Rašid Hasanpur, ambasador Irana u Beogradu – SJEDINJENE AMERIČKE DRŽAVE VIŠE NE MOGU DA NAREĐUJU

Nikada nismo mislili da priznamo kosovsku nezavisnost. Od prvog dana smo osudili agresiju na SRJ. Istovremeno, pozdravljamo svaki pokušaj da dve strane dođu do dogovora koji će ih zadovoljiti

Trend promena na Bliskom istoku je učestao i kada bismo hteli da budemo aktuelni, trebalo bi svakodnevno, ili barem jednom mesečno, da razgovaramo zbog promena… Ne postoji nijedna sankcija a da nije uvedena našoj zemlji… Teheran razvija sva konvencionalna oružja za odbranu svoje zemlje – izuzev oružja za masovno uništenje, jer se njegovo postojanje protivi svim principima na kojima je zasnovana Islamska Republika i protivi se verskim i političkim ubeđenjima svih Iranaca… Vojnotehnička saradnja s Rusijom datira od pre mnogo godina i nema nikakve veze s ratom u Ukrajini, kako nas optužuju… Sporazum Teherana i Rijada, posredstvom Kine, nije promena sam po sebi nego velika prilika za značajne promene… Dete „multipolarizima“ će se roditi za sedam, osam, devet meseci, a na nama je da se to dogodi sa što manjim troškovima… Ovo su delovi nekih odgovora iz intervjua Njegove ekselencije Rašida Hasanpura, ambasadora Islamske Republike Iran u Beogradu za „Pečat“. Diplomata iz Teherana bio je otvoren za srpsku javnost maksimalno, koliko diplomata može da bude, i nije izbegao nijedno pitanje.

Vaša zemlja ne silazi sa udarnih vesti svetskih mejnstrim medija.
Islamska Republika Iran je država koja u svetskim okvirima, a i regionalnim, stvara najviše vesti. Za svaku zemlju to može biti različito shvaćeno i komentarisano jer dešavanja u Iranu imaju jedno značenje za SAD, drugo za Srbiju, treće za treću zemlju. Gledišta SAD i njenih saveznika na događanja u Iranu su negativna. Jer od samog osnivanja Islamske Republike, ona je predstavljena kao opasnost za interese SAD i saveznika u našem regionu i to je za njih postalo izazov. Prosto rečeno, formiranjem Islamske Republike Iran, poremetio se dotadašnji poredak, s obzirom na to da je poslovna i svaka druga politika Teherana odbacivanje želje za hegemonijom, a takođe i nezavisnost u odlučivanju u pogledu međunarodnih pitanja. Tako da je prirodno da reakcije na takav cilj jedne države mogu biti različite, oštre, čak agresivne. Iran je uvek bio u fokusu pažnje.
Da li je samo Islamska revolucija u Iranu razlog za netrpeljivost Kolektivnog zapada?
Iran razmišlja o svojoj nezavisnosti, ali i o nezavisnosti celog regiona. Ako pogledate vesti o bilo kojim dešavanjima u našoj zemlji, imate talas negativne zapadne propagande. I zato je baš svaki događaj u Iranu predmet negativnog zumiranja i negativne propagande. To je zato jer su zapadni interesi ugroženi nezavisnom politikom Islamske Republike Iran. Razmislite o iranskim miroljubivim nuklearnim aktivnostima. Nastoji se da se to pitanje uveliča i da se legalnim i legitimnim privrednim i naučnim naporima naše zemlje da vojna dimenzija. Ali činjenica je i istina da mi na osnovu iranske doktrine i principa jedino želimo da imamo miroljubivu korist od te energije, što nam se uporno uskraćuje, i svaki put ukazuju na navodnu vojnu komponentu našeg programa.
Protesti na ulicama iranskih gradova ne silaze s televizijskih ekrana?
U svakoj zemlji gde postoji slobodna politička volja prirodno je da nastaju protestni pokreti. I u Islamskoj Republici povremeno nastaju protesti i „pravo na protest“ je priznato u našem ustavu. Ali pod uslovom da ne izlazi van okvira protesta i da se ne pretvori u pokušaje nasilne promene vlasti. Nažalost, neke zemlje pokušavaju da jašu na „talasima tih protesta“ i da ih preokrenu u pobunu i pokušaj svrgavanja sistema.

