Srpska nudi „mirno razdruživanje“ Federaciji

Žestoke reakcije bošnjačkih političara na dokument iz Banjaluke, a ministar odbrane BiH Zukan Helez zapretio je da će policijske snage iz RS koje budu poslate da nadgledaju međuentitetsku granicu biti „glineni golubovi“

Banjaluka je uzvratila udarac Sarajevu usvojivši dokumente koji pokazuju da je Republika Srpska spremna da, bez obzira na rizike gotovo izvesne oštre konfrontacije sa Bošnjacima i njihovim stranim zaštitnicima, krene odlučno putem odbrane svojih dejtonskih ustavnih prava. Najpre su čelnici osam stranaka vladajućeg Dodikovog bloka u gradu na Vrbasu 21. aprila potpisali izjavu (koja sadrži 21 tačku) o zaštiti imovine manjeg entiteta, odnosno planu delovanja organa RS i njenih predstavnika u zajedničkim institucijama BiH, da bi dva dana kasnije Narodna skupština RS ne samo pozvala srpskog sudiju u Ustavnom sudu BiH Zlatana Kneževića da podnese ostavku (drugi sudija iz reda našeg naroda u ovom organu nije izabran) već i izglasala zaključke i odluke koji predstavljaju direktan udar na planove o razvlašćivanju prve srpske države zapadno od Drine u korist unitarne Bosne.

NERVOZA SARAJEVA I NESLOGA SRBA Kolika je težina ovog odgovora Banjaluke (bez obzira na to što nijedan od usvojenih dokumenata nije imao snagu zakona) najbolje pokazuje nervozna reakcija iz Sarajeva, odakle su najviši bošnjački državni funkcioneri, po običaju uvedenom od njihovih prethodnika iz SDA, počeli „zveckati oružjem“, te tražili od EUFOR-a da „zbog bezbednosne situacije u zemlji dodatne snage rasporedi u kasarne u Bijeljini i Orašju“. Nažalost, potpisivanje izjave o zaštiti imovine i kasnije glasanje u Narodnoj skupštini RS je po ko zna koji put pokazalo da, za razliku od bošnjačkog konsenzusa, među suprotstavljenim strankama u RS nema saglasnosti o najvažnijim nacionalnim i državnim pitanjima. Čelnici opozicionih prozapadnih partija (SDS-a i PDP-a) neuverljivim argumentima pokušali su da objasne razloge zbog kojih su odbili da učestvuju u zauzimanju zajedničkog srpskog stava, čime su samo potvrdili da im je „očuvanje čvrstih veza“ sa ambasadama zapadnih zemalja u BiH važnije od zaštite i opstanka RS.
U dokumentu o zaštiti imovine koji, kako je naglasio Milorad Dodik, ima za cilj da „prekine nit razvlašćivanja RS od strane Ustavnog suda BiH i stranih predstavnika“ – najvažnija od 21 tačke je, čini se, ona u kojoj se ističe da će „Republika Srpska ponuditi Federaciji BiH sporazum o mirnom razdruživanju, ukoliko bude nastavljeno antidejtonsko delovanje Ustavnog suda BiH i političkih partija iz Federacije Bosne i Hercegovine prema RS“. Mada je Dodiku i njegovim saradnicima savršeno jasno da Bošnjaci neće prihvatiti takvu ponudu, njen značaj je u tome što se ovim predlogom, prvi put zvaničnim dokumentom, „ubacuje u igru“ mogućnost „mirnog razlaza dejtonskih entiteta“, a na indirektan način nagoveštava spremnost manjeg od njih da, ako ne bude imao drugih opcija, „uzme stvar u svoje ruke“ i proglasi nezavisnost Republike Srpske.
U izjavi se – pored već spomenutog poziva srpskom sudiji da se povuče iz Ustavnog suda BiH i najave neprihvatanja njegovih presuda dok ne bude donesen novi zakon o ovom sudu – takođe ističe pravo naroda na samoopredeljenje, ali i naglašava da „BiH nema svoju teritoriju, nego samo spoljnu granicu, dok su entiteti vlasnici teritorije“. Uz ponavljanje već dobro poznatog stava o vojnoj neutralnosti BiH, poručuje se da će predstavnici Srpske „prekinuti vežbe s NATO-om i razgovore s EU dok se ne ujednači njihov pristup prema oba entiteta“. Potpisnici izjave su se usaglasili da „Narodna skupština RS ukine nadležnosti Suda i Tužilaštva BiH na prostoru Srpske kao neustavnih i nelegitimnih organa“, dok je od Vlade u Banjaluci zatraženo da nastavi pregovore sa Vladom Federacije BiH o definisanju granične linije između dva entiteta. Ministarstvo unutrašnjih poslova RS je dobilo važan zadatak da formira jedinicu za nadgledanje granice između entiteta, a pažnju privlači i zahtev da Viškovićeva Vlada donese rebalans budžeta kojim će biti obezbeđena novčana sredstva za kadrove iz Srpske zaposlene u institucijama BiH za slučaj, da na poziv vladajuće koalicije RS, moraju napustiti zajedničke organe u Sarajevu.
Dva dana kasnije Narodna skupština RS je, uz poziv upućen srpskom sudiji Zlatku Kneževiću da podnese ostavku na mesto u Ustavnom sudu BiH (dok parlament Srpske ne odluči drugačije!), zadužila poslanike iz manjeg entiteta u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH da u što kraćem roku pripreme, a zatim u parlamentarnu proceduru upute Zakon o Ustavnom sudu BiH kojim će se definisati sastav tog suda bez stranih sudija. Već sada se s velikom dozom sigurnosti može predvideti da taj zakon neće proći zbog protivljenja Bošnjaka, ali u Banjaluci očigledno žele, pre nego što se odluče na još radikalnije korake, da svojim predlogom podnetim u zajedničkim organima BiH „isteraju stvari na čistinu“. A da uskoro sledi vraćanje otetih ustavnih nadležnosti Republici Srpskoj, najavljuje odluka Narodne skupštine RS da ukine ranije postavljene rokove za povlačenje saglasnosti o prenesenim nadležnostima u oblasti indirektnog oporezivanja, pravosuđa, odbrane i bezbednosti. Što će, kako se navodi, „omogućiti Vladi da akte o vraćanju nadležnosti uputi u skupštinsku proceduru, kada to bude neophodno za zaštitu i opstanak Srpske“.

