Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Шта је све Војска Србије приказала на смотри „Гранит 2023“
Смотра поводом Дана Војске Србије, одржана 22. априла на војном аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић“ у Батајници, показала је најновија достигнућа Војске Србије (ВС). Динамични, увежбани, организовани и дисциплиновани наступ специјалних јединица ВС, летачких састава Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране (РВ и ПВО) и других родова и служби пратило је највише државно, војно руководство и око 45 хиљада присутних грађана.
У оквиру комплексне вежбе „Гранит 2023“ ангажовано je више од 5.000 припадника Министарства одбране и ВС и приказано 2.300 средстава наоружања и војне опреме, више од 60 авиона и хеликоптера. Реч је о најсавременијем наоружању и војној опреми јединица Војске Србије, као и делу средстава из предузећа домаће одбрамбене индустрије.
„Гранит 2023“ обухватао је летачки програм, вертикалне маневре специјалних јединица, ваздухопловну ватрену подршку, блиску ваздушну борбу, дефиле припадника специјалних јединица, њих 1.200, опремљених најсавременијим наоружањем и војном опремом, затим налет ваздухопловног ешелона и тактичко-технички збор средстава наоружања и војне опреме.
Поред 90 тенкова типа М-84 и Т-72, више десетина оклопних возила „лазар 8 х 8“ са неколико верзија наоружања, оклопних возила „милош“, извиђачких оклопних возила БРДМ-2М, пистом су продефиловала и модернизована борбена возила пешадије М-80АБ1 и АБ2 и оклопни транспортери МРАП 6 х 6… Било је изложено и 18 самоходних хаубица НОРА Б-52 у више варијанти.
РАТНА ТЕХНИКА – НЕКАД И САД Однос борбене технике и опреме из 1999. и данас много говори. Можда најсликовитије разлику описује стање средстава ратне технике у РВ и ПВО. Авиони типа МиГ-21 су 1999. били приземљени, будући више пута инфериорнији у односу на ваздухоплове НАТО-а. Авиони МиГ-29, које смо тада поседовали, били су опремљени радарима и ракетама ваздух-ваздух два до три пута мањег домета у односу на ваздухоплове западне војне алијансе. Као такви они нису могли да учествују у борбама у ваздушном простору и успешно парирају непријатељу. Артиљеријско-ракетне јединице ПВО, на пример, могле су да гађају противничке авионе до 9.000 метара по висини и двадесетак километара на даљину. Због тога су авиони НАТО-а летели на висинама изнад 9.000 метара, ретко се спуштајући испод те границе.
Самоходни хибридни ПВО системи „панцир С“ средњег домета које поседује наша војска располаже ракетама земља-ваздух максималног домета по дужини до 20 км и по висини 15 км, а у борбеном комплету су и два топа 30 мм са великом брзином гађања циљева у ваздушном простору. Борбене могућности наше војске значајно су унапређене набавком савременог ракетног система ПВО ФК-3. Максимални домет ракета износи 30 км по висини и чак 100 км на даљину. Занимљиво је да су наши противавионци, када су у Кини обучавани за руковање системом, гађали летећи објекат на даљини од 95 км и том приликом погодили циљ.
МОДЕРНИЗОВАНИ РАКЕТНИ СИСТЕМИ Војнотехнички институт са одбрамбеном индустријом Србије развио је артиљеријско-ракетни систем „пасарс-16“, први пут приказан јавности 2017. Намењен је за одбрану копнених јединица, аеродрома, командних центара, важних објеката и инсталација од дејства софистицираних нисколетећих циљева. Ефикасан је и за уништавање циљева на земљи и води. На аеродрому у Батајници били су изложени и модернизовани ракетни системи ПВО „куб“ и „нева“, резултат домаће памети и савремених технологија. Модернизован је и авион „орао“, који је у време СФРЈ конструисан и произведен заједничким снагама Југославије и Румуније.
О статусу ваздухопловне индустрије у нашој земљи сведочи и мало позната чињеница да је крајем 1980-их година конструисан суперсонични авион, али је тадашња влада одустала од пројекта због високих трошкова производње ловачко-бомбардерских авиона. Такође, не без значаја је и податак да су почетком 1990-их година САД одустале од куповине наших авиона „супергалеб“, на којима је требало да се обучавају њихови пилоти.
