Ако све урадимо како треба, онда ће ова контраофанзива бити последња за бандеровце. Где дођу, тамо ћемо их и сахранити
Становници региона Новорусије изјаснили су се за улазак у састав наше земље коју они сматрају својом и историјском Отаџбином, и тако и јесте. Данас ми штитимо и њих и себе и нашу заједничку Отаџбину. Истина је на нашој страни и победа ће бити наша, каже у разговору за „Печат“ председник партије „Праведна Русија – за истину“ Сергеј Миронов, који важи за једну од најутицајнијих фигура на политичкој мапи Русије. С њим разговарамо о покушају атентата на писца Захара Прилепина, току СВО, Вагнеру и надолазећим променама у руском друштву.Заједничко свима који су се на нашли на листи за одстрел је савез који су склопили са Отаџбином, а затим и чињеница да је реч о људима који су страствено носили своје идеје. У шта запрaво нишане украјински терористи?
Избор је мотивисан управо тиме што сте поменули: на мети су патриоте, они спремни да до последњег бране интересе Русије и поведу остале за собом. Лидери јавног мњења – то уопште није празна фраза. Таква је била и Дарја Дугина, Владлен Татарски, такав је био и остаје мој пријатељ и партијски сарадник Захар Прилепин.
Важно је знати да, без обзира на назив Специјална војна операција, Русија данас води борбу не само с неонацистима у Украјини него и са Колективним западом који их подржава. Њихов циљ је јасан – уништење Русије. Наш циљ је – заштитити себе и одбранити своје право на суверену и независну државу.
Најважнији аспект овог сукоба је идеолошки. Наши непријатељи промовишу вредности униполарног света, антихришћанске, а у суштини сатанске постулате који воде човечанство у смрт. Подржавамо непролазне вредности истине и правде, вредности љубави, породице и живота у најширем смислу те речи. И у том идеолошком спору истина је на нашој страни, зато они и покушавају да ућуткају људе попут Захара Прилепина. Јер кад он говори и пише, они су немоћни. Мајданска бандеровска власт је индоктринирала милионе Украјинаца, хушкајући их на сопствене суграђане, на братски руски народ. Наш задатак је да укажемо на опасност од нацистичке идеологије, да кажемо истину о злочинима бандероваца и ослободимо од њих Украјину.
Редовно комуницирате са Захаром Прилепином. Да ли сте некада причали на тему могућег покушаја атентата на њега – како се он односио према томе?
Никада нисмо подробно разматрали ту тему – и без тога је јасно да свако од нас може постати мета непријатеља. Захар је веома храбар човек с борбеним искуством, официр. А ја сам наредник. Могу рећи следеће: неће нас уплашити. Наставићемо да радимо оно што смо и радили. И радићемо то заједно.
У вези с тим, желим да кажем да ћу на предстојећем кКонгресу наше партије „Праведна Русија – за истину“, који ће се одржати 20. маја, предложити реизбор Захара Прилепина за нови мандат у својству потпредседника партије.
Да није било „Писама са Донбаса“, Србија и свет би били лишени истине – шта се заиста дешавало у Донбасу током 2014. године…
Прилепинова књига је још једно објашњење разлога зашто је он постао мета атентата украјинских неонациста. Сувише им боде очи истина коју он износи, у том смислу и кроз своја књижевна дела. Он омета операцију заглупљивања народа, разоткрива суштину свега што се дешавало у Украјини и Донбасу од 2014. године.
Укратко – Мајдан је био државни удар организован од стране Запада како би се у Украјини поставиле западне марионете у циљу борбе против наше земље, спровео пројекат „анти-Русије“. У том процесу је народу Украјине намењена улога топовског меса, огревног дрвета за ложиште рата који је покренут против Русије. Наравно, Запад уопште не мари због геноцида над Русима у Донбасу. Штавише, чишћење Украјине и других земаља Источне Европе од Руса и свега рускога је директан циљ Запада. Због тога смо приморани да се бранимо.