PRAVAC TEHERANA I BEOGRADA Naši bilateralni odnosi? Što se tiče bilateralnih odnosa, zadovoljan sam. Iako mnogi naši kapaciteti i potencijali nisu realizovani. Bitan je pravac koji smo odabrali i on je dobar. Lideri dve zemlje su odlučni da razvijaju odnose. Postoji zajednička politička volja u obe zemlje. Imamo zajednička i politička i kulturološka gledišta, a naši ljudi imaju slična razmišljanja. I to je jaka i snažna atmosfera da u velikoj meri ograničava prostor onima koji su eventualno protiv. Ekonomija? Ekonomska razmena se povećava. Godine 2020. ona je bila samo 20 miliona dolara, 2021. već 50 miliona, a 2022. više od 60 miliona dolara. Nismo zadovoljni, jer može daleko bolje. Perspektiva je odlična.

Kako ocenjujete proteste, opravdanim ili neopravdanim?
I mi imamo nedostatke. Nikad nismo tvrdili da smo perfektni. Ali ne postoji nijedna zemlja na svetu koja će tolerisati pobunu i promenu vlasti s „ulice“. Svi propagandni instrumenti Zapada su se udružili da Irance skrenu s puta čistog protesta protiv nepravdi. Svojim mešanjem oni menjaju suštinu protesta. To ne znači da su veoma zabrinuti zbog kršenja prava onih koji protestuju, nego im je jedina namera da zloupotrebe to stanje tako da koristi njihovim interesima. Ili, da stvore probleme Iranu, odnosno da skrenu zemlju s puta koji je odabrala. Čini se da su do sada uvek imali pogrešne kalkulacije.
Vi ste, uz Kubu, zemlja koju tzv. međunarodna zajednica najduže drži pod sankcijama?
Istorija sankcija prema Iranu je takva da možemo reći da ne postoji baš nijedna politička ili vojna sankcija koja nam nije uvedena.
Uprkos svemu uspeli ste da razvijate sve oblasti života. Od nauke do kulture, filma naročito?
To zapravo brine velike sile. Kada govorimo o silama, to ne znači da su svi podjednako zabrinuti. Naprotiv, Kina i Rusija pozdravljaju iranska dostignuća. Sami znate šta je koren svih tenzija u našem regionu – Izraelovo izbegavanje saradnje sa UN i s Rezolucijama Saveta bezbednosti. Izrael ne priznaje odluke Ujedinjenih nacija, a Palestince su okupirali, proterali, raštrkali ih po celom svetu. Sada kad jedna zemlja hoće da spreči ugnjetavanje tog naroda, ona mora da bude kažnjena.
Čime se ponosi prosečni Iranac?
Ponosimo se podjednako i svojom istorijom i svojom sadašnjošću, a i svojom budućnošću, jer nije dovoljno biti ponosan samo na prošlost. Ta civilizacija mora da ostane živa i da nastavi život. Veoma dobro ste primetili da smo, bez obzira na ogromne prepreke i parališuće sankcije, uspeli da se razvijemo u svim oblastima, a u nekima da postignemo maksimum.
Koja su to oblasti?
Nauka, odbrambena industrija, obrazovanje, zdravstvo. Recimo, u nanotehnološkim istraživanjima smo među prvih deset zemalja u svetu. Takođe i u oblasti odbrambene industrije. Ako je neko ranije mislio da može da nas napadne, to sada sigurno ne misli! Svojevremeno smo svima pružali ruke radi kupovine vojnih sredstva, a sada je obrnuto.
Mislite li na razvoj hipersoničnog oružja?
Sem razvoja oružja za masovno uništenje, nemamo ograničenja u razvoju drugih vojnih tehnologija za odbranu. Svako oružje koje ima odbrambeni cilj je dobrodošlo. Kada je u pitanju oružje za masovno uništenje, njega Iran ne razvija, jer se njegovo postojanje protivi svim principima na kojima je zasnovana Islamska Republika i protivi se verskim i političkim ubeđenjima svih Iranaca.
A slabosti?