Наша земља је само једна од неколико у свету која поседује аеродинамични тунел у којем су се испитивали модели ваздухоплова, али и многих других борбених средстава.
ОПРЕМА ВОЈНИКАУчесници приказа били су наоружани модуларном пушком М-19, полуаутоматском и далекометном снајперском пушком, модернизованим пушкамитраљезом М-84, бацачем граната РБГ 40 мм/6 М11, терминалним нишанима ХТ-35 и рефлексним нишанима РС-С, комплетом заштите балистичке опреме Т-18 и Т-19. Специјалне јединице за специфичне задатке (ронилачка, падобранска и алпинистичка) снабдевене су посебном врстом опреме. |
ОСЛОЊЕНИ НА ДОМАЋЕ КАПАЦИТЕТЕ У последње време у развој одбрамбене индустрије Србије инвестирано је око 100 милиона евра. Ослонац на домаће технолошке и производне капацитете показује се као неопходност и подсећа на време СФРЈ када смо, рецимо, производили 85 одсто средстава ратне технике и опреме.
Научноистраживачки капацитети система одбране последњих година били су усмерени на усвајање нових технологија и пројектовање савремених оруђа према тактичко-техничким захтевима наше војске. Тако је, између осталог, у току развој артиљеријско-ракетних система „алас“, „тамнава“ и „шумадија“ и више других сложених средстава ратне технике.
У актуелним ратовима масовно се употребљавају дронови, који ефикасно уништавају противничке тенкове, оклопне транспортере и друга оклопљена средства ратне технике. На батајничком аеродрому биле су изложене беспилотне летелице ЦХ-95 и ЦХ-92 кинеске производње, затим домаћи „пегаз“ и „врабац“. Занимљив је податак да је беспилотна летелица „врабац“ приликом недавног гађања на полигону погодила све циљеве.
У ВАЗДУХУ И НА ЗЕМЉИУ летачком делу програма, између осталог, наступили су авиони и хеликоптери „МиГ-29“, „оpao“, „ласта“, „Ми-35“, „Х-145“ и „Ми-17“. |
Први пут је приказан ракетни систем ПВО „мистрал“ који је недавно испоручен из Француске. Ракете имају домет 7.500 метара изузетно су велике брзине – 930 метара у секунди.
Поводом недавно расписаног конкурса за пријем професионалних војника у специјалне јединице ВС, одзив је, како се могло чути, троструко већи у односу на потребан број. Међутим, ратне јединице се попуњавају старијим војницима јер је протекло већ 12 година откако је у Србији брзоплето замрзнуто служење војног рока. Очекује се да држава током ове или идуће године донесе преко потребну одлуку о одмрзавању служења војног рока чиме би се олакшало и попуњавање специјалних јединица ВС. Резервни кадар ће, после 12 изгубљених генерација, постепено бити подмлађен.
Jaka vojska Srbije prikazana je u modernom izdanju na smorti “Granit 2023”
Prikazana su najnovija dostignuća vojske Srbije u modernom naoružanju i vojnoj opremi što je oduševio celu Srbiju. Potrebe i potencijalni konflikti u svetu nalažu da se vojska još više uzdiže i naoruža za odbranu nacionalnih interesa i teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
POLITIČKA NADLEŽNOST NA PRVOM MESTU – PREVENTIVNA POLITIKA Bez ikakve trunke i namere omalovažavanja – smatram da vojni vrh treba da ima i zakonsku političku nadležnost – udružena u zajedničku politiku sa državnim organima i Srpske pravoslavne crkve – kao preventivna politika protiv potencijalnih konflikta kako na spoljnom, tako i na unutrašnjem planu.
Takva preventivna politika – adekvatna – nije vidljiva od Titovog vremena do danas. Najbolji primer neadekvatne, oportunističke, promašene politike je primer naša srpska pokrajina Kosovo i Metohija u kojoj je 70. godina šiptarski separatizam strategijom enormne demografske politike i etničkog čišćenja pravoslavnog srpskog naroda – doveo do istrebljenja Srba sa KiM i otcepljenje teritorije pred svršen čin (implementacija francusko-nemačkog predlog-ultimatuma i Ohridskog sporazuma obezbedjuje članstvo Kosova u UN, bez obzira što se usmeno potencira da Vučić-Srbija nikad neće da prizna Kosovo).
