Страх и нестабилност

Од почетка руско-украјинског сукоба у Молдавији страхују да би се рат могао проширити и на њену територију, што појачава политичку нестабилност ове најсиромашније земље Европе

У Молдавији, која, „из првог реда“ и са зебњом, прати оружани сукоб у суседној Украјини, не јењава бојазан да би се тај рат могао проширити и на њену територију, одавно неуралгичну тачку европског Истока, због самопроглашења Придњестровске молдавске републике, наклоњене Русији, која од 1990. године не признаје централну власт у Кишињеву, данас потпуно окренуту Западу. Иако ни Русија није признала независност Придњестровља, она у тој области и даље држи око 1.700 својих војника, као гаранте мира успостављеног после кратког сукоба молдавских снага и сепаратиста 1992.
Различита су, међутим, виђења шта би могли бити разлози за дестабилизацију Молдавије и њено, евентуално, претварање у ново ратно поприште. Док прозападна власт у Кишињеву упорно говори о опасности од руског напада, иако Москва то негира, у сепаратистичком Придњестровљу, протегнутом дуж границе с Украјином, страхују од удара из те земље која је, још на почетку руско-украјинског рата, позивала Кишињев да нападне Придњестровље и придружи им се на фронту против Руса. Пратећи развој најновије ситуације око Бахмута и слушајући најаве о скорим новим офанзивама Кијева и Москве, две стране у подељеној Молдавији настављају да „пишу“ своје сценарије могућих спољних удара, оптужујући се међусобно за служење страном фактору – Русији или НАТО-у, што домаћу политичку сцену чини све нестабилнијом.

ПРЕТЊЕ И ПРЕТЕРИВАЊА Изразито прозападно оријентисана председница Молдавије Маја Санду и овог пролећа не престаје са изјавама о „руској опасности“ за њену земљу, коју води од 2020. године. Чини то упркос „танким“ доказима да ће се то стварно догодити, као што је то било и зимус кад је оптужила Москву да је планирала рушење молдавског уставног поретка уз ангажовање држављана Русије, Србије, Белорусије и Црне Горе. У дану те њене параноичне тврдње, да подсетимо, из Молдавије је протерана група навијача фудбалског клуба Партизан, који су из Србије допутовали на меч са домаћим Шерифом, у европској Лиги конференције, и неколико црногорских боксера, пристиглих у Кишињев из такмичарских разлога. Објашњење те строгоће је изостало, чак и кад је наш шеф дипломатије Ивица Дачић од молдавских власти затражио да то учине.
Ширењу страха од Руса у Молдавији увелико доприноси и власт у Кијеву, која своју западну сусетку често упозорава да је „следећа мета руске агресије“. Председник Володимир Зеленски рекао је недавно да су обавештајне службе Украјине откриле руски план да униште Молдавију, а такве објаве публикују и западни медији. Тако је „Вашингтон пост“ навео да руски ФСБ спрема рушење актуелне проевроатлантске власти у Молдавији и довођење на кормило земље опозиционог и проруског покрета Шор. Веровање у могућност руског удара повећала је и недавна одлука Владимира Путина да опозове декрет којим је подржаван потпуни суверенитет Молдавије. Москва је тај потез образложила дубоким променама у међународним односима и потребом обезбеђивања националних интереса. Молдавски прозападни политички корпус као знак неугаслих претензија Москве према Молдавији види и стару Путинову изјаву да ће Русија „заштитити“ људе руског порекла у свим бившим совјетским републикама.
За Москву је сва ова „прича“ само неуспели покушај власти у Кишињеву да скрену пажњу са сопствених друштвених проблема, због којих су учестали протести њених незадовољних грађана, и да би осигурала што већу наклоност Запада од чије финансијске помоћи постаје све зависнија. Највиши руски званичници су, у више наврата, демантовали наводе да би Русија могла да нападне Молдавију. Шеф дипломатије Сергеј Лавров је, међутим, упозорио да Запад одавно припрема Молдавију за улогу „нове Украјине“ и да Молдавија одбија да, заједно са УН, ОЕБС-ом, САД, Русијом и Придњестровљем настави рад на решавању придњестровског проблема.
У Придњестровљу од „преливања“ рата из суседства страхују још од почетка руско-украјинског сукоба, када су мистериозне експлозије потресле и ову област. Сепаратистичка проруска власт је за то окривила „инфилтриране“ Украјинце, иако је Зеленски упирао прстом у тајне службе Русије. Већина народа у том региону и данас сматра да им мир и сигурност могу угрозити само Украјинци, чије су значајне војне снаге концентрисане у близини Придњестровља. Као разлог за то наводе да је у придњестровским војним објектима и даље огромна количина совјетског наоружања и муниције, која би Украјинцима сада и те како добро дошла. Иако званичници у Тираспољу, центру сепаратистичког региона, позивају народ да не подлeже паници, чињеница да је недавно почела тромесечна војна обука за мушкарце млађе од 55 година свакако је израз неспокоја.

ПРОБЛЕМИ И БЕЗ РАТА У анализама ситуације у Молдавији, која важи за најсиромашнију земљу Европе, има и запажања да актуелна власт и придњестровски сепаратисти руско-украјински рат желе да искористи за брже постизање својих кључних циљева. Влада – да убрза улазак земље у Европску унију и осигура што више помоћи од Запада, а Придњестровље да, евентуално, добије дуго чекано признање од Русије. Молдавија је, заједно са Украјином, статус кандидата за ЕУ добила прошлог лета. Томе је, нема сумње, подстицај био руско-украјински сукоб који је и навео Запад да, објавом летошње добродошлице, обе те некадашње совјетске републике што више „удаљи“ од Москве.
У Молдавији, која има око 3,6 милиона становника, убрзано повећање економских проблема и сиромаштва у доброј мери су последица прошлогодишње одлуке Русије да јој преполови испоруку гаса од ког је она врло зависна. Набавке енергената на другој страни су врло скупе, чак и из Румуније, политички наклоњене садашњој владајућој гарнитури у Кишињеву која је, овог пролећа, румунски језик прогласила за државни у Молдавији. Демонстранти, незадовољни владом, све чешће узвикују „Нека дођу Руси“, што диже рејтинг проруској странци Шор и све више брине владу. Председница Санду се зато, прошлог месеца, на њену иницијативу, у Варшави састала са Џозефом Бајденом, који је у Пољску допутовао на састанак с лидерима земаља на источном крилу НАТО-а. Том приликом је затражила већу помоћ САД Молдавији која, како је нагласила, жели да и надаље буде део „слободног света“, као и да „оствари свој сан“ уласком у ЕУ. Сандуова је на фејсбуку објавила да је позвала Бајдена да, што пре, дође у Кишињев, али није написала шта јој је амерички председник одговорио.
У појединим западним медијима увелико се спекулише да би Придњестровље, „које је пуно оружја“, могло прибећи примени силе ради смене власти у Кишињеву. Украјина је већ понудила помоћ Кишињеву „у случају да Руси и сепаратисти испровоцирају конфликт“. „Дојче веле“ је објавио да је Немачка, пре неколико недеља, испоручила Молдавији више оклопних возила. Због чињенице да је молдавска војска врло слабо наоружана, учестале су расправе о томе да ли би земља требало да одустане од војне неутралности записане у уставу. Мишљења су и ту опречна: иако многи евентуални улазак у ЕУ и НАТО виде као спас за земљу, постоји бојазан да би опредељење за то наљутило многе Молдавце, али и Русију, и довело, ако не до „репризе Украјине“, сигурно до дефинитивног расцепа Молдавије.