SDS promenio stav o zaštiti imovine RS Iako je vršilac dužnosti predsednika SDS-a Milan Miličević prisustvovao prvom sastanku stranačkih lidera RS, na kome se razgovaralo o zajedničkoj izjavi, te izjavio da njegova partija podržava odbranu imovine Srpske, predstavnici Srpske demokratske stranke ipak nisu potpisali ovaj dokument. Nakon sednice Predsedništva SDS-a Miličević je ocenio da je usvojena izjava „politički pamflet SNSD-a, a ne ozbiljan dokument, jer se u 21 zaključku nigde ne spominje pitanje državne imovine“. Mnogi, međutim, smatraju da je na promenu stava nekad najmoćnije partije RS prema ovom dokumentu presudno uticao „signal“ iz ambasade jedne zapadne zemlje u Sarajevu.

USTAVNI SUD BiH PROTIV SKUPŠTINE RS Iz Ustavnog suda BiH su saopštenjem reagovali na poziv upućen sudiji Zlatku Kneževiću da napusti ovaj „politički tribunal“. U njemu se „osuđuje neustavno delovanje Narodne skupštine RS koje se smatra veoma ozbiljnim pritiskom na samostalnost i nezavisnost ovog suda“, te poručuje „da nema osnova ni u jednoj odredbi Ustava BiH, pa ni entiteta, ni bilo kojeg zakona BiH, koji omogućava zakonodavnim telima entiteta da se upliću u rad i nadležnost Ustavnog suda BiH, uključujući i opoziv sudija ovog suda“. Autori spomenutog saopštenja su zaista u pravu kada ističu da Narodna skupština RS, koja je inače izabrala Kneževića za srpskog člana Ustavnog suda BiH, nema zakonsko pravo da ga opozove sa ove dužnosti. Odluku o tome može da donese samo ovaj ugledni pravnik koji se trenutno nalazi na bolovanju, tačnije da izabere hoće li se u cilju zaštite ugroženih interesa Srpske povinovati zahtevu njene Skupštine ili će, zbog materijalnih interesa (dobre plate) ili nekih drugih razloga, nastaviti da radi dosadašnji posao.
Prema očekivanju odgovor Banjaluke izazvao je žestoku negativnu reakciju najviših bošnjačkih državnih funkcionera, kojima je naročito zasmetalo najavljeno formiranje policijske jedinice RS za nadgledanje međuentitetske granice. Član Predsedništva BiH Denis Bećirović je od komandanta evropskih mirovnih snaga u Bosni i Hercegovini generala Helmuta Habermajera zatražio da se, „zbog opasne antidejtonske politike Milorada Dodika, poveća broj vojnika EUFOR-a“, ali i zapretio predsedniku RS „da se ne igra vatrom“. Još ratoborniji bio je Bećirovićev partijski kolega (iz Socijaldemokratske stranke BiH) ministar odbrane BiH Zukan Helez od koga smo na sarajevskoj „Fejs“ televiziji čuli da bi pripadnici policije RS na međuentitetskoj granici mogli postati „glineni golubovi“. „Molim boga da Dodik ne uradi ono što najavljuje. Ako se desi da izvede policiju, to bi bili ’glineni golubovi’. Mi bismo vrlo brzo uspostavili ustavni poredak… Mislim da bi to bio kraj RS“, samouveren je ovaj vatreni zagovornik ulaska BiH u NATO, koji doduše nije objasnio od koga bi dobio zeleno svetlo za takvu akciju oružanih snaga koje sačinjavaju i oficiri i vojnici iz Srpske.
Ne treba da čudi što je Helez, bez odobrenja Predsedništva BiH, zatražio da snage EUFOR-a u novonastaloj situaciji budu raspoređene u kasarnama u Bijeljini i Orašju. Iako je tvrdio da je njegov zahtev odobren od strane komande evropskih „mirovnih snaga“, ubrzo je usledio demanti, tačnije objašnjenje EUFOR-a „da nije primećena bilo kakva promena bezbednosne situacije u Bosni i Hercegovini“.