U kontekstu ove teme “snažne vojske” da navedem dva primera. Prvi, 80-tih godina u novinskom listu izašla karikatura: Snažan lav, ugojen, (Jugoslavija) leškari na travi, mrzovoljan da se kreće, a oko njega nadleće jato crnih nezasitih orlova sa belim kapicama na glavi (šip. separatisti) spremni da ga čerupaju). Drugi primer: Velike vojne kasarne u gradu sa velikim brojem vojnika (živeo sam u blizini) u okruženje separatističkog delovanja u gradu i širem prostoru. Kako je moguće da se u dužem decenijskom vremenu veliki broj pravoslavaca sa pretežnom većinom iselio periferno iz jedne – na drugu polovinu grada gde su pravoslavci, nema šiptara… a vlada bratstvo i jedinstvo, u gradu velike vojne kasarne koje čuvaju bezbednost države (unutrašnju bezbednost i od potencijalnog spoljnjnog faktora)? Ne radi se ovde o nekakvom strahu i kukavičluku pravoslavaca – nego od nemogućnosti, neorganizovanosti i nejedinstva, prepušteni sami sebi, da se suprotstave organizovanom separatizmu, prepušteni sami sebi. Policija se, takodje, ne bavi PREVENTIVNOM POLITIKOM da se onemogući separatističko delovanje. O tome šta bi trebalo i kako, možda ću napisati posebno komentar.
NARAVNO, ne mislim ja da vojne kasarne treba da deluju u takvim situacijama, imaju one svoju nadležnost i cilj, – nego da vojni vrh vojske Srbije treba da ima zakonsku nadležnost i za “političko preventivno delovanje”. Da se izvlače pouke iz promašene politike iz prošlosti. Najveća “krovna” greška je je što od 50-tih godina do danas nije vodjena politika po medjunarodnoj konvenciji Ujedinjenih nacija nakon drugog svetskog rata: Na principima pariteta i reciprociteta u medjunacionalnim, medjuetničkim i medju državnim od nosima: Kakva prava su data nacionalnim manjinama u republikama (pr. šiptari u Srbiji) – takva prava da se obezbede za naše menjine u drugim državama (pr. Albaniji). To je posebna tema za obrazlaganje. Upozoravali su mnogi patrioti na principe “recipročnih mera” ali se državna politika uvek oglušavala. Na to je u jednoj političkoj emisiji upozoravao i bivši vodja kosovopoljskih protesta Miroslav Šolević. Zato gubimo Kosmet – dobili smo separatističko Kosovo (tu nije kraj). Široka je tema da se sve stvari obrazlože. Da skratim. Hvala na razumevanju! Moguć nastavak…
(nastavak kokmentara)
POLITIČKA NADLEŽNOST VOJSKE – PREVENTIVNA POLITIKA
Srbija kao Republika bivše (Titove) Jugoslavije imala je pravo da se brani na Kosovu i Metohiji od nasrtaja albanskog separatizma i šovinizma po medjunarodnoj konvenciji na principima pariteta i reciprociteta u medjunacionalnim, medjuetničkim i medjudržavnim odnosima. To pravo nije iskoristila, naprotiv nagradjivala bujanje šiptarskog separatizma davanjem svih vrsta privilegija, univerzitet i brojni fakulteti na svom jeziku nacionalnoj manjini, Ustav 1974., privilegovani ekonomski fondovi za Kosovo… itd. Šta je Srbija dobila zbog slepog verovanja u politiku “bratstva i jedinstva” sa šiptarima koja se ne zasniva na “recipročnim principima – dijametralno suprotna:
— Višedecenijsko delovanje separatističkog šovinizma i zuluma prema Srbima i nealbancima;
— Višedecenijsko kontinuirano iseljavanje Srba sa Kosova;
— Albanizaciju i islamizaciju srpske pokrajine KiM;
— Za 50. godina možda se preko četiristo hiljada Šiptara naselilo u Beogradu i Srbiji – a za taj period nijedan Srbin sa porodicom nije otišao u šiptarska mesta i naselja na Kosovu da radi i živi;
— Za isti period Šiptari su otvorili desetinu hiljada trgovinskih radnji i lokala po Srbiji i Beogradu – a za isti period nijedan srbin nije otišao u šiptariju na Kosovu da otvori trgovinsku radnju-lokal;
— Desetina hiljada šiptara-albanaca ima mešoviti brak sa srpkinjama, makedonkama (pravoslavne-hrišćanske vere), a ima i priličan broj trgovine belim robljem (o tome je potrebna posebna tema: Belo roblje na KS i zapadnoj SMKD), – a nema nijedne devojke šiptarke-albanke sa KiM da se udala ili zabavlja sa srbinom, makedoncem (zbog muslimanske vere koja im zabranjuje mešoviti brak sa nemuslimanima)? Ne računaju se devojke-žene katolkinje i pravoslavke iz Albanije, izvestan broj, koje se udaju u Srbiji – govorimo o KiM! Da ne dužim.
