ДРАГАН СТАНОЈЕВИЋ – Бриљантна Путинова „игра на жици“? (1.део)

Русија мора да докаже своју моћ и увери Запад у сигурну победу. Јер суштина те борбе, тог духовног рата против православног хришћанства јесте победа добра над злом које се надвило над цео свет и које управо у овом рату доживљава и свој врхунац и свој коначни пад

Божјом вољом, а сада је све извесније и бриљантном Путиновом „игром на жици“, опасни игроказ на позорници Руске империје у извођењу Јевгенија Пригожина није добио трагичан епилог! Овом реченицом саговорник „Печата“ Драган Станојевић указао је на сложеност одлуке шефа паравојне руске формације „Вагнер“ да са својим ратницима крене у „марш правде“ пут Москве, без обзира на ризике које то носи – од руско-руског проливања крви до слабљења руске позиције у украјинском сукобу и диљем васељене, па све до давања сатисфакције онима који једва чекају ма и најмањи пораз лидера светлости Владимира Владимировича Путина у борби са силама таме. Станојевић се уздржао од коментарисања објективно нерационалног понашања руског хероја с неколико ратишта Пригожина, ценећи да ће руске службе безбедности ускоро открити ко или шта стоји иза покушаја дестабилизације Русије у тренутку када се на њу преко Украјине обрушава НАТО као доскора највећа војна сила, а волео би, каже, и да се покажу истинитим већ изречене тврдње да се ради о још једној, поменусмо, надмоћној, сјајној „игри на жици“ Владимира Путина, неприкосновеног ауторитета и лидера света.
Драган Станојевић је председник покрета РОД (Родољуби отаџбине и дијаспоре) који су формирали Срби из расејања с намером да искажу своје интересе, сада учествује у покретању још једног покрета под називом „Ми – глас из народа“, у коме су доктор Бранимир Несторовић, новинар Синиша Љепојевић, политиколог Александар Павић, правник и писац Јован Јањић, економиста Бранко Павловић, генерал Митар Ковач и „његова маленкост“. Станојевић је у Украјини живео и радио више од 25 година, али и био део политичког система, што му је омогућило познанство са свим председницима и водећим политичарима тог времена почев од Јулије Тимошенко, Јануковича, Кучме, па све до Владимира Зеленског.

