Српска нуди „мирно раздруживање“ Федерацији

Жестоке реакције бошњачких политичара на документ из Бањалуке, а министар одбране БиХ Зукан Хелез запретио је да ће полицијске снаге из РС које буду послате да надгледају међуентитетску границу бити „глинени голубови“

Бањалука је узвратила ударац Сарајеву усвојивши документе који показују да је Република Српска спремна да, без обзира на ризике готово извесне оштре конфронтације са Бошњацима и њиховим страним заштитницима, крене одлучно путем одбране својих дејтонских уставних права. Најпре су челници осам странака владајућег Додиковог блока у граду на Врбасу 21. априла потписали изјаву (која садржи 21 тачку) о заштити имовине мањег ентитета, односно плану деловања органа РС и њених представника у заједничким институцијама БиХ, да би два дана касније Народна скупштина РС не само позвала српског судију у Уставном суду БиХ Златана Кнежевића да поднесе оставку (други судија из реда нашег народа у овом органу није изабран) већ и изгласала закључке и одлуке који представљају директан удар на планове о развлашћивању прве српске државе западно од Дрине у корист унитарне Босне.

НЕРВОЗА САРАЈЕВА И НЕСЛОГА СРБА Колика је тежина овог одговора Бањалуке (без обзира на то што ниједан од усвојених докумената није имао снагу закона) најбоље показује нервозна реакција из Сарајева, одакле су највиши бошњачки државни функционери, по обичају уведеном од њихових претходника из СДА, почели „звецкати оружјем“, те тражили од ЕУФОР-а да „због безбедносне ситуације у земљи додатне снаге распореди у касарне у Бијељини и Орашју“. Нажалост, потписивање изјаве о заштити имовине и касније гласање у Народној скупштини РС је по ко зна који пут показало да, за разлику од бошњачког консензуса, међу супротстављеним странкама у РС нема сагласности о најважнијим националним и државним питањима. Челници опозиционих прозападних партија (СДС-а и ПДП-а) неуверљивим аргументима покушали су да објасне разлоге због којих су одбили да учествују у заузимању заједничког српског става, чиме су само потврдили да им је „очување чврстих веза“ са амбасадама западних земаља у БиХ важније од заштите и опстанка РС.
У документу о заштити имовине који, како је нагласио Милорад Додик, има за циљ да „прекине нит развлашћивања РС од стране Уставног суда БиХ и страних представника“ – најважнија од 21 тачке је, чини се, она у којој се истиче да ће „Република Српска понудити Федерацији БиХ споразум о мирном раздруживању, уколико буде настављено антидејтонско деловање Уставног суда БиХ и политичких партија из Федерације Босне и Херцеговине према РС“. Мада је Додику и његовим сарадницима савршено јасно да Бошњаци неће прихватити такву понуду, њен значај је у томе што се овим предлогом, први пут званичним документом, „убацује у игру“ могућност „мирног разлаза дејтонских ентитета“, а на индиректан начин наговештава спремност мањег од њих да, ако не буде имао других опција, „узме ствар у своје руке“ и прогласи независност Републике Српске.
У изјави се – поред већ споменутог позива српском судији да се повуче из Уставног суда БиХ и најаве неприхватања његових пресуда док не буде донесен нови закон о овом суду – такође истиче право народа на самоопредељење, али и наглашава да „БиХ нема своју територију, него само спољну границу, док су ентитети власници територије“. Уз понављање већ добро познатог става о војној неутралности БиХ, поручује се да ће представници Српске „прекинути вежбе с НАТО-ом и разговоре с ЕУ док се не уједначи њихов приступ према оба ентитета“. Потписници изјаве су се усагласили да „Народна скупштина РС укине надлежности Суда и Тужилаштва БиХ на простору Српске као неуставних и нелегитимних органа“, док је од Владе у Бањалуци затражено да настави преговоре са Владом Федерације БиХ о дефинисању граничне линије између два ентитета. Министарство унутрашњих послова РС је добило важан задатак да формира јединицу за надгледање границе између ентитета, а пажњу привлачи и захтев да Вишковићева Влада донесе ребаланс буџета којим ће бити обезбеђена новчана средства за кадрове из Српске запослене у институцијама БиХ за случај, да на позив владајуће коалиције РС, морају напустити заједничке органе у Сарајеву.
Два дана касније Народна скупштина РС је, уз позив упућен српском судији Златку Кнежевићу да поднесе оставку на место у Уставном суду БиХ (док парламент Српске не одлучи другачије!), задужила посланике из мањег ентитета у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ да у што краћем року припреме, а затим у парламентарну процедуру упуте Закон о Уставном суду БиХ којим ће се дефинисати састав тог суда без страних судија. Већ сада се с великом дозом сигурности може предвидети да тај закон неће проћи због противљења Бошњака, али у Бањалуци очигледно желе, пре него што се одлуче на још радикалније кораке, да својим предлогом поднетим у заједничким органима БиХ „истерају ствари на чистину“. А да ускоро следи враћање отетих уставних надлежности Републици Српској, најављује одлука Народне скупштине РС да укине раније постављене рокове за повлачење сагласности о пренесеним надлежностима у области индиректног опорезивања, правосуђа, одбране и безбедности. Што ће, како се наводи, „омогућити Влади да акте о враћању надлежности упути у скупштинску процедуру, када то буде неопходно за заштиту и опстанак Српске“.

