Племић духа у пчелињем сазвучју

Представљене монографија и нотна збирка посвећене преминулом великом научнику проф. др Миодрагу Радовићу

Новосадска Фондација „Лаза Костић“ организовала је поводом три деценије свог постојања, а у част почившег проф. др Миодрага Радовића (1945–2018) на дан његовог рођења, несвакидашњу промоцију књига „Од Камењаче до Камена неодбаченог“ и „Пчелојављење у музици“, која се претворила у изузетан музичко-књижевни и културни догађај каквог дуго није било у Београду.
Публици у препуној свечаној сали Хотела „Москва“ обратио се прошлог четвртка (30. марта на дан рођења проф. Радовића) најпре приређивач књиге „Од Камењаче до Камена неодбаченог“ др Зоран Максимовић, који је објаснио да је Камењача место рођења проф. Радовића, а Камен неодбачени камена тераса на којој је скончао.
Проф. Радовић је био потпуно посвећен књижевности, необичан и затајан, заправо стрпљиви трагалац за смислом живота. На том путу прошао је праву одисеју, понирући у снове Достојевског, узвисујући се у небеско сазвежђе Гетеа и Лазе Костића да би се коначно надвисио у космичкој вертикали, спознавши најдубљи животни смисао у пчели, својој најмудријој саветници и извору светлости – рекао је Максимовић.
Књига „Од Камењаче до Камена неодбаченог“ заправо је монографија посвећена научнику – теоретичару и истраживачу, педагогу и преводиоцу са француског, немачког и енглеског језика, проф. Миодрагу Радовићу, који је магистрирао на Достојевском, докторирао на Лази Костићу и светској књижевности, а чак више од 20 година опсесивно се бавио пчелом. А онда је једнога дана открио тајну, рекавши „пчела ми је вратила веру у живот и људе“! Нажалост, племић духа проф. Радовић рано се преселио у бесмртно пчелиње сазвучје с којим се заувек саживео.
Публици је, затим, представљена и сасвим јединствена нотна збирка „Пчелојављење у музици“, коју је као омаж свом животном сапутнику на српском и енглеском језику приредила пијанисткиња Марина Милић Радовић, професор Академије уметности, и која је са великим ентузијазмом Фондацију „Лаза Костић“ основала још 1991. у Лондону, а чији је сада управник. Том приликом изведене су композиција Доротее Вејновић и Љубомира Николића написане за глас и клавир, које су извели сопран Радослава Вергић Журжован и пијаниста Стефан Ракић, у режији Бориса Лијешевића.
Уметнички доживљај овог истински посебног културног догађаја који су Новосађани приредили српској престоници употпунили су и председник Матице српске Драган Станић, председник Фондације „Лаза Костић“ Драган Којић, проф. др Снежана Гудурић и песници Верољуб Вукашиновић, Андреј Радуловић, Љиљана Браловић и Мирослав Алексић.