Moramo da priznamo da nismo uspeli da se razvijemo u svim oblastima kako smo nameravali. U nekima zaostajemo, pre svega u ekonomiji. Da su Amerikancima, kao nama, uvedene sankcije, siguran sam da bi odavno propali.
Uprkos sankcijama iranski političari su sve češći gosti u metropolama širom sveta?
Malobrojne su države koje ne žele saradnju s našom zemljom. Islamska Republika Iran želi saradnju i kooperaciju sa ostalim državama u skladu s bilateralnim interesima. Iran nije zemlja koja se može zanemariti.
Utisak je da je vaš predsednik Ebrahim Raisi svuda drag gost, a naročito je iznenadio sporazum Saudijske Arabije i Irana. Pominje se da je Kina posredovala šest godina.
Uspesi jedne države ne zavise od jedne ličnosti. To je rezultat moći i snage Islamske Republike Iran. Pretvorili smo Iran u jednog od glavnih aktera i sila u našem regionu. Pitanje Jemena se neće rešiti bez Irana. Isto važi i za Siriju, Liban, Avganistan, Irak. Sada smo u poziciji da stranci, želeli to ili ne, moraju da sarađuju s nama. Takav je bio stav Irana od samog osnivanja Islamske Republike: naš region mora da bude svoj, nezavisan i zemlje regiona moraju same da odlučuju o svojoj sudbini. Mi smo protiv mešanja i hegemonije bilo koje strane sile u našem regionu.
Iransko-saudijski sporazum je dakle arhitektura budućeg mira na Bliskom istoku?
To jeste šansa za tako nešto. Sporazum nije promena sama po sebi nego prilika za značajne promene. Jer Iran i Saudijska Arabija su dva glavna aktera u Persijskom zalivu. Činjenica je da moraju da sarađuju i da je to neizbežno!
Kada se očekuje ponovno uspostavljanje diplomatskih odnosa?
Pre nekoliko dana dva ministra su razgovarala telefonom i dogovorila da se u narednim nedeljama stručne delegacije sretnu i dogovore obnavljanje uzajamnih odnosa. U ovome postoji „glavni promenljivi faktor“ a to je uloga Kine. Mogu slobodno da kažem da koliko god Iran i Saudijska Arabija imaju interes za uspostavljanje harmoničnijih odnosa u regionu, takav interes ima i Kina.
Govorimo o 500 milijardi dolara kineskih investicija u region. Uključeni su Sudan i Sirija?
Čini mi se da je jedan od aspekata ovog dogovora okončanje rata u Jemenu. Jer među pitanjima koje smo imali sa Saudijskom Arabijom bila su i ona regionalnog tipa. Zato sam rekao da je to šansa za promene. Imate sile koje podmeću klipove pod točkove, a neki „igrači“ u regionu nisu oduševljeni. Dve zemlje su svesne da ako treba da učvrste bilateralne dogovore, onda moraju da rešavaju regionalna pitanja. Posledice sporazuma naše dve zemlje treba da budu „dobro“ i Iranu i Siriji i Libanu i Iraku. Zato mora da se koristi svaka pružena prilika za mir i stabilizaciju naših zemalja.
Uspostavljeni su specifični odnosi Rusije i Irana, zemalja koje su spasle integritet Sirije.
Hvala vam što ste primetili i znate da je Iran, uz Rusiju, spasao Siriju. Pobeda ima mnogo očeva i majki a poraz je uvek siroče. Amerikanci kažu da su oni porazili ISIS, kao i zemlje EU. Ali je istina i činjenica da su Iran i Rusija porazili ISIS. Zbog zajedničkih stavova s Rusijom oko nekih tema (a ne svih), Moskva i Teheran su razvili snažne bilateralne odnose. Sada nas optužuju da isporučujemo dronove Rusiji. Uvek smo sarađivali s Rusijom u odbrambenoj sferi. Saradnja dve zemlje nije pravljena zbog rata u Ukrajini. To su postale tačke zapadne politike preko kojih hoće da pritiskaju Iran i da još više rasplamsaju iranofobiju.