Међу првима из руског политичког миљеа изнели сте у то време, у појединим круговима, непопуларну идеју да после диверзије на Кримском мосту СВО треба преименовати у антитерористичку. Колико су ове ваше речи одјекнуле, ко их је поздравио, а ко оспоравао, и да ли однос према сукобу на територији Украјине открива право лице појединца, али и партија?
Статус антитерористичке операције је неопходан како би се кијевски режим прогласио метом за уништење. Заиста, од самог почетка СВО говорио сам да неонацистички режим у Кијеву мора бити уништен. С њим је немогуће преговарати, јер реч је о људима који се од 2014. баве терористичким нападима, саботажама, убијањем цивила да би на крају, са својим западним покровитељима, припремили и покренули велики рат. Уверен сам да ће Запад, уколико се не уклони режим Зеленског и цела бандеровска клика у украјинској власти, наставити да наоружава и хушка Украјину на Русију. СВО мора да добије статус антитерористичке операције како би један од циљева постао и ликвидација налогодаваца тероризма.
Желим да напоменем да у последње време, посебно након напада украјинских дронова на Кремљ, ову тачку гледишта дели све више људи, укључујући и оне на власти. Руско руководство, изричито у ставу да су преговори са Зеленским немогући, задржало је право да узврати.
Све чешће се у јавном дискурсу, не само руском, отвара питање да ли се Русија налази пред фундаменталним променама. Да ли је рат наметнуо потребу за ротацијом елита и у којој мери је она могућа?
Да, рат намеће или, да кажемо другачије, живот нас тера да спроводимо фундаменталне промене у руском друштву. Обнова елита није само могућа – она је неопходна! Време офшор-аристократије које је донело осиромашење милиона наших грађана мора бесповратно да оде у прошлост. И у томе се огледа можда најважнији смисао Специјалне војне операције.
Није тајна да многи припадници старе елите желе да све остане као што је некада било, а када су могли некажњено да пљачкају своју државу и извлаче огромне количине новца у иностранство, тамо купују некретнине и луксузну раскошну робу. Управо са иностранством су повезане све њихове мисли и машта. Русија је за њих само извор профита. Дакле, они су прави непријатељи Отаџбине. И треба их се отарасити.
Ради тога је потребно кориговати целокупну социоекономску политику државе која је омогућила овим дебелим мачорима да живе весело до краја живота. Неопходно је прећи од предаторског капитализма, модела који контролише Запад, ка изградњи суверене социјално оријентисане економије, која ће бити заснована на идеји социјалне правде. Управо она, по нашем мишљењу, може да постане основ нове идеологије Русије, заједно с традиционалним вредностима и концепцијом чувања народа.
Подржавате Јевгенија Пригожина. Да ли ПВК Вагнер има снаге да прерасте у вагнеризам – покрет, идеју која инсистира на победи и праведности? Колико се руски народ „одазива“ на ове импулсе?
Ако пажљиво прочитате изјаве Јевгенија Пригожина, видећете да се он сада не бави политиком и да његови планови не иду у том правцу. Због тога сматрам да је нетачно говорити о његовој улози као политичара. Друга је ствар што се данас под његовим руководством налазе бројни људи који нису равнодушни према судбини своје земље. У том смислу, они формирају нову патриотску елиту Русије о којој сам говорио. Да, сада су они заузети својим главним послом – да оружјем у рукама штите Отаџбину. Међутим, после наше неизбежне победе они ће се вратити кући и спроводиће промене које су неопходне нашој земљи.
Наша партија одавно говори о тим променама. За то је неопходна политичка воља. Она постоји код нашег председника и он нас слуша. Уверен сам да ће велику улогу у том процесу играти оне патриоте о којима сам говорио. Да ли ћемо ми бити ради да их видимо у својој партији? Несумњиво, да. Међутим, понављам, то је будући, а не садашњи процес.
Да ли западно оружје може преокренути ток рата? Какви су изгледи за успешну контраофанзиву Украјинаца и о чему сведоче тренутна дешавања на фронту?
