени са незапамћеним насиљем које називају фашистичким, напомињући колико Срба је ухапшено, како им се одузима прадедовина и како се скрнаве светиње како би затро сваки траг да су живели на том простору.

Напомиње се да је потребно да се јасно каже да ли ће бити формирана Заједница српских општина, јер је прошло 10 година откако је међународна заједница гарантовала њено формирање.

Срби додају да ће своју борбу за останак и опстанак наставити мудро тражећи простор за дијалог и компромис, те да ту рачунају на помоћ државе Србије и Вучића.

Напомињу да су опредељени за мир, али га угрожава “онај којем је свакога дана пред очима проливена српска крв”. Зато додају да желе да живе у миру са својим комшијама Албанцима, али да су спремни да поднесу и највеће жртве, какве може поднети само неко ко се бори за голи опстанак.

“Уколико се зулум над нашим народом настави, бити принуђени да одговоримо свима онима који нам желе зло, који сањају рат уместо мира, и бићемо уједињени у својој праведној борби за останак и опстанак на овим просторима и одбрани наших домова и породица”, закључује се у декларацији.

Срби имају две опције, каже Вукадиновић, или да радикализују ситуацију – уз све ризике које то носи, или да прихвате – под неким условима – повратак у приштинске институције.

“Под радикализацијом сматрам то да ће Срби да прогласе самостално неку своју Заједницу српских општина, односно неку врсту своје аутономије и неприхватање институција Приштине на северу. Друга опција је да траже некакве формулације за колико-толико частан повратак у институције”, каже Вукадиновић.

Наш саговорник ипак сматра да оно што траже и Блинкен и Борељ, а чини му се и Београд, јесте гурање Срба ка другој опцији.

“Иако се мени чини, да не може нико уместо њих да одлучи, мислим да је ово прво рискантније, али плодоноснији пут. Ако се врате у институције, добиће оно што су имали крајем прошле године, а због чега су те институције и напустили”, каже наш саговорник.

У међувремену, Борељ је након разговора са албанским премијером Едијем Рамом рекао како ситуација захтева брзе потезе, деескалацију и хитно проналажење решења.

“Земље чланице се слажу у томе, полако губе стрпљење пред овом ситуацијом и зато се захтевају хитни кораци”, рекао је Борељ.

А како је тек Србима који месец дана протестују, албанска полиција их хапси и одводи у јужни део Косова и Метохије, међународна заједница на то затвара очи, а Приштина им не дозвољава нормално снабдевање робом из централне Србије. Да ли икога занима колико они немају стрпљења.