МАДИ АТАМКУЛОВ, амбасадор Републике Казахстан – У поларизованом свету Казахстан често игра улогу моста

У Казахстану у слози и хармонији данас живе представници више од 100 етничких група, који су из различитих историјских разлога нашли нову домовину у нашој земљи. Важан фактор националне хармоније у мултиетничкој држави су међусобни добри односи представника различитих верских конфесија – у Казахстану постоји око четири хиљаде верских удружења која представљају 18 конфесија

Подсетићу да је током 2022. године председник Касим-Жомарт Токајев два пута упутио поруку народу Казахстана у којој је иницирао кардиналне трансформације у друштвено-политичкој и друштвено-економској сфери.
Као резултат тога, за мање од годину дана у земљи су спроведене невиђене трансформације у државном и јавном животу.
Прво, у јуну 2022, одржан је национални референдум на којем су грађани подржали уставну реформу. Амандмани су се односили на 8 од 9 поглавља, 33 од 98 чланова Устава. Уследиле су измене и допуне 7 уставних закона, 15 законика и 29 закона. Резултати референдума на политичком плану, показали су нови ниво грађанске консолидације у земљи.
Друго, спроведене су најважније политичке реформе. Уведен је једнократни седмогодишњи мандат председника. Промењен је начин формирања и јачања овлашћења Парламента и Маслихата. Уставни суд је почео са радом. Поједностављена процедура регистрације политичких партија. Тако је формиран нови модел државно-политичког уређења са оптималном равнотежом између грана власти.
Треће, завршен је процес системског ресетовања кључних државних институција. У новембру 2022. одржани су председнички избори, у јануару ове године – избори за посланике Сената, а 19. марта изабрани су посланици Мажилиса и Маслихата. Мартовски избори одржани су по новом мешовитом систему – партијске листе и једномандатне изборне јединице.
Четврто, извршена је реформа административно-територијалног уређења земље. Формирана су три нова региона – Абај, Жетису, Улитау.
Пето, настављено је формирање новог модела конструктивног партнерства између државе и цивилног друштва. Његов кључни елемент био је Национални конгрес дијаспоре.
Шесто, започео је процес демонополизације и реструктурирања привреде. Што је најважније, реформе шефа државе означиле су почетак обнове система друштвених вредности, пробудиле грађанску активност и допринеле укључивању грађана у процес кардиналне трансформације земље.
Што се тиче политичке агенде за 2023. годину, она ће бити дефинисана вектором политичких реформи које је задао председник. Конкретно, од ове године, непосредни избори акима (градоначелника) округа и градова од регионалног значаја биће одржани у пилот-режиму. Наставиће се обнова састава сеоских акима. Планирано је спровођење непосредних