Америчке корпорације против политике одвајања од Кине

Тврдње западних медија о све више компанија које напуштају Кину показале су се као класична дезинформација, јер је током прва четири месеца ове године вредност страних директних инвестиција у Кини достигла 499,46 милијарди јуана (око 70 милијарди долара), 2,2 одсто више у односу на исти период лане

Пре седам година посматрао сам Марка Закерберга, творца Фејсбука, како у Пекингу „џогира“ поред Тјенанмена и Забрањеног града. Његова пословна рачуница била је јасна. На све начине, па и оне који су га доводили на корак до улоге кловна, желео је да се приближи гигантском кинеском тржишту. У то време око 70 одсто корисника интернета у остатку света, 1,59 милијарди њих, користило је Фејсбук, а само у Кини било је око 700 милиона потенцијалних корисника које је требало придобити. Закербергово трчкарање поред Забрањеног града, који је симболички требало да постане „дозвољени град“, није било његов први покушај да одобровољи кинеске власти. Још 2011. је објавио да интензивно учи мандарински језик, како би могао да се споразумева с баком своје садашње супруге. На универзитету Цингхуа чак је говорио на кинеском, али изговором није импресионирао домаћине. Његови на моменте комични напори остали су јалови, а Фејсбук је до данас у Кини остао друштвена мрежа са ограниченом могућношћу употребе. Морао је да се наметне на начин који је сада изабрао предузетник и милијардер Илон Маск.

ПРАКТИЧНОСТ ИЛОНА МАСКА За разлику од Закерберга, Илон Маск је, крајем прошлог месеца, у Кини примљен на највишем дипломатском нивоу – састао се с кинеским министром спољних послова Ћин Гангом. Док је Закерберга мучила безбедносна политика кинеске владе, Маска мучи став врло утицајног дела америчког естаблишмента који је прокламовао политику одвајања западних економија од Кине, чак и прекид дијалога с Пекингом, јер то сматра грешком. Они који су очекивали да ће се Кина, попут глобалног плена, закопрцати у замци средњег нивоа економске развијености и тамо остати оптимално „печена“ за експлоатацију, данас, попут детета које се наљутило јер није добило бомбону, заговарају одвајање, чак и сукоб с њом.
У западним медијима увелико провејава наратив о масовном одласку страних компанија из Кине, иако је током прва четири месеца ове године вредност страних директних инвестиција тамо достигла вредност од 499,46 милијарди јуана (око 70 милијарди долара), 2,2 одсто више у односу на исти период претходне године. Штавише, политици одвајања од Кине ових дана се, у самој Кини, супротставила америчка пословна заједница. Маск је, као извршни директор компаније „Тесла“, јавно изразио поверење у кинеско тржиште, истакавши да је „Тесла“ против раздвајања и прекида веза, као и да ће наставити да шири пословање у Кини.
Његов домаћин, кинески министар Ћин Ганг указао је да возач треба да држи волан у правом смеру, да нагази кочницу када је то потребно да би избегао опасност и да повремено притиска папучицу гаса како би убрзао своје возило. Ћинова порука је била више него јасна, јер се поређење с вожњом аутомобила, очигледно, односило на развој односа две највеће економије на свету. За разлику од Закерберга, који је био спреман на све само да приступи тржишту, подаци говоре да је фабрика компаније „Тесла“ у Шангају лане испоручила помало незамисливих 710.000 возила, чак 48 одсто више у односу на 2021.
У Кини је, иначе, у току до сада невиђена експанзија хибридних и електричних аутомобила и она тај тренд, ослањајући се на властите технолошке искораке, намерава да настави. У тој експанзији значајну улогу поред домаћих имају стране компаније попут „Тесле“. Поменута „Теслина“ фабрика у Шангају основана је пре четири године и представља прву велику фабрику електромобила изван САД. Штавише, компанија је још у априлу ове године најавила да ће изградити нову „мегафабрику“ у Шангају за производњу уређаја за складиштење енергије „Мегапак“. Планирано је да нова фабрика почне с радом у трећем кварталу ове и да почне производњу у другом кварталу 2024. године.

АПЕЛ ДИРЕКТОРА МОЋНЕ АМЕРИЧКЕ ФИРМЕ Али то није све, јер једна ласта, па била то и компанија „Тесла“, не чини пролеће. Генерални директор компаније „Џеј Пи Морган“ Џејми Дајмон у исто време је на традиционалном светском самиту своје компаније у Шангају рекао да су спорови САД с Кином око безбедности и трговине решиви. „Нећете поправити ове ствари ако само седите преко Пацифика и вичете једни на друге. Зато се надам да ћемо проблеме стварно решавати“, рекао је Дајмон, у Кини иначе добро познат након што је 2021. изјавио да ће „Џеј Пи Морган“ надживети КП Кине, након чега је НР Кини упутио извињење.
Кинески министар трговине Ванг Вентао састао се крајем марта с високим руководиоцима десетак мултинационалних компанија, укључујући „Несл“, БМВ и „Мерцедес бенц“. И његова дипломатска офанзива показала је да је раздвајање и разбијање ланаца снабдевања непопуларно међу директорима мултинационалних компанија.
Све ове чињенице, које су на површину испливале за свега неколико месеци, показују да део америчког естаблишмента, предвођен америчким председником Џозефом Бајденом, и те како зазире од првобитно прокламоване светиње глобализације онда када тај процес не контролише у потпуности.
За разлику од влада у западним земљама, које још нису свариле званични став Илона Маска да су америчка и кинеска економија попут сијамских близанаца, компаније које послују на светском тржишту најпре процењују колико ће их коштати политичка узурпација нормалних пословних односа.
Нова нормалност америчке политике, сажета у изразу „уклањање ризика“, која у ствари представља покушај извлачења из глобалног кинеског економског загрљаја и поновно прављење смртних непријатеља од Кине и Русије, управо је супротна свим прокламованим вредностима западне цивилизације и открива нама можда не толико непознато, колико до сада у јавности невидљиво, намргођено лице Запада. Због тога кинески медији флоскулу „смањење ризика“ виде као најновији састојак политичке коректности на Западу. Највећи шамар таквом ставу опалили су управо Маск и Дејмон, током посете Кини и учешћа на шангајском самиту „Џеј Пи Моргана“.
Да се Бајденова политика коси са интересима америчких бизнисмена на Западу потпуно је јасно. Тако је колумниста угледног часописа „Нешенел интерест“ Џефри Аронсон недавно написао да администрација председника САД тврди да то што је добро за Вашингтон не мора бити добро за америчке компаније које гасе своје пословање у Русији.
Подсетио је да су се раније америчке власти држале максиме која се приписује Чарлсу Ервину Вилсону, да је оно што је добро за (компанију) „Џенерал моторс“ добро и за САД. Аронсон је посебно нагласио да је наметнуто раздвајање од Кине и Русије, с пренаменом кључних америчких индустрија, плод новог и неочекиваног интервенционизма државе у економији, јер су сада америчке компаније принуђене да се повинују захтевима владе, одричући се својих акција у Русији, иако их је раније управо Вашингтон подстицао да послују на руском тржишту.