Američke korporacije protiv politike odvajanja od Kine

Tvrdnje zapadnih medija o sve više kompanija koje napuštaju Kinu pokazale su se kao klasična dezinformacija, jer je tokom prva četiri meseca ove godine vrednost stranih direktnih investicija u Kini dostigla 499,46 milijardi juana (oko 70 milijardi dolara), 2,2 odsto više u odnosu na isti period lane

Pre sedam godina posmatrao sam Marka Zakerberga, tvorca Fejsbuka, kako u Pekingu „džogira“ pored Tjenanmena i Zabranjenog grada. Njegova poslovna računica bila je jasna. Na sve načine, pa i one koji su ga dovodili na korak do uloge klovna, želeo je da se približi gigantskom kineskom tržištu. U to vreme oko 70 odsto korisnika interneta u ostatku sveta, 1,59 milijardi njih, koristilo je Fejsbuk, a samo u Kini bilo je oko 700 miliona potencijalnih korisnika koje je trebalo pridobiti. Zakerbergovo trčkaranje pored Zabranjenog grada, koji je simbolički trebalo da postane „dozvoljeni grad“, nije bilo njegov prvi pokušaj da odobrovolji kineske vlasti. Još 2011. je objavio da intenzivno uči mandarinski jezik, kako bi mogao da se sporazumeva s bakom svoje sadašnje supruge. Na univerzitetu Cinghua čak je govorio na kineskom, ali izgovorom nije impresionirao domaćine. Njegovi na momente komični napori ostali su jalovi, a Fejsbuk je do danas u Kini ostao društvena mreža sa ograničenom mogućnošću upotrebe. Morao je da se nametne na način koji je sada izabrao preduzetnik i milijarder Ilon Mask.

PRAKTIČNOST ILONA MASKA Za razliku od Zakerberga, Ilon Mask je, krajem prošlog meseca, u Kini primljen na najvišem diplomatskom nivou – sastao se s kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom. Dok je Zakerberga mučila bezbednosna politika kineske vlade, Maska muči stav vrlo uticajnog dela američkog establišmenta koji je proklamovao politiku odvajanja zapadnih ekonomija od Kine, čak i prekid dijaloga s Pekingom, jer to smatra greškom. Oni koji su očekivali da će se Kina, poput globalnog plena, zakoprcati u zamci srednjeg nivoa ekonomske razvijenosti i tamo ostati optimalno „pečena“ za eksploataciju, danas, poput deteta koje se naljutilo jer nije dobilo bombonu, zagovaraju odvajanje, čak i sukob s njom.
U zapadnim medijima uveliko provejava narativ o masovnom odlasku stranih kompanija iz Kine, iako je tokom prva četiri meseca ove godine vrednost stranih direktnih investicija tamo dostigla vrednost od 499,46 milijardi juana (oko 70 milijardi dolara), 2,2 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine. Štaviše, politici odvajanja od Kine ovih dana se, u samoj Kini, suprotstavila američka poslovna zajednica. Mask je, kao izvršni direktor kompanije „Tesla“, javno izrazio poverenje u kinesko tržište, istakavši da je „Tesla“ protiv razdvajanja i prekida veza, kao i da će nastaviti da širi poslovanje u Kini.
Njegov domaćin, kineski ministar Ćin Gang ukazao je da vozač treba da drži volan u pravom smeru, da nagazi kočnicu kada je to potrebno da bi izbegao opasnost i da povremeno pritiska papučicu gasa kako bi ubrzao svoje vozilo. Ćinova poruka je bila više nego jasna, jer se poređenje s vožnjom automobila, očigledno, odnosilo na razvoj odnosa dve najveće ekonomije na svetu. Za razliku od Zakerberga, koji je bio spreman na sve samo da pristupi tržištu, podaci govore da je fabrika kompanije „Tesla“ u Šangaju lane isporučila pomalo nezamislivih 710.000 vozila, čak 48 odsto više u odnosu na 2021.
U Kini je, inače, u toku do sada neviđena ekspanzija hibridnih i električnih automobila i ona taj trend, oslanjajući se na vlastite tehnološke iskorake, namerava da nastavi. U toj ekspanziji značajnu ulogu pored domaćih imaju strane kompanije poput „Tesle“. Pomenuta „Teslina“ fabrika u Šangaju osnovana je pre četiri godine i predstavlja prvu veliku fabriku elektromobila izvan SAD. Štaviše, kompanija je još u aprilu ove godine najavila da će izgraditi novu „megafabriku“ u Šangaju za proizvodnju uređaja za skladištenje energije „Megapak“. Planirano je da nova fabrika počne s radom u trećem kvartalu ove i da počne proizvodnju u drugom kvartalu 2024. godine.