GDE SU tu principi PARITETA I RECIPROCITETA – da postoji približna ramnoteža u etničkim odnosima? Dijametralne etničke i verske razlike kad-tad dovešće do konflikta na etničkoj osnovi.
GDE SU POUKE za srpske političke elita iz pogrešne politike iz prošlosti? Naročito za današnju političku elitu Vučić-Dačić. Pouke nigde nema niti ih, izgleda, zanima. Zašto?
Predsednik Vučić imao je inicijativu (Mini Šengen) Otvoreni Balkan – očigledno Novaa Jugoslavija: umesto Slovenije ulaze Albanija i … Kosovo (Vašingtonskim sporazumom je ušlo KS u “Šengen” ali se to prikriva od javnosti) – navodno za ekonomsko povezivanje bez granica (postoji CEFTA sporazum), a u suštini, nameće se zaključak da je – za pomirenje i normalizaciju odnosa sa Kosovom (za članstvo KS u UN).
INICIJATIVOM OTVORENI BALKAN (promet ljudi, usluga, robe i kapitala) Vučić nije tražio-ugradio recipročne mere po pitanju prometa ljudi i usluga – nego je zakonskim odredbama omogućio ramnopravno zapošljavanje i naseljavanje albanaca-šiptara iz Albanije i sa Kosova u Beogradu-Srbiji, da otvaraju radnje, lokale, sa priznatim dokumentima, diplomama, sertifikatima(!). Koji će Srbi sa porodicama da idu na Kosovo da žive i da se zapošljavaju? GDE SU recipročne mere?
VOJSKA SRBIJE treba da ima i POLITIČKU NADLEŽNOST, politički stav o Otvorenom Balkanu, politički stav o Demografskoj politici Srbije i veoma izražene bele kuge u srpskom narodu, o svim pitanjima od nacionalnog interesa, nacionalnom i verskom identitetu Srba. Istu političku nadležnost treba da ima i Srpska pravoslavna crkva – da svi zajedno sa državnim organima usklade krovnu politiku za odbranu nacionalnih interesa. Na primer 2018. godine formiran je demografski Savet (predsednik Saveta Vučić) za finansijski podsticaj radjanja protiv bele kuge: … za treće dete 12.000 donara, za četvrto 18.000, i za peto dete 18.000 hiljada dinara. To najviše odgovara-podstiče natalitet kod etničkih zajednica sa izraženo većim natalitetom koji imaju drugačiju kulturu i tradiciju od Srba u pogledu demografije i porodičnih vrednosti od Srba, Makedonaca, pravoslavaca – a kod Srba vlada zabrinjavauća bela kuga. Pravosnažna demografska politika je nekorektna, nepoštena i neramnopravna (takmičarskog karaktera: ne mogu hrišćani da se takmiče…).
Imam koncept da napišem članak kako bi izgledala Politička nadležnost vojske praktično na terenu. Možda u narednim brojevima, da ne dužim previše. Hvala na razumevanju!