Milašinovićeva ignorisala instrukcije Cvijanovićeve Iako Bosna i Hercegovina, zahvaljujući otporu RS, nije priznala nezavisnost Kosova, predstavnica BiH u Savetu Evrope Tanja Milašinović Martinović bila je uzdržana pri glasanju o prijemu južne pokrajine Srbije u ovu organizaciju. Tako je ova članica opozicionog prozapadnog PDP-a ignorisala instrukcije prethodno dobijene od predsedavajuće Predsedništvu BiH Željke Cvijanović, a njen postupak je izazvao negativne reakcije u RS, gde se zahteva da Milašinovićeva podnese ostavku i izvini se građanima RS i Srbije.

SAMOVOLJA NELEGITIMNOG ŠMITA Da bi podsetio na svoju važnost, oglasio se i lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit, koji je novim dekretom dopunio krivični zakon RS. Iz Banjaluke su mu odmah poručili da njegov zakon neće biti objavljen u „Službenom glasniku“, niti će se primenjivati u RS. Predsednik Dodik je ocenio „da je ovo kriminalni pokušaj nametanja odluke od osobe koja nema nikakav legitimitet“, dok je premijer Radovan Višković konstatovao da „odluka Kristijana Šmita nije u saglasnosti sa Ustavom i pravnim poretkom Republike Srpske“.
Bahati gaulajter iz Bavarske, međutim, ne odustaje od namere da nedostatak legitimiteta i autoriteta nadoknadi samouverenim medijskim nastupima i pretnjama upućenim čelnicima RS. U intervjuu sarajevskom „Oslobođenju“ je, papagajski, ponovio toliko puta saopštenu tvrdnju „da Dodik ne može da ide samostalnim putem, niti da otcepi Republiku Srpsku“, a kao argument koji potkrepljuje tu „činjenicu“ mu je ovaj put poslužio stav Srbije o „nepovredivosti granica BiH“. „Preporučujem Dodiku da pogleda šta Srbija o tome kaže, do sada nisam čuo da Beograd dovodi u pitanje teritorijalni integritet BiH.“
Šmit je, osim toga, poručio predsedniku Srpske „da bi za njega bilo bolje da sa njim razgovara jer bi ga to sprečilo da doživi nekoliko iznenađenja“. Nemački političar na dobro plaćenom privremenom radu u Sarajevu tom prilikom nije otkrio o kojim je to za Dodika „neprijatnim iznenađenjima“ reč, ali je zapretio Željki Cvijanović da će „u slučaju da ospori njegov legitimitet dobiti odgovor koji joj se neće dopasti“.
Predsedavajuća Predsedništvu BiH mu je odbrusila „da ju je baš briga za Šmitov odgovor, jer su je na sadašnju funkciju birali građani Republike Srpske“. „Šmitu se očigledno ne sviđa moj demokratski kapacitet, niti što sam tu izabrana, ali to mu ne daje pravo ni da vređa, ni da preti, a pogotovo da misli kako ovdašnjim političarima može ’zašiti’ usta i naterati ih da se prave da je demokratsko ono što nije“, naglasila je Željka Cvijanović.