Пораз и разочарање Сане Марин

После неуспеха њених социјалдемократа на априлским изборима доскорашња премијерка Финске је саопштила да неће бити министарка и ако њена СДП уђе у коалициону владу, а затим је изјавила да ће напустити лидерско место у странци, да се неће кандидовати за шефа државе и да неће прихватити посао у некој међународној организацији

Због споја високе политике, којом се бави, и „лудих“ журки у којима ужива, одлазећа финска премијерка Сана Марин је, прошлог лета, данима била звезда светских медија. Огроман публицитет донело јој је „цурење“ видео-снимака с једне приватне забаве на којима је она толико весела и опуштена да су многи закључили да је под утицајем опијата. Иако је њен брзопотезни добровољни тест на дрогу показао да је „чиста“, то је само делимично смањило еуфорију створену око ње, при чему су је једни кудили и критиковали, „због непримереног понашања“, а други хвалили због „храброг одбацивања стереотипа“ по којима политичари, у сваком тренутку, морају да буду озбиљни и достојанствени, никад „до краја откачени“.

ЛИЦЕ ЗА НАСЛОВНИЦЕ Подршку Мариновој дале су тада многе колеге и познате личности, међу којима су биле и бивша америчка државна секретарка и председничка кандидаткиња Хилари Клинтон и актуелна шефица немачке дипломатије Аналена Бербок. Угледни дневник „Билд“ ју је прогласио „најкул политичком личношћу у свету“, а мноштво похвала за неконвенционално понашање подарила су јој и друга светска гласила која су, попут „Тајма“, своје насловнице украсили њеним ликом. Они којима се Санина „слобода“ у понашању на забавама није допала истицали су да јој не приличи не само као председници владе него и као супрузи и мајци малолетне ћерке. Подсећања на Санина забављања оживљена су у недавној кампањи за парламентарне изборе у „земљи хиљаду језера“, одржане прошлог месеца, при чему су гласнији, чини се, били они којима се није допадао њен стил живота. Зато су и поједини аналитичари, неутрални о том питању, закључили да су Санине социјалдемократе на гласању „изгубиле због њених журки и високе друштвене потрошње“. СДП је завршио на трећем месту са 19,9 одсто освојених гласова, иза победничке конзервативне Националне коалиције (НПЦ) (20,8) и популистичке Финске партије (20,1).
Маринова је достојанствено примила пораз, изјавивши да је он „резултат демократије“, али су њени каснији потези показали да је дубоко разочарана и да је очекивала победу. Пре свега због успешног вођења земље у време пандемије ковида и уласка Финске у НАТО, чему је била у потпуности посвећена. Одмах по објављивању изборних резултата рекла је да неће прихватити да буде министар ако лидер победничке НПЦ Петери Орпо понуди коалицију њеним социјалдемократама. „Бићу само посланик у парламенту, у нади да ће ми то донети мирнији живот“, истакла је пред новинарима. Нешто касније обелоданила је и да ће, у септембру, на конгресу СДП, кормило странке, за којим је од 2020, препустити неком колеги, као и да нема план да буде председник Финске, и да није добила, нити би прихватила, понуду за рад у међународним организацијама.

ФИНСКА СКРЕЋЕ УДЕСНО Овакве изјаве Маринове изненадиле су и њене најближе сараднике који су уз њу били и пре него што је 2019, у 34. години, постала најмлађа председница владе у Финској, али и у свету. То повлачење им не личи на Сану која је, још као тинејџерка, ушла у политику са жељом да друштво учини бољим и хуманијим. На то су је, говорило се, гурале личне трауме детета из сиромашне и растурене породице које је рано осетило многе тешкоће и неправде. Посебно у годинама после развода оца алкохоличара и мајке која се потом удала за особу истог пола. ЛГБТ покрет тада није био популаран ни у њеној домовини, демократској и врло толерантној земљи, па је мала Сана, у школи и ван ње, често била шиканирана само зато што је потицала из „породице боје дуге“.
У СДП се, ипак, и даље надају да ће Сана још дуго остати међу њима и да се неће, добровољно, од сјајне политичке звезде претворити у звезду падалицу. Темељ том веровању је чињеница да има тек 37 година и огромно политичко искуство, које цене не само многи Финци него и многи странци. Сана Марин је, по много чему, тип модерног политичара: образована (има мастер из области управљања државном администрацијом), политички прекаљена (на место премијера стигла је с позиције министра саобраћаја и комуникација), вешта у руковођењу и мобилисању маса, што је показала као дугогодишњи лидер странке и председница владе. По многим мишљењима она је и даље најхаризматичнији политички делатник у Финској, па је пореде и с највећим политичким фигурама читаве Скандинавије – њеним земљаком и дугогодишњим председником Урхом Кеконеном и Швеђанином Улофом Палмеом.
Иначе, сви су изгледи да ће нова влада Финске, која треба да буде формирана до 1. јуна, престројити земљу са леве на десну страну политичког пута. Лидер победничке десничарске НПЦ и вероватни будући премијер Петери Орпо отпочео је, 2. маја, преговоре о будућој владајућој коалицији са три странке – антиимигрантском Финском партијом, другопласираном на априлским изборима, хришћанским демократама и Шведском народном партијом. Рачуна се да ће нови кабинет, у односу на претходне владе, бити битно зависан од спољног утицаја зато што је Финска, прошлог месеца, напустила дугогодишњу неутралност и постала чланица НАТО-а, што земљи доноси нове обавезе и значајне издатке.