OTKLON OD EKSTREMIZMA Utisak je da je Saudijska Arabija napravila otklon od vehabizma i ekstremizma. Ovu zemlju Iran je krivio da je centar antiiranske propagande? Tačno je. U zbiru pitanja u gorepomenutom sporazumu rešavan je i taj problem. Podsećam, mi smo pre nekoliko godina, za vreme predsednika Hatamija, potpisali bezbednosni sporazum s Rijadom, a novi dogovor podrazumeva još dva važeća ugovora, od kojih je najvažniji bezbednosni. Tu se naglašava da se dve zemlje neće mešati u unutrašnja pitanja jedna drugoj, podrazumeva priznanje teritorijalnog integriteta… I tačno je. Saudijska Arabija se udaljava od radikalnih stavova. Jer taj radikalizam postaje opasan i breme po njih same. Ima pitanja koja moraju da se rešavaju kao što su prava žena, ali to je stvar te zemlje.

General Kasim Sulejmani je bio legenda regiona, a Iranci ga naročito cene.
General Sulejmani je bio predstavnik jedne zemlje, jedne sile. Predstavljao je snagu Islamske Republike i zato je bio popularan. Da nije bilo aktivnosti snaga pod komandom našeg generala Sulejmanija, ne samo da bi ISIS okupirao Siriju nego bi možda „pao“ i Irak, ali i još neke zemlje. General je bio čovek koji je dobro mislio, koji je poznavao region i instrumente snaga kojima je raspolagao. Imao je harizmu u komandovanju. Uspeo je da region očisti od ekstremizma. I to je jedna strana medalje, to da je američko prisustvo u regionu izbledelo, ali ne i do kraja. Amerike još ima na našim terenima.
Kakvi su odnosi s Irakom? Tamo dve trećine stanovništva čine šiiti, a trećinu suniti.
Zbog različitih razloga moramo da imamo dobre odnose. To su verski, kulturološki i religijski razlozi. Mnogobrojni muslimanski lideri su tamo sahranjeni, dva naroda su toliko isprepletena da ne možete da ih odvojite. To se primećuje u svim sferama života. Bezbednost Iraka ima direktan uticaj na bezbednost Irana. I ne možemo biti indiferentni.

ISIS je, kažete, poražen?
Važno je da više nemaju organizovanu silu i snagu. Nažalost, ta ideologija još postoji i zato je ISIS sada prebačen u Avganistan.
Sirija je najviše propatila. Koliko je kod njih stanje stabilno?
Stabilnost Sirije je i dalje krhka. Na deo ove zemlje Turska, navodno, polaže pravo. Deo je pod kontrolom SAD. Izrael je svaki dan bombarduje, a manji deo teritorije drži opozicija. Ne može se reći da ova zemlja ima potrebnu stabilnost. Uspostavljanje pune stabilnosti iziskuje vreme. Bašar el Asad pravi dobre poteze. Nedavno je posetio Rusku Federaciju, bio je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Vratio je Siriju u arapski svet i arapski svet ga je prihvatio. To se vidi na horizontu.
Kurdi na Bliskom istoku nemaju državu. Ima li u kineskom planu mesta za Kurde?
Kurdi su raspoređeni u četiri zemlje: Turska, Irak, Iran, Sirija. Često su predmet političkih igara i igrača u regionu. Ako se obratite „iranskim“ Kurdima, oni ne traže dezintegraciju Irana jer sebe smatraju Irancima, ali traže svoja specifična prava, što je logično. U Iraku, na sreću, posle svrgavanja Sadama Huseina imaju bolju poziciju. Uvek je predsednik države iz redova Kurda i donekle su njihovi zahtevi u Iraku ispunjeni. Problemi postoje u Siriji i Turskoj. Ne možemo da govorimo o ujedinjenoj kurdskoj zajednici u regionu. Oni, nažalost, imaju problema i u svojim redovima.
Posledice rata u Ukrajini su vidljive i u depolarizaciji i jačanju regionalnih organizacija – BRIKS, ŠOS, OPEK, BRI – Iran je u svima obavezni deo jednačine.
Postoje stvari koje sada mogu autoritativno da kažem. Kao rezultat jačanja regionalnih organizaciji i država u svim delovima sveta, bledi uticaj SAD. Sjedinjene Države više ne mogu da naređuju. One ostaju u igri, ali taj unilateralizam više ne prolazi. Ne deluje. SAD moraju da deo upravljanja sveta ustupe drugima. To nije izbor SAD, to im je nametnuto. Svedoci smo jačanja Kine. Sada je Kina stigla do nivoa da ulazi u političko-bezbednosna pitanja na svetskom nivou. Kina je bila politički patuljak, a sada postaje politički džin. Jedan od dokaza za ove tvrdnje je kinesko posredovanje između naše zemlje i Saudijske Arabije, zatim Mirovni plan za kraj rata u Ukrajini u 12 tačaka… Dobro ste primetili, BRIKS i druge organizacije razvijaju svet u pravcu multipolarnosti.
Govori se o novom novcu, „brikskoinu“, valuti buduće međunarodne trgovine koja bi u temelju imala 40 odsto zlatnu podlogu?
Iran je apsolutno privržen toj ideji. Iran je uvek bio pristalica i pionir ideje o trgovini u nezavisnim valutama. Nekad je to bio dolar pa evro, a sad je udeo američke valute u svetskoj trgovini sa 80 odsto pao na oko 50 odsto. Nema sumnja da je svet u fazi promena. To nam daje nagoveštaje o formiranju novog poretka. Zapravo, svet je još u iščekivanju novog multipolarnog poretka.
Na leto 2023. idu veliki sastanci formata ŠOS, BRIKS, BRI?
Da. Šangajska organizacija za saradnju i BRIKS mogu da budu prekretnica i da promene pravac istorije. Najveću ulogu ima Kina kroz Jedan pojas – jedan put, te Inicijativu za svetsku bezbednost, i ta grmljavina se već čuje. Uspavani zmaj se probudio i spreman je da poleti.
Kako ocenjujete razvoj nove situacije na Bliskom istoku?
Optimista sam za događanja u regionu, ali ne preterani jer postoji mnogo izazova s kojima se suočavamo. Promene u ekonomsko-političkom smislu mogu da izazovu velike troškove. Njima se mora pristupiti oprezno. To „dete“ će se roditi za sedam, osam, devet meseci, i to „dete“ mora da se rodi s najmanje troškova. Nova ekonomska budućnost zahteva da nezavisne zemlje međusobno sarađuju i da se formira snažan front promena da one bude nezaustavljive. Ovde apsolutno ne mislim na neku blokovsku podelu. Ako se ove zemlje ujedine u međunarodnim organizacijama, imaju sasvim dovoljno kapaciteta da sarađuju i onda promene mogu da prođu s najmanjim finansijskim i drugim troškovima. To će biti tranzicija posle koje će zemlje imati mnogo više izbora, gde će moći da se ostvari mnoštvo manjih ciljeva, biće manje pritiska za dominacijom, a nasuprot svega vladaće veća bezbednost i biće više mira i više „ljudskih prava“ za koja, ironično je, svi tvrde da su „zaštitnici“.

