Игра на вето

Како, у покушају обрачуна с Русијом, САД ризикују да од СБ УН направе нови Давос?

Консензус главних геополитичких актера о питању потребе реформисања СБ УН лако може довести у заблуду и навести на закључак да су мотиви истоветни, те да само реконструисaна „кућа мира“ може вратити ред у међународни беспоредак. Политиколози, међутим, упозоравају да различити приступи начину решавања овог питања откривају и намере. Док један блок земаља у могућим променама препознаје инструменте за изградњу света на принципима мултиполарности, за други то је само формула учвршћивања униполарног поретка, а у тако замишљеним констелација места за Русију нема, а последично ни стабилне архитектуре међународног поретка.

ПАЦИФИКАЦИЈА НЕПОСЛУШНИХ Захтев земаља које уочавају потребу за реформом СБ УН опет је као тему кандидовао генерални секретар УН Антонио Гутереш, на састанку Савета безбедности којим је председавао руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Заузврат, шеф руске дипломатије је приметио да СБ УН треба да буде проширен, али не на рачун западних земаља већ на рачун представника Азије, Африке и Латинске Америке.
Прича о реформама УН које би одражавале тренутну геополитичку реалност замах је добила 24. фебруара када су САД и њени савезници препознали прилику да би у новим геополитичким односима могли да се домогну додатних механизама за глобалну доминацију. Оне старе, као што је чињеница да се састанци СБ одржавају на територији САД, увелико се израбљују. Одбијање виза представницима разних земаља, притисак и шпијунирања комуникација шефа те организације Антонија Гутереша, као и њених запослених сведоче о деструктивној улози САД у јединој преосталој бази за одржавање стабилности и равнотеже у међународним односима.
Тајна документа која су процурила из Пентагона потврђују да је Гутереш био спреман да изађе у сусрет интересима Русије ради одржања прехрамбеног споразума, те да је у разговору са својом заменицом Амином Мухамед изразио негодовање поводом позива шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен за производњу више оружја. Овакви ставови шефа УН свакако нису по мери САД које у наметању идеје реформе СБ УН виде најбржи начин пацификације „непослушних“.

СЛИКА НОВЕ РЕАЛНОСТИ ИЛИ…? Разговори о реформи УН трају годинама, али предлози Вашингтона и Москве се дијаметрално разликују. Док САД покушавају да у УН укључе што више земаља које би подржавале политику Колективног запада, Русија упозорава да би уколико се на предлог Американаца буду „хаковала“ овлашћења сталних чланица СБ УН, ову организацију могла задесити судбину Лиге народа. О потреби реформисања СБ УН изјаснили су се САД, Бразил, Аустралија, Индија, САД и Јапан, али и Турска, чији председник је апеловао да се садашњи поредак, у којем судбина човечанства зависи од воље пет земаља, не може назвати одрживим. И Русија има свој став: први заменик представника РФ при УН Дмитриј Пољански сматра да је неопходно проширити географски обим Савета безбедности како би се у њему повећала заступљеност афричких, азијских и латиноамеричких држава.
Иако постоји алтернативни приступ реформи Савета безбедности УН који подразумева привлачење нових сталних чланица УН с правом вета, земље Колективног запада и њихови савезници говоре о реформама организације само као потенцијалном начину да се у њему ограничи утицај Русије.
Према америчком изасланику при УН у Њујорку, државе „треба да развију консензус о предлозима за проширење Савета безбедности… будући да СБ УН треба боље да одражава светску реалност“. Један од предлога САД је да се у случају коришћења права вета сталног члана Савета безбедности сазива седнице Генералне скупштине о питању на које је уложен вето у року од 10 радних дана. САД образлажу овај предлог тиме да би такав поступак омогућио и другим државама да се изјасне о том питању, чак и ако немају место у Савету безбедности УН. Другим речима, да би се уважио став свих држава, требало би орагнизовати одвојене састанке Генералне скупштине УН. Ако погледамо уназад, с обзиром на то да су од 2014. године већина резолуција на које је уложен вето у СБ УН биле оне западне о Сирији, Украјини, Јемену, Венецуели, Босни и Херцеговини, онда можемо претпоставити да ће крајњи циљ таквог механизма бити усложњавање, а не решавање проблема.
Иако предлози на први поглед могу деловати као израз спремности САД да се одрекну привилегије доношења вета, истина је да оне само покушавају да створиле илузију да већина земаља подржава њихову политику. Ова позиција САД није прихваћена у Индији, Бразилу, Афричкој унији, Организацији исламских држава, које оправдано сумњају у добре немаре САД. Такође, у свему не би требало занемарити ни то да регионалне асоцијације попут ШОС, БРИКС, ЕАЕУ, АСЕАН постају нови центри гравитације у савременом свету, те да би и њихови представници могли да конкуришу за места у Савету безбедности УН.

ПО ФОРМАТУ АЛИЈАНСЕ Аналитичари упозоравају да САД желе да замене Савет безбедности УН форматом разрађеним у оквиру самита Алијансе демократија, коју је 2017. године основао бивши дански премијер Андерс Фог Расмусен. Биографија оснивача Алијансе открива и правце деловања ове организације. Као генерални секретар НАТО-а између 2009. и 2014. Расмусен је надгледао окупацију Ирака и Авганистана, као и операцију промене режима у Либији, у којој су џихадисти повезани са ИСИС-ом преузели контролу над земљом. Оснивач је Трансатлантске комисије за изборни интегритет, тела које је оптужило Русију за мешање у америчке изборе. Бајден је, подсетимо, био један од првих говорника на првом самиту те алијансе 2018. године.
Суштина програма Алијансе своди се на стварање формалније војне, политичке и економске уније светских „демократија“ која би била спремна да делује против Русије и Кине. Савез демократија индиректно финансира влада Сједињених Држава преко Међународног републиканског института и Националног демократског института, Европске задужбине за демократију. Такође, узима новац од Атлантског савета, организације која није чланица НАТО-а, као и од мноштва великих технолошких компанија попут Мајкрософта и Фејсбука. Други кључни извори финансирања су тајванска влада, Институт Џорџ Буш и Фондација Виктора Пинчука, која носи име украјинског олигарха, борца против Путина. Да би овај формат могао да се примени на СБ УН, неопходно је да САД кроз реформе прошире своје чланство.
Истовремено западни партнери већ дуже време инсистирају на ограничавању права вета за Руску Федерацију. Таква овлашћења немају ни конкретне земље ни међународне организације. Место Русије у Савету безбедности УН засновано је на Бечкој конвенцији и не подлеже ревизији. Упркос томе, председник Украјине Владимир Зеленски је 2022. неколико пута позивао на искључење Русије из Савета безбедности УН и организације у целини. Кијев је прогласио нелегитимност статуса Русије у СБ а шеф украјинског министарства спољних послова Дмитриј Кулеба рекао је да је његова земља започела одређени „процес“ који има за циљ да искључи Русију из Савета безбедности и целокупне организације. Шеф Европског савета Шарл Мишел је у децембру 2022. такође предложио стварање механизма за суспензију чланства Русије у СБ УН, да би амерички председник Џо Бајден на генералној скупштини УН позвао на реформу Савета безбедности.
Уколико би САД успеле у свом науму, упозоравају аналитичари, СБ УН би се несумњиво претворио у заседање конференцијског типа, нешто налик Давосу.