Шта стоји иза покушаја забране да се у Берлину на Дан победе завијоре руске заставе?
Уочи 9. маја, Дана победе над фашизмом који се почев од краја Другог светског рата (1945) обележава у значајном броју земаља света, из Берлина је стигла вест да је Управни суд у немачкој престоници укинуо раније уведену забрану истицања украјинске заставе код споменика совјетским војницима 8. и 9. маја, а да забрана за руску и совјетску заставу остаје на снази. Истога дана, само неколико сати касније, медији су се огласили вешћу да ће се руске заставе поводом Дана победе ипак вијорити у Берлину.ПОРУКА У ЛИЦЕ У међувремену, свако у Србији ко је прочитао ову вест, једну од безброј којима смо „бомбардовани“ из сата у сат, вероватно се запитао да ли је помрачење ума захватило само нас, овде, или је то општа појава која прати тзв. Нови светски поредак, а без које глобалних промена и не може да буде?
Биће да је ово друго у питању. Јер док нас не преуме, а на томе се плански и здушно ради десетлећима уназад, силама таме неће бити могуће да нас убеде да је њихов мрак нама дан, њихово зло наше добро, њихово поробљавање наша слобода.
Отуда свим силама, па и путем националних симбола на које смо, бар донедавно, били и поносни и осетљиви, из Немачке стиже вест да и поред катарзе коју је као покретач Другог светског рата морала да преживи, фашизам у најзначајнијој земљи Европе у нестајању још није поражен. И да нам Управни суд из Берлина ту поруку баца у лице управо уочи Дана победе када је нацистичка Немачка потписала капитулацију у Другом светском рату.
Судије Управног суда из Берлина, или њихови налогодавци, хтели су, заправо, да нам кажу да победа Совјетског Савеза који је у борби против фашизма дао чак 27 милиона људских жртава, а међу њима и много украјинских јер је Украјина тада била једна од његових република, и није баш победа него пораз због кога није вредно истицати руске заставе. Али зато ваља дигнути украјинску у знак подршке поново пробуђеном нацизму бандероваца који су у међувремену успели да преуме чак и неке етничке Русе и код бројних Украјинаца изазову хистеричну русофобију.
РАЗУМ НИЈЕ УМРО Све су то „аргументи“ западног света за осуду „руске агресије“ над Украјином и оправдање новог „Drang nach Osten“ којим једном засвагда ваља сатрти Русију и православље. Истог оног света који је удружен у злочиначки НАТО ратом уводио демократију у земље свога интереса и починио агресију на СРЈ, уз гажење међународног права без преседана у новијој историји света.
Срећом, разум већине Немаца још није „умро“. Иако у веома комплексној политичкој, економској, културној, демографској и свакој другој ситуацији, неко је у тих неколико сати размислио и одлучио да ће се руске заставе ипак завијорити поред споменика изгинулим совјетским војницима у Берлину. Тај неко се, у ствари, потрудио да правилно схвати и одмери поруке које долазе са „зелене“ левице као заговорника насиља формалних пацифиста, али и оних снага које су истински националисти каква је Алтернатива за Немачку, означена као радикална и опасна десница која у случају рата у Украјини исказује озбиљну резерву према званичној политици и мерама Берлина према Русији.
И, коначно, неко је паметно закључио да је много боље не провоцирати Русе и подстицати их на идеју да, уместо Немаца, сами подигну своје заставе победе у Берлину.