СДС променио став о заштити имовине РС Иако је вршилац дужности председника СДС-а Милан Миличевић присуствовао првом састанку страначких лидера РС, на коме се разговарало о заједничкој изјави, те изјавио да његова партија подржава одбрану имовине Српске, представници Српске демократске странке ипак нису потписали овај документ. Након седнице Председништва СДС-а Миличевић је оценио да је усвојена изјава „политички памфлет СНСД-а, а не озбиљан документ, јер се у 21 закључку нигде не спомиње питање државне имовине“. Многи, међутим, сматрају да је на промену става некад најмоћније партије РС према овом документу пресудно утицао „сигнал“ из амбасаде једне западне земље у Сарајеву.

УСТАВНИ СУД БиХ ПРОТИВ СКУПШТИНЕ РС Из Уставног суда БиХ су саопштењем реаговали на позив упућен судији Златку Кнежевићу да напусти овај „политички трибунал“. У њему се „осуђује неуставно деловање Народне скупштине РС које се сматра веома озбиљним притиском на самосталност и независност овог суда“, те поручује „да нема основа ни у једној одредби Устава БиХ, па ни ентитета, ни било којег закона БиХ, који омогућава законодавним телима ентитета да се уплићу у рад и надлежност Уставног суда БиХ, укључујући и опозив судија овог суда“. Аутори споменутог саопштења су заиста у праву када истичу да Народна скупштина РС, која је иначе изабрала Кнежевића за српског члана Уставног суда БиХ, нема законско право да га опозове са ове дужности. Одлуку о томе може да донесе само овај угледни правник који се тренутно налази на боловању, тачније да изабере хоће ли се у циљу заштите угрожених интереса Српске повиновати захтеву њене Скупштине или ће, због материјалних интереса (добре плате) или неких других разлога, наставити да ради досадашњи посао.
Према очекивању одговор Бањалуке изазвао је жестоку негативну реакцију највиших бошњачких државних функционера, којима је нарочито засметало најављено формирање полицијске јединице РС за надгледање међуентитетске границе. Члан Председништва БиХ Денис Бећировић је од команданта европских мировних снага у Босни и Херцеговини генерала Хелмута Хабермајера затражио да се, „због опасне антидејтонске политике Милорада Додика, повећа број војника ЕУФОР-а“, али и запретио председнику РС „да се не игра ватром“. Још ратоборнији био је Бећировићев партијски колега (из Социјалдемократске странке БиХ) министар одбране БиХ Зукан Хелез од кога смо на сарајевској „Фејс“ телевизији чули да би припадници полиције РС на међуентитетској граници могли постати „глинени голубови“. „Молим бога да Додик не уради оно што најављује. Ако се деси да изведе полицију, то би били ’глинени голубови’. Ми бисмо врло брзо успоставили уставни поредак… Мислим да би то био крај РС“, самоуверен је овај ватрени заговорник уласка БиХ у НАТО, који додуше није објаснио од кога би добио зелено светло за такву акцију оружаних снага које сачињавају и официри и војници из Српске.
Не треба да чуди што је Хелез, без одобрења Председништва БиХ, затражио да снаге ЕУФОР-а у новонасталој ситуацији буду распоређене у касарнама у Бијељини и Орашју. Иако је тврдио да је његов захтев одобрен од стране команде европских „мировних снага“, убрзо је уследио деманти, тачније објашњење ЕУФОР-а „да није примећена било каква промена безбедносне ситуације у Босни и Херцеговини“.