MUSLIMANIMA U SRBIJI DOBRO Kako gledate na odnose Srba i muslimana u našoj zemlji? Na vašu sreću u vašem regionu nema radikalnih i ekstremističkih pokreta. Manje-više mi smo sa svim muslimanskim zajednicama u kontaktu i sve muslimanske grupacije su protiv svakog ekstremističkog nastupa. Naravno, saradnja Saudijske Arabije i Irana može i tu koristiti, ali činjenica je da nijedna od ovih zemalja ne želi da potpali požar. Dakako, ne možemo poreći mogućnost da neke sile žele da podstiču i motivišu muslimanske grupacije zbog pritiska na Srbiju. Ipak, mislim da su muslimani ovde daleko pametniji od toga, i vidim da pokušavaju i uspevaju da žive i rade u postojećim društvima. Vidite ih i u svim vladama, parlamentima, svugde su prisutni. To je zato što lideri Srbije podržavaju njihova verska prava. Kada poštujete prava ljudi, ne dajete im povoda za bunt.

Pre 24 godine su napali Srbiju da otcepe naše Kosovo i Metohiju. Koja je pozicija Irana s tim u vezi?
Jedno od osnovnih temeljnih uverenja Irana uvek je bilo da se pridržava međunarodno priznatih principa i povelja, i da se protivi primeni sile za rešavanje problema. Mi Kosovo vidimo u tom okviru. Upravo zato nikada nismo mislili da priznamo kosovsku nezavisnost. Od prvog dana smo osudili agresiju na SRJ. Istovremeno pozdravljamo svaki pokušaj da dve strane dođu do dogovora koji će ih zadovoljiti. Podržaćemo svaki dogovor koji obe strane priznaju. Naša pozicija je uvek bila čvrsta i stabilna. Na sreću, i Srbija podržava iste principe u međunarodnim okvirima i zato nije priznala Krim, iako ima odlične odnose s Rusijom, ali nije ni Rusiji uvela sankcije. To su stvari koje mogu da funkcionišu jedne pored drugih.
Poslednja stvar zbog koje Zapad okrivljuje Iran je trovanje dece. Šta je pokazala istraga?
Ona je u toku. Najbitnije je da su lideri Irana to osudili i svrstali u kategoriju masovnog kriminala, a to je kriminal najvećeg ranga čiji organizatori i vinovnici moraju da budu maksimalno kažnjeni. Neke informacije govore da su i tu koreni iz inostranstva, kao što je činjenica da se to desilo unutar naših granica. Dužnost naših lidera je da to reše.
Koliko dece je bilo ugroženo?
Oko 30-40 hiljada. Srećom, niko nije izgubio život. Svi su ozdravili.
To je biološko-hemijski rat?
Ta vrsta ratovanja je laka. Štetu može da napravi svako kome su dostupne supstance.
Kada se očekuje susret lidera Srbije i Irana?
To pitanje je na dnevnom redu, ali ne može se govoriti tačno. Nadamo se i očekujemo da će poseta predsednika Vučića uskoro biti realizovana i to će biti istorijska poseta koja će naše odnose podići na najviši mogući nivo. Srbija se uvek protivila sankcijama protiv Irana i nije podržala nijednu sankciju protiv naše zemlje. Jedina ste evropska zemlja koja to nije uradila, i za Iran je to veoma značajno. Imamo odličnu dinamiku za razvoj odnosa, i to nam daje nadu da će nam odnosi biti dugoročni i stabilni.