Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић – РАСТЕ БРОЈ ПАЦИЈЕНАТА С ДЕМЕНЦИЈОМ

Недопустив је губитак суверенитета националног здравственог система. Недопустива је тенденција да нова улога лекара треба да буде „спровођење протокола“. Сваки пацијент је јединствен, као што је јединствено и његово окружење. Данас се медицина заснива на персонализацији

У Србији се први пут појавила организација лекара „ван стручних комора“ – Удружење грађана „Лекари и родитељи за науку и етику“ које би могло „да отвори ново поглавље медицине које ће довести до преокрета у решавању медицинских проблема током тзв. пандемија“. Тим поводом за „Печат“ је говорила професор др Валентина Арсић Арсенијевић, која каже да би овакво удружење професионалаца требало и могло да обезбеди начин да лекари не буду послушници фармакоиндустрије и слепи следбеници система, већ хуманисти и стручњаци којима ће живот и здравље пацијента бити једини и главни циљ. Додала је и да „у Србији засад нема озбиљног анализирања ковида, нити евентуално лошег утицаја вакцина на људско здравље“.

„Ми ове информације добијамо незванично, из ординација колега који имају непосредне контакте с пацијентима. Сазнајемо и да расте број пацијената с деменцијом и неуролошким болестима. Податке о преваленцији и инциденцији за све болести у Србији није било могуће добити ни пре 2020. године. У многим земљама света је то другачије. Мора да постоји добра и тачна база података, да се изврши стручна анализа, па да се онда предлажу решења“, каже наша саговорница.

Говорећи о минулом „ковид времену “ у Србији, професорка је указала „да су наратив о ковиду формирали медији уз појединце који су некомпетентни за медицинску струку“.
„Брзо је већина мојих независних колега могла да увиди бројне нелогичности и нетачности у вези тзв. пандемије. Временом су то почели да потврђују и подаци о броју оболелих, хоспитализованих и умрлих. Нико још није извршио потпуну и транспарентну анализу ових податка. Да подсетим, ми имамо преко 30.000 лекара са лиценцом Лекарске коморе Србије, а одлуке су доносили малобројни појединци, можда њих око 30“, рекла је професорка и упитала – да ли ће одговорност сада бити њихова, или колективна одговорност целе струке?

„Недопустив је, међутим, губитак суверенитета националног здравственог система. Недопустива је тенденција да нова улога лекара треба да буде ’спровођење протокола’. Сваки пацијент је јединствен, као што је јединствено и његово окружење. Данас се медицина заснива на персонализацији. Управо сам и добила финансирање таквог научног пројекта, који су међународни експерти оценили као најпрестижнији. У његовој основи су четири принципа: Предикција, Превенција, Персонализација и Партиципација. Данас се то назива П4 медицина“, нагласила је професорка Арсић.

Говорећи о производњи и коришћењу лекова, наглашава: „Када у некој земљи не постоји потреба да се конкретан лек користи у великим количинама, тада не постоји ни економски интерес неке компаније да га региструје, јер цена регистрације превазилази добит од промета. Тада је исплативије за компанију да се изврши увоз из земље где је он регистрован, или да апотека увезе активну супстанцу и сама прави лек (такви се лекови налазе на листи Д РФЗО или се називају магистрални лекови). Та чињеница је злоупотребљена у Србији, па су медији направили нетачан силогизам: лек није регистрован = лек није за хуману примену. То је нетачно, јер регистрација лека је локална и економска категорија, а медицинска примена лека је аксиом који се не доказује. Ивермектин који је могао много тога да превенира жртва је ове манипулације.“

А на питање да ли су се српски лекари повезали са Фронтом лекара у свету који су заузели критички став према СЗО и протоколима, докторка одговара да такве институционалне сарадње нема. „Сарађујемо с колегама из региона, у Хрватској постоји такво удружење и од њих преузимамо преводе протокола. Наше удружење је члан Светског савета за здравље (World Council for Health / WCH) с којима имамо недељне састанке. Такође, сарађујемо с нашим професорима из дијаспоре, Јованом Антовићем (Каролинска, Шведска), Јасмином Вујић (Беркли, САД) и са једним од највећих имена данашње медицине Питером Мекалом (САД). Наш став према наметнутим протоколима је јасан.