Као изванредан познавалац дешавања у Украјини и Русији, али и односа ових двеју земаља, молим вас да најпре коментаришете изненадни и срећом неостварени „државни удар изнутра“ у изведби Пригожина и вагнероваца?
Протекла субота, 24. јун, био је један од најтежих и најнеизвеснијих дана за Русију од времена уставне кризе из 1993. године када се тенковима пуцало на руску Думу. Само захваљујући Богу припремљени сценарио је спречен, а да је остварен, имао би трагичан исход. После свега важно је питање шта је изазвало Пригожинову одлуку и шта јој је претходило. Мислим да је то на првом месту незадовољство самог Пригожина и одређеног броја људи, чак и у самој војсци и највишим руководством у Министарству одбране РФ, пре свега улогом и активностима министра Сергеја Шојгуа, због кога је шеф паравојне руске формације одлучио да са својим вагнеровцима крене у „марш правде“. Наиме, многи имају негативан став према чињеници да министар одбране није професионални војник и да Специјална војна операција у Украјини због тога од почетка није вођена како треба. Пригожин се при томе жалио на недостатак наоружања и велики број жртава у редовима своје формације. Међутим, Пригожин није бирао ни начин ни време, што све иде наруку Западу и представља велики удар на Русију. Без обзира на велике заслуге вагнероваца и на њихову велику жртву на страни Русије у Украјини, посебно у ослобађању Бахмута, ово је био Пригожинов гаф и немогућа мисија, што отвара питање учешћа паравојних војски у актуелном рату.
Може ли се Пригожинова авантура сматрати неком врстом „лекције“ Путину за будуће време и догађаје?
Била је ово истински велика и озбиљна криза. Хвала Богу, завршила се без крви и Путинов неприкосновени ауторитет није доведен у питање јер је кључном интервенцијом Лукашенка успео да оствари договор с Пригожином о повлачењу. Детаљи ми нису познати, али претпостављам да ће група „Вагнер“ бити расформирана а да ће вагнеровци приступити руској војсци. Наравно да је ово велика „лекција“ за руску државу и власт, али сведоци смо „бетонске“ подршке Путину. Међутим, у ратним временима никада не постоји гаранција да нешто слично не може да се понови.
Кад сте отишли у Украјину, била је то богата и моћна земља. Шта је натерало Кремљ на одлуку да 24. фебруара 2022. започне СВО, која, највероватније, значи и почетак краја Украјине?
Украјина с површином од 603.700 километара квадратних и тадашњих 46 милиона становника била је држава с најдинамичнијим развојем у постсовјетском периоду. Иако је Русија најбогатија у свету с природним ресурсима, Украјина је у економском смислу била можда чак и јача јер је имала развијенију привреду, посебно агроиндустрију и црну металургију и то управо у овим деловима где се сада дешава сукоб – не само у Донбасу него и у Дњепропетровску, Харкову, Николајеву и Одеси као главној луци. Ресурси које има Украјина изражавају се у трилионима долара, јер је годишња производња црне металургије и жита нпр. износила по 30 милиона тона, а власници свега тога су олигарси и бандити око њих, а они су најмање Украјинци. Сада земљу у Украјини већ увелико откупљују међународне корпорације, чији су власници углавном Хазари. Радници у мојој фирми су до 2013. имали плату 800 долара, а сада имају највише 300.
Дакле, постојали су бројни разлози за покретање СВО, али главни је био избијање протеста на кијевском Мајдану незалежности – Тргу независности, финансираним и контролисаним од америчке и британске амбасаде у Кијеву, након што је председник Виктор Јанукович неочекивано попустио под притиском Москве и одбацио завршени Споразум о придруживању ЕУ. У том догађају одмах сам препознао наш 5. октобар, нашу револуцију за бољу будућност у ЕУ која никада није дошла. Само што су Украјинци одмах почели да забрањују руски језик и прогоне сопствени народ, десетине милиона Руса и људи руског порекла, као што је моја супруга – пола Украјинка а пола Рускиња. Поред тога корупција у Украјини је постала неиздржива. Нуландова је била један од главних координатора свих тих процеса и директно учествовала у разбијању државе. Кад су снајперима с кијевских кровова почели да убијају цивиле по улицама, био је то почетак краја Украјине, што је потврђено и незаконитим формирањем Врховне раде после свргавања Јануковича. Чувени „крвави пастор“ Турчинов је у тој незаконитој Врховној ради донео одлуку да се започне војна интервенција против сопственог народа у Донбасу јер су у то доба формиране Доњецка Република, Луганска Република, Дњепропетровска, Одеска и друге, које нису прихватале нову нацистичку идеологију. Затим је дошло и до лажних Минских договора, али су Руси брзо схватили даје то само куповина времена за наоружавање Украјине. Број убијених недужних цивила у Донбасу од 2014. већ је нарастао на 14.000 и у Донбасу је настало велико дечје гробље. Такође, украјинска армија се уз помоћ Запада увелико припремала за рат, а министар унутрашњих послова Деценко је најављивао могућу „Олују“, по узору на Хрватску. Упоредо с тим процесима НАТО се све више приближавао границама РФ упркос споразуму да се неће ширити на Исток, а онда и ушао у Украјину која је последња црвена линија за одбрану руских националних интереса.
Ми у Србији, углавном лаици, али и многи геополитички стратези, питали смо се због чега је Путин толико дуго одлагао операцију у Украјини. Шта мислите о томе?
Свеопште је мишљење да би било много лакше решити кризу да је Путин раније започео интервенцију. Али заборављамо важну чињеницу – да руска економија у то време није била спремна не за сукоб с Украјином него за цивилизацијски сукоб који се догађа на глобалном нивоу. Украјина је само полигон где се дешава тај сукоб у коме НАТО са САД на челу ратује против Русије, па је велико питање и да ли ће се сукоб завршити у Украјини или негде даље, чак и под условом да цела Украјина падне.
Мислим да се сукоб Запада с Русијом неће зауставити уколико Русија не освоји целу украјинску територију. А чак и да Украјина комплетно падне, рат се неће завршити него ће се наставити неким другим средствима – економским, медијским, културним. Веома је могуће да ће у ту сврху искористити и Пољаке! Русија, дакле, има огроман проблем, јер и ако се интервенција заврши денацификацијом и демилитаризацијом, рат против ње неће се зауставити. Највећи тренутни проблем Русије је што је Запад схватио да је Путин легалиста, и што није будала као ови са Запада, јер да се они питају, Путин би већ одавно употребио нуклеарни арсенал. Ту чињеницу Запад злоупотребљава и жури да Украјини испоручи што више наоружања, јер су свесни да зарад опстанка цивилизације Русија свесно помера своје црвене линије и неће да употреби нуклеарну силу.

