Првомајске буне

И ове године је на Међународни празник рада указивано на незадовољавајући положај радника, а занимљиво је да су најмасовнији и најрадикалнији протести били у земљама које се убрајају међу развијене

И минули Први мај, Међународни празник рада, у више држава је обележен протестима, а епицентри радничког бунта били су у развијеним западноевропским земљама Француској, Великој Британији, Холандији, Италији, Шпанији и Немачкој, где су првомајски штрајкови представљали наставак масовног изражавања незадовољства запослених које се не стишава већ месецима. Радници и њихови синдикати поново су оштро критиковали владе својих земаља захтевајући веће плате, боље радне услове и поштовање њихових елементарних права.

ЗАХТЕВИ МАКРОНУ Првомајски протести у више француских градова на којима се, према неким проценама, окупило милион људи, били су наставак демонстрација против недавно усвојених промена којима је старосна граница за одлазак у пензију подигнута са 62 на 64 године. Раднички синдикати упорно захтевају од председника Емануела Макрона да се та мера, која треба да ступи на снагу у септембру, повуче.
Медији су пренели да је у сукобима снага реда и демонстраната повређено 108 полицајаца и да је близу 300 људи ухапшено. У Паризу, Лиону, Марсељу, Нанту, Тулузи и другим градовима незадовољни грађани су демолирали више зграда и бацали Молотовљеве коктеле, на шта је полиција узвраћала и употребом водених топова. Важно обележје ових првомајских демонстрација је да су у њима, први пут од 2009. године, заједно учествовали чланови осам највећих синдиката. Француске синдикалне вође истичу да вишемесечни протести против пензионе реформе не јењавају и да ће бити настављени, упркос Макроновим тврдњама да су извршене промене биле неопходне.

БРИТАНЦИ ТРАЖЕ ВЕЋЕ ПЛАТЕ Протест под називом „Сви осим богатих“ одржан је на Трафалгар скверу у Лондону, на позив неколико радничких синдиката. Окупљени су тражили боље услове рада и веће плате како би могли да одоле растућој инфлацији и трошковима живота. Међу демонстрантима су били и медицински радници, који су недавно одбили предлог владе Ришија Сунака да им се плате повећају за пет одсто, тврдећи да је то понижавајући проценат. Од почетка године у Великој Британији су у штрајку били запослени у транспорту и на поштама, просветни радници, цариници… У априлу су штрајковале десетине хиљада младих лекара жалећи се на ниска примања и оптужујући владу да је „сломила државно здравство“.

НЕЗАДОВОЉНИ ИТАЛИЈАНИ Пакет мера десничарског кабинета Италије, на чијем је челу премијерка Ђорђа Мелони, био је повод трима националним синдикатима да организују велики протест у јужном граду Потенци, на коме су захтеване веће плате за раднике и реформа пореског система. Незадовољни радници окупили су се на празник рада и у Риму и Торину, где је ношена лутка са ликом премијерке Мелони са руком подигнутом у фашистички поздрав. Највише незадовољства изазвала је владина одлука да стави ван снаге пропис о бенефицијама за сиромашне, донет пре четири године, а на основу процене да је то превелик издатак за државу. Синдикати су неслагање изразили и због владине уредбе којом се компанијама омогућава лакше запошљавање на кратак рок јер то, како кажу, запослене ставља у неповољну економску ситуацију. Италијани, иначе, своју садашњу владу сматрају најдесничарскијом од завршетка Другог светског рата и тврде да води лошу социјалну политику.

„ВРУЋЕ“ У ШТУТГАРТУ Првомајских протеста било је и у Немачкој, а медији су највише писали о оном у Штутгарту, где су се демонстранти сукобили с полицијским јединицама. У овој земљи су, иначе, текуће пролеће обележиле велике обуставе рада на железници и аеродромима, због чега су медији у неколико наврата писали о „мегаштрајку“ и констатовали да је „Немачка стала“.

ЉУТЊЕ ХОЛАНДСКИХ РАДНИКА И Холанђани су празник рада искористили за окупљања са којих су њихови синдикати упутили оштре захтеве за повећање плата због инфлације. Највећи раднички синдикат ФНВ је већ прецизирао колике повишице очекује у овој години и током две наредне године, упозоравајући да ће кренути са штрајковима ако им захтеви не буду усвојени. После 2022. у којој је Холандија имала највише штрајкова од 1988, у овој земљи је и ово пролеће донело више масовних обустава рада. Највећа је била она у којој је учествовало 200.000 медицинских радника незадовољних личним примањима и радним условима.

МАРШЕВИ И ПРОТЕСТИ ШПАНАЦА У Шпанији је минули 1. мај обележен са више од 70 маршева радника, а њихово окупљање било је у Мадриду, где су тражили веће плате које би пратиле растућу инфлацију. „Да би шпанска економија наставила да расте у 2023. години, плате се морају повећати“, поручили су лидери два главна синдиката. Они су, такође, затражили да удружења послодаваца буде флексибилније кад је реч о споразуму о запошљавању како не би дошло до кулминације „социјалног сукоба“.