У рату не би требало потцењивати противника. Али се он не сме ни прецењивати. Због тога ћу поводом контраофанзиве рећи следеће: Запад на то тврдоглаво подстиче Зеленског и његове неонацисте, дајући му све више опреме, оружја и муниције. Морамо бити спремни и одговорити. Ако све урадимо како треба, онда ће ова контраофанзива бити последња за бандеровце. Где дођу, тамо ћемо их и сахранити!
Колико је чланова партије Праведна Русија учествовало у СВО и какав је био њихов допринос?
Према мојим подацима у борбама учествује више од 70 људи, у том смислу и представника руководећих органа наше партије. Неки су били и рањени, има и погинулих. Међутим, уверен сам да их је у стварности много више јер нас многи нису обавештавали о томе да су отишли да бране Отаџбину.
Желим да истакнем и да многобројни чланови наше партије из позадине помажу фронту: прикупљају хуманитарну помоћ, допремају је у зону СВО, пружају помоћ рањеним и ветеранима Специјалне операције.
Недавно је осмишљен и партијски пројекат „Праведна помоћ учесницима СВО“. Имамо скоро шест хиљада посланика различитог нивоа. Одлучили смо да сваки посланик преузме бригу макар о једној породици чији је члан учесник СВО и помаже у решавањима насушних питања. То је реална подршка десетинама хиљада људи – бранилаца Отаџбине или њихових породица. Преузео сам покровитељство над три породице.
Како оцењујете могући исход овог рата – када се све заврши, докле ће се протезати границе Русије и какав ћемо свет затећи?
Мислим да тачно време завршетка Специјалне операције данас не може нико одредити. Али нешто ми говори да ће управо ове године доћи до коначне прекретнице у корист Русије. Не само зато што ће снаге кијевског режима бити поткопане и поражене већ и зато што се Запад сувише замара од Зеленског, његовог сталног кукања, лажи и нитковлука. Он није оправдао очекивања својих газда. Јер захваљујући СВО ситуација није кренула по предвиђеном сценарију за Украјину и Русију.
Што се тиче новог света, он је такође неизбежан. Стари једнополарни свет који се формирао после распада СССР-а одлази у прошлост. Смениће га вишеполарни свет, где ће водећу улогу играти земље независне од Запада – Русија, Кина, Индија, Бразил, Турска, земље Блиског истока и Југоисточне Азије.
Земље Европске уније су већ изгубиле независност и прешле под контролу САД. Својом непромишљеном русофобном политиком оне терају у гроб старицу Европу.
Да ли дајете за право онима који тврде да је овај рат са НАТО-ом на територији Украјине питање не само безбедносно, геополитичко и војно већ у првом реду цивилизацијско. Шта све Русија брани у Украјини?
То је апсолутно тачно. То је борба за будућност наше цивилизације, за будућност човечанства. Пут који жели да наметне Запад води човечанство ка изумирању и погибији. Сви ти истополни бракови и права секс мањина воде свет управо тамо. Аутори концепције златне милијарде могу бити задовољни. Њима су неопходне нове колоније за сопствени просперитет, а због тога је потребно и поробити остале, и наметнути им нужну идеологију у лепом паковању људских права и либералних вредности. Цинична рачуница – ништа више.
Зато се Русија и бори за вредности које омогућавају очување наше цивилизације.
Када заговарају мир, а истовремено Русију проглашавају земљом тероризма, а њеног председника ратним злочинцем, шта западни лидери желе. Мир? Капитулацију? Трибунал за Русију?
Реални циљ је очигледан – слабљење, распарчавање, а потом и потпуно уништење Русије као суверене независне државе. Њима су потребни наши ресурси и одређени број робова за сервисирање технолошких процеса и вађење тих ресурса. Али да би оправдали своје претензије, они покушавају да Русији и њеном руководству наметну имиџ фашиста, диктатора, манијака и ђаво зна кога све још. Да би за себе нашли оправдање да уништавају Русе на „законској основи“.
Хитлер се тим истим занимао, но ми се сећамо свега, знамо како је завршио његов поход на Исток – нестао је заједно с Трећим рајхом. Тако ће проћи и његови идејни следбеници.
Превео Ранко Гојковић