Дакле, уверени сте да Запад мора да доживи не само пораз у Украјини него и пораз своје болесне идеологије која води ка уништењу света?
Апсолутно! Русија мора да докаже своју моћ и увери Запад у сигурну победу. Јер суштина те борбе, тог духовног рата против православног хришћанства јесте победа добра над злом које се надвило над цео свет и које управо у овом рату доживљава и свој врхунац и свој коначни пад.
У том случају Украјина је, по свему судећи, жртвована земља, без могућности да евентуалним преговорима избегне тотални крах!?
Нажалост, тако је. Или ће цела бити покорена, као што предвиђа већина експерата, или ће бити подељена по линији Дњепра, на пример, а остали део ће у том случају добити неку врсту неутралности под међународном јурисдикцијом, али не под Западом. То значи да Руској Федерацији мора да се гарантује безбедност од евентуалних будућих ескалација криза. Сведоци смо да је такав договор већ био направљен и потписан кад се руска армија повукла из Кијева, али проблем је у томе што украјинска страна не поштује никакав договор на који се обавезала већ наставља сукобе.
Другим речима, војне снаге Украјине непрестано провоцирају руске црвене линије!?
Да, они намерно улазе у нове и нове сукобе, као што сад нападају Курдску и Белгородску област, али не зато што верују у победу него да би одвлачили медијску пажњу од смрти у Бахмуту и плашили руски народ, што нема никакав стратешки значај за борбу. И то је провокација за Руску Федерацију, јер кажу – ми смо напали Русију, а Русија не одговара! А Русија је 29. маја гађала ракетама Главну обавештајну управу у Кијеву када је рањен Буданов а десетак његових најближих сарадника убијено. Значи, Русија гађа искључиво војне објекте и ПВО системе, никако цивилне објекте и људе. Међутим, Украјинци користе сваку прилику да оптуже Русе. Док сам живео у Дњепропетровску, погођена је зграда у мом кварту и кренула је прича да су је Руси гађали. Међутим, то је последња зграда у низу поред реке Дњепар и насупрот њој се налази највећа електроцентрала коју су гађали Руси, али су Украјинци „скинули“ ту ракету и она је направила непланирану штету. Због тога је „скинут“ извесни Арестович – јавно је рекао шта се десило, а није смео.

Зеленски је корен зла Упознао сам Зеленског још 2000. и неке у Дњепропетровску и моја бивша секретарица постала је његова секретарица. Тада је био глумац који ме је одушевио улогом председника у филму из 2016, а управо тада је пројектован за ово што сада ради од чувеног хазарског олигарха Коломољског чији су ми људи отели кућу. Зеленски је тада говорио чистим руским језиком, као потомак руске јеврејске породице спрдао се на рачун Украјине и највеће паре је зарадио у Русији. Али кад је дошао на власт, уплашио се украјинских нациста и олигарха под чији је утицај временом потпао и постао њихов симбол. Онда су га, наравно, у своју службу узели Американци и Британци, и он је сада марионета и корен зла. Запад ће га извлачити и спасавати ако га не ликвидира у сукобу између америчких, енглеских и европских интереса.

Шта значи порука Медведева да рат у Украјини може веома дуго да траје, док смо ми са стране изненађени што већ није окончан?
Проблем је у томе што су многе црвене линије цртали западни политичари, а не Руси, а пласирали су и приче о наводном блицкригу. Али Украјинци су у Турској потписали све што су Руси тражили – и војну неутралност, и одређени контингент војске и технике. Међутим, кад су се вратили из Истанбула, на сцену су ступили Британци и помогли да се рат распламса иако је већ до јуна 2022. демилитаризација била завршена, све оружје и фабрике оружја уништене. Онда је почело да стиже оружје са Запада и та прича о блицкригу је њихова. А Медведев зна да како год се заврши овај сукоб, а завршиће се победом Руса, проблем ће остати. Да ли ће он опстајати у остатку Украјине, или можда у Пољској, то нико не зна. Не значи да ће се сукоб наставити ратним средствима на бојном пољу, него и на неке друге начине – политичке, економске, обавештајне итд. Сулудо је да Украјинци као услов за преговоре с Русима траже Путинову смену, његову ликвидацију, да гори Кремљ, да се демилитаризује и денуклеаризује Русија, да се Русија распарча на 20 делова, да нестане. То само један „Кокаински“ може да смисли, и ту лежи одговор на сва питања.

Опасне провокације Руска доктрина може очас посла да се промени, и Русија може да употреби своје тактичко нуклеарно наоружање циљајући њиме европске базе одакле буду полетали авиони Ф-16 уколико буду испоручени. Озбиљни руски аналитичари, међу којима је и Караганов, сматрају да је то једина опција против Запада, који мора да осети озбиљан страх и пораз не само у Украјини, и мора да осети да је на граници сопственог уништења. На крају, Русија мора да покаже да неће дозволити да буде побеђена, а у том случају НАТО би се распао, и сигуран сам да САД не би ушле у нуклеарни сукоб с Русијом јер се зна да би то био крај и Америке и свих нас.

Колики је, по вашој процени, отпор Путину у самој Русији?
Сигурно је да је сада много мањи него на почетку СВО! Јер те бизнис „елите“, олигарси, они су свуда исти. Њих интересује само профит, ништа више. Путин је 10 година упозоравао те олигархе да врате паре које су отели од државе Русије и неки су то схватили озбиљно, а они који нису, изгубили су их. Путинов ауторитет је огроман. Постоје размирице око политичких одлука, неко подржава Шојгуа, неко га напада као Пригожин, али се увек зна ко је „тата“ и ко доноси коначне одлуке. Део тих либералних елита је побегао, део њих је схватио да је ово сукоб цивилизација и велика опасност по опстанак Русије, па су се повукли. Има тамо неколико група, једна су јастребови који мисле да је Путин сувише нежан, да би требало да сравни Украјину са земљом и гађа све државе које јој испоручују оружје. Људи око Путина сматрају да је на њима највећа одговорност и да треба адекватно да се понашају, јер то није рат у коме треба све да буде уништено, зато је и покренута СВО. И има још једна важна ствар коју Запад не зна – они мисле да би све било лакше кад не би било Путина, а управо Путин држи под контролом и Кремљ и високе официре који не би хтели ни да преговарају с Украјинцима. Постоји и либерална група, чији је бог профит и ништа друго је не интересује, као и код нас, али они су сад веома уплашени јер су схватили колики је гнев народа спремног да с НАТО-ом иде у борбу до краја. И то заоштрава целу ситуацију, а Запад тога уопште није свестан.

Крај у следећем броју