Put do rešenja ili novih sukoba

Kako se most na Ibru ponovo našao u žiži kosovske zbilje?

Gradski most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici juna 1999. stao je u red sa Golden gejtom, mostom na reci Kvaj, mostarskim mostom, onima na Seni u Parizu, Temzi u Londonu… Dolaskom međunarodne vojne i civilne misije, ovaj most je postao poprište brojnih sukoba, Srba i KFOR-a s jedne, i Albanaca koji su nasilno pokušavali da uđu u severni deo grada, s druge strane. Od 1999. glavni gradski most na Ibru koji deli južni albanski i severni srpski deo grada nepogrešiv je pokazatelj sveukupne kosmetske situacije i realne slike odnosa Srba i Albanaca na KiM.
Most je daleko od onih Andrićevih „mostova koji spajaju obale reke, ljude, skraćuju puteve i predstavljaju lepotu jednog grada“.

Lajčak: Nije pravo vreme Nije pravo vreme da se glavni most u Kosovskoj Mitrovici preko reke Ibar pusti u saobraćaj, saopštio je specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak na „Delfi forumu“ u Grčkoj, upozoravajući da bi to moglo da izazove još jednu krizu. Naveo je da atmosfera „očigledno nije dobra za to“ i da se „crvene linije moraju poštovati“.

PRETNJA PO MIR Na ekspresno zakazanoj prvoj sednici Skupštine opštine u severnoj Kosovskoj Mitrovici, održanoj nakon lokalnih izbora 23. aprila 2023, jedna od tačaka dnevnog reda bila je i otvaranje mosta na Ibru, bezbednosnog bedema za Srbe na KiM. Kurtijev jednostrani i protivpravni potez uvod je u stvaranje novih tenzija i provokacija na račun mirnog srpskog naroda na severu KiM.
Za ovu odluku na sednici SO severna Kosovska Mitrovica, 28. aprila, glasalo je 11 albanskih odbornika, jedan je bio uzdržan a jedini Srbin odbornik je bio protiv.
Glasanje se odigralo u danu kad je Evropska unija i zvanično zakazala novi sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, 2. maja u Briselu. Jedini srpski odbornik u ovoj lokalnoj skupštini Dušan Milunović, koji deluje samostalno, na sednici je istakao da je odluka preuranjena i da se može tumačiti kao korak ka ujedinjenju Severne i Južne Mitrovice, te može izazvati incidente. Dodao je da u trenutnoj osetljivoj političko-bezbednosnoj situaciji to nije pametna odluka. Most na Ibru je simbol stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Srbi su zahtev za njegovo otvaranje, iako u gradu ima još mostova koji su u funkciji, shvatili kao pretnju po mir.

Vučić: Okupacioni gaulajter Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbija nije u lakoj situaciji i da je Aljbin Kurti doneo odluku da se otvori most na Ibru između južne i severne Kosovske Mitrovice samo sa jednim ciljem – da proteraju Srbe. „Okupacioni gaulajter na severu KiM Aljbin Kurti doneo je odluku, posle samo nekoliko dana od sramnih lažnih izbora koje su održali, da otvore most koji je bio brana i čuvar interesa našeg naroda na severu KiM, ne bi li Albanci iz južne Mitrovice preuzeli i severnu Mitrovicu“, rekao je srpski predsednik. Istakao je i da Kurti to pravda time kako navodno ne žele u Mitrovici geto već otvorene gradove, a što će mu lako proći kod zapadnih predstavnika, iako je njegova jedina želja da protera Srbe sa KiM. I po svaku cenu žele sukobe, dodao je Vučić.

OŠTRA OSUDA Srpska lista je najoštrije osudila nelegalnu i nelegitimnu odluku, jer se njome, kako su ukazali, krši Briselski sporazum i narušava mir na ovim prostorima. Takođe, upozorila je da će „eventualno otvaranje mosta nesumnjivo za posledicu imati incidente na ovom prostoru, što je očigledna namera Prištine“.
„Most na kome se desilo više od hiljadu etnički motivisanih napada sa juga na sever je simbol stradanja srpskog naroda i namere Prištine da protera preostale Srbe iz jedine urbane sredine u kojoj su opstali u većem broju“, naveli su u saopštenju.
Odluka je, po njima, nelegalna i nelegitimna, a usvojili su je „kvaziodbornici bez ikakvog legitimiteta među građanima“, ali i nastavak „okupacije Severa“.
Zahtevaju da Kfor, Euleks i predstavnici međunarodne zajednice najhitnije spreče primenu ove odluke, koja „podriva proces dijaloga“.
Misija Kfora je pak navela da se ponovno otvaranje mosta na Ibru između Severne i Južne Mitrovice mora rešiti političkim dijalogom.
„Misija Kfora predvođena NATO-om nastavlja da prati lokalni razvoj i ostaje potpuno usredsređena na svakodnevnu implementaciju svog mandata, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, kako bi se obezbedilo bezbedno okruženje i sloboda kretanja za sve zajednice na Kosovu.“

VIŠE OD HILJADU SUKOBA NA MOSTU Podsetimo da se na glavnom gradskom mostu na Ibru od juna 1999. godine do danas desilo više od hiljadu sukoba, od čega 125 velikih incidenta, koje su sve izazvali Albanci.
U 26 sukoba upotrebljeno je oružje a dvoje ljudi sa srpske strane poginulo je 17. marta 2004. Suzavac, šok i dimne bombe, gumeni meci i bojeva municija obeležili su sve velike sukobe.
U sećanju Srba ostao je 13. februar 2000. kada su Albanci, njih više od 40 hiljada, pod sloganom „Marš mira“ pokušali nasilno da uđu u severni srpski deo grada. Na mostu se u trenutku napada nalazio kontingent francuskog Kfora sa oklopnim transporterima u pet redova koji je uz upotrebu sile sprečio nasilni ulazak Albanaca u srpski deo Mitrovice.
Novim potezom Aljbin Kurti je nedvosmisleno pokazao da želi rat i da čitav sever KiM uvede u sukobe! Tako se jedino može tumačiti nalog koji je dao odbornici Aidi Ferati da na sednicu SO u severnoj Kosovskoj Mitrovici uvrsti tačku dnevnog reda o otvaranju mosta na Ibru.