APEL DIREKTORA MOĆNE AMERIČKE FIRME Ali to nije sve, jer jedna lasta, pa bila to i kompanija „Tesla“, ne čini proleće. Generalni direktor kompanije „Džej Pi Morgan“ Džejmi Dajmon u isto vreme je na tradicionalnom svetskom samitu svoje kompanije u Šangaju rekao da su sporovi SAD s Kinom oko bezbednosti i trgovine rešivi. „Nećete popraviti ove stvari ako samo sedite preko Pacifika i vičete jedni na druge. Zato se nadam da ćemo probleme stvarno rešavati“, rekao je Dajmon, u Kini inače dobro poznat nakon što je 2021. izjavio da će „Džej Pi Morgan“ nadživeti KP Kine, nakon čega je NR Kini uputio izvinjenje.
Kineski ministar trgovine Vang Ventao sastao se krajem marta s visokim rukovodiocima desetak multinacionalnih kompanija, uključujući „Nesl“, BMV i „Mercedes benc“. I njegova diplomatska ofanziva pokazala je da je razdvajanje i razbijanje lanaca snabdevanja nepopularno među direktorima multinacionalnih kompanija.
Sve ove činjenice, koje su na površinu isplivale za svega nekoliko meseci, pokazuju da deo američkog establišmenta, predvođen američkim predsednikom Džozefom Bajdenom, i te kako zazire od prvobitno proklamovane svetinje globalizacije onda kada taj proces ne kontroliše u potpunosti.
Za razliku od vlada u zapadnim zemljama, koje još nisu svarile zvanični stav Ilona Maska da su američka i kineska ekonomija poput sijamskih blizanaca, kompanije koje posluju na svetskom tržištu najpre procenjuju koliko će ih koštati politička uzurpacija normalnih poslovnih odnosa.
Nova normalnost američke politike, sažeta u izrazu „uklanjanje rizika“, koja u stvari predstavlja pokušaj izvlačenja iz globalnog kineskog ekonomskog zagrljaja i ponovno pravljenje smrtnih neprijatelja od Kine i Rusije, upravo je suprotna svim proklamovanim vrednostima zapadne civilizacije i otkriva nama možda ne toliko nepoznato, koliko do sada u javnosti nevidljivo, namrgođeno lice Zapada. Zbog toga kineski mediji floskulu „smanjenje rizika“ vide kao najnoviji sastojak političke korektnosti na Zapadu. Najveći šamar takvom stavu opalili su upravo Mask i Dejmon, tokom posete Kini i učešća na šangajskom samitu „Džej Pi Morgana“.
Da se Bajdenova politika kosi sa interesima američkih biznismena na Zapadu potpuno je jasno. Tako je kolumnista uglednog časopisa „Nešenel interest“ Džefri Aronson nedavno napisao da administracija predsednika SAD tvrdi da to što je dobro za Vašington ne mora biti dobro za američke kompanije koje gase svoje poslovanje u Rusiji.
Podsetio je da su se ranije američke vlasti držale maksime koja se pripisuje Čarlsu Ervinu Vilsonu, da je ono što je dobro za (kompaniju) „Dženeral motors“ dobro i za SAD. Aronson je posebno naglasio da je nametnuto razdvajanje od Kine i Rusije, s prenamenom ključnih američkih industrija, plod novog i neočekivanog intervencionizma države u ekonomiji, jer su sada američke kompanije prinuđene da se povinuju zahtevima vlade, odričući se svojih akcija u Rusiji, iako ih je ranije upravo Vašington podsticao da posluju na ruskom tržištu.