Милашиновићева игнорисала инструкције Цвијановићеве Иако Босна и Херцеговина, захваљујући отпору РС, није признала независност Косова, представница БиХ у Савету Европе Тања Милашиновић Мартиновић била је уздржана при гласању о пријему јужне покрајине Србије у ову организацију. Тако је ова чланица опозиционог прозападног ПДП-а игнорисала инструкције претходно добијене од председавајуће Председништву БиХ Жељке Цвијановић, а њен поступак је изазвао негативне реакције у РС, где се захтева да Милашиновићева поднесе оставку и извини се грађанима РС и Србије.

САМОВОЉА НЕЛЕГИТИМНОГ ШМИТА Да би подсетио на своју важност, огласио се и лажни високи представник Кристијан Шмит, који је новим декретом допунио кривични закон РС. Из Бањалуке су му одмах поручили да његов закон неће бити објављен у „Службеном гласнику“, нити ће се примењивати у РС. Председник Додик је оценио „да је ово криминални покушај наметања одлуке од особе која нема никакав легитимитет“, док је премијер Радован Вишковић констатовао да „одлука Кристијана Шмита није у сагласности са Уставом и правним поретком Републике Српске“.
Бахати гаулајтер из Баварске, међутим, не одустаје од намере да недостатак легитимитета и ауторитета надокнади самоувереним медијским наступима и претњама упућеним челницима РС. У интервјуу сарајевском „Ослобођењу“ је, папагајски, поновио толико пута саопштену тврдњу „да Додик не може да иде самосталним путем, нити да отцепи Републику Српску“, а као аргумент који поткрепљује ту „чињеницу“ му је овај пут послужио став Србије о „неповредивости граница БиХ“. „Препоручујем Додику да погледа шта Србија о томе каже, до сада нисам чуо да Београд доводи у питање територијални интегритет БиХ.“
Шмит је, осим тога, поручио председнику Српске „да би за њега било боље да са њим разговара јер би га то спречило да доживи неколико изненађења“. Немачки политичар на добро плаћеном привременом раду у Сарајеву том приликом није открио о којим је то за Додика „непријатним изненађењима“ реч, али је запретио Жељки Цвијановић да ће „у случају да оспори његов легитимитет добити одговор који јој се неће допасти“.
Председавајућа Председништву БиХ му је одбрусила „да ју је баш брига за Шмитов одговор, јер су је на садашњу функцију бирали грађани Републике Српске“. „Шмиту се очигледно не свиђа мој демократски капацитет, нити што сам ту изабрана, али то му не даје право ни да вређа, ни да прети, а поготово да мисли како овдашњим политичарима може ’зашити’ уста и натерати их да се праве да је демократско оно што није“, нагласила је Жељка Цвијановић.