ŠTA SE DESILO S MUŠKARCIMA

Piše Marina Hakimova

Ne znam šta se dešavalo s našim muškarcima svih ovih godina – u Moskvi ili tamo u drugim gradovima. Dok su trčali od žene do ljubavnice, od ljubavnice do trećeg oka i nazad. Ali žene- -bakice, moje prijateljice, sve su na kraju ostale same. Neke su postale astrološkinje. I tu odgonetaju, po Marsu ili po nekoj drugoj zvezdi, svoju bolesnu sudbinu. Sudbinu ruske žene

Podržavaš li SVO? Znači, tvoj Mesec je u Jarcu! Šta? Ti još i volontiraš? Dakle, tvoja astralna mapa je u zelenoj Vodoliji osme kuće sedmog korteksa petog mozga.“
Mnogo volim svoje drugarice. Moje drugarice su me više puta podizale s dna. Jedna moja drugarica je jednom, kad sam sramno i kukavički opustila ruke, razgovarala sa mnom 20 sati bez prestanka, da bih te ruke podigla. I uspelo je.
Druga moja prijateljica mi je dala utočište i sve ostalo na nekoliko nedelja, popravila mi mozak kad se prelivao i van granica.
Ako saberem koliko sam popila s trećom prijateljicom, onda dobijem, možda, kanister ili cisternu (u čemu je razlika?). I izvlačili smo jedna drugu, kao što se Minhauzen za kosu izvlačio iz močvare. Sam.
Beskrajno sam zahvalna svojim prijateljicama. Kad mi se učini da zaista nikome nisam potrebna i da sam beznadežno usamljena, neka od mojih prijateljica će mi sigurno pisati. Ili će zvati. Ili će, kao juče moja prekrasna prijateljica iz Peterburga, uzviknuti: „Draga moja, možeš li da zamisliš, Čileanci hoće da rade sa nama! Sad sam na forumu. A ti si – lepotica.“ I čini mi se da je i moj dan bio uspešan! Ipak – Čileanci!
Odnedavno se nekoliko mojih veoma voljenih, skoro najbližih prijateljica zainteresovalo za astrologiju. Verovatno je to nauka. Možda čak i pomaže nekome. Astrolozima definitivno pomaže. Ali ja sam dugo i čvrsto verovala samo u Boga, i u mojim veoma ličnim religijama, u kojima je Bog jedan za sve, astrologije, izvinite, nema.
Studirala sam psihologiju nekoliko godina, tako da mi je astrologija nekako… Ako nisi Bik, onda imaš traumu iz detinjstva. A Ovnovi imaju muževe narcise, tako da morate sačekati Škorpiona u Merkuru da bi se… itd.
Tablice imaju i astrolozi, i psiholozi. Pokušavaju da Čoveka uklope u tablicu. Ne verujem u to, naravno. Ali ja zaista volim svoje devojke, uprkos činjenici da su one astrološkinje.
Možda muškarci prosto ne vole nas, pametne žene s posebnim smislom za humor, i zato nas nešto zanosi u astralnu ravan, u zvezde, u pozu lotosa ili u neki drugi fen – još jednom izvinite – šui?
Pre nego što sam se udala za jednog, pa onda za drugog Nemca, osam godina (a to su bile moje najsočnije godine, od 32 do 40!) visila sam na ruskim sajtovima za upoznavanje i odlazila na sastanke kao na posao. Bila sam prokleto lepa, mlada, situirana, pametna i seksi, ali od stotinu muškaraca s kojima sam popila kafu, nijedan nije uspeo da me ozbiljno upozna. To je bilo davno. Kako je bilo – tako i treba. Bilo je. Dakle, ruski muškarci nisu bili udostojeni, i ja sam se predala Nemcima.
A moje drugarice su se predale astrologiji. I još jedna drugarica se predala, izvinite, fitnesu, i tu odrađuje svoju karmu za dve regresije s porođajnom traumom unapred.

Ja sam sad starija žena, ne priliči mi da flertujem. Prvi put sam videla ruskog normalnog, pravog muškarca, znaš kad? Kad sam u martu posmatrala čečenski bataljon „Ahmat“ na telegram kanalu Ramzana Kadirova. „Od jednog pogleda možeš zatrudneti“, kao što reče moja prijateljica Ciganka, izbeglica u Nemačkoj. Čak se i dopisivala s jednim Čečencem samo zato što je Čečen, dakle – za ženu, za porodicu.
A istinske muškarce videla sam na TV-u – u Donbasu. Prvi put! U Ostankinu, na Mosfilmu, gde sam još radila, u filmskom studiju, nisam ih videla. Možda su i bili tamo, ali sam ja bila nepažljiva?
Mnogo godina sam sanjala o pravom ruskom čoveku, ali na kraju, sa 40, udala sam se za Nemca, jer je rekao samo jednu frazu – „Zaboravi, opusti se. Sve je pod kontrolom. Sve ću sam rešiti!“ Za damu koja je do četrdesete vukla sve sama, sama, sama, i – ćuti, ne žali se, jaka si – to je bilo moćno. Udala sam se za Nemca jer sam od njega prvi put u životu čula: „Opusti se, ja ću sve rešiti.“
A ruski muškarci, koje sam toliko tražila, plašili su se moje dece. Nemci se nisu plašili Ruskinje s tegovima! Hteli su mene, Ruskinju, s mojom decom! I čak mi je jedan Holanđanin rekao da je žena s decom – kosmos, nešto najbolje, jer ona zna suštinu! Ovde, u Rusiji, bila sam „žena s prikolicom“. A za Evropljane ja sam bila san, najveće uživanje! Opustila sam se i udala. Otišla sam posle sedam meseci. Jer je Nemac i sve što uz to ide.
O, dušice moje, kakvo je uzbuđenje čuti „Opusti se, sve ću sam rešiti!“ Čak i ako ništa ne reši, naravno. Na kraju, mi same vučemo i svoju i njihovu brazdu (ili uzdu) i radujemo se svojoj nezavisnosti. Postajemo psihološkinje (izvinite) ili astrološkinje (još više izvinite).
Imam nekoliko mladih prijateljica. Lepe, zdrave, pametne, samostalne. Ali usamljene. Kad mi pokažu taj njihov novi ruski tinder, sva se naježim – sve nekakve očigledne nakaze, ali ne usuđujem se da to kažem svojim mladim prijateljicama, da im ne oduzmem poslednju nadu.
A onda u filmovima Fadejeva vidim naše ljude iz Donbasa. Tenkista, snajperista, marinac… Ostala bih trudna i ne bih ga posle uznemiravala ni na sekund! Samo da rodim takvog. Od takvih. Njegovog potomka! I da više ništa ne tražim.
Ne znam šta se dešavalo s našim muškarcima svih ovih godina – u Moskvi ili tamo u drugim gradovima. Dok su trčali od žene do ljubavnice, od ljubavnice do trećeg oka i nazad. Ali žene-bakice, moje prijateljice, sve su na kraju ostale same.
Neke su postale astrološkinje. I tu odgonetaju, po Marsu ili po nekoj drugoj zvezdi, svoju bolesnu sudbinu. Sudbinu ruske žene.
Znate, i ja sam mnogo želela žensku sreću – muža, decu, dom. Muž, otac dece, odao se avangardnom džezu i drugim poslasticama. Verovatno zato što je u blizini bilo previše žena, pomešanih sa džezom.
Kad nisam videla muškarce u blizini, molila sam se samo Njemu. I On je uvek pomagao. I sad se Njemu molim za naše muškarce, koje moje vršnjakinje, astrološkinje-psihološkinje, nisu srele… Jer verovatno je došlo novo vreme. Nove zvezde.
Ruskinja – ona je takva. Ona će pasti na san. Nevidljiva. Čita horoskope. Njenu zimsku, smrznutu trešnju rastopio je snimak sa tim Čečenima, ahmatovcima. Video-snimak koji topi sa stotina kilometara udaljenosti.
A evo nekoliko metara od mene – komšija u crvenoj jakni – žali se na poskupljenja, na Putinovu Rusiju. Čini mi se da se zove Aleksej, ali nije muško. Ja sam Marina – i više sam muško nego on. I moja prijateljica Svetlana je više ruski ratnik, više muško.
Moja majka, neću reći koliko ima godina, da je ne uvredim, ratnik je više od mog četrdesetogodišnjeg komšije Alekseja. Danas je odvela svoju prijateljicu, staricu od 80 godina, lekaru. I noću, sada, dok pišem ovaj post, prišla mi je i rekla: „Naši su 82 VSU-šnika sredili. Možemo mirno da spavamo.“
Ruske žene u borbi… Ruske žene će svojim molitvama svu ovu štalu očistiti. To je činjenica. Našom međunarodnom ruskom ženskom sudbinom.

(Dzen, Marina Hakimova-Gacemajer; preveo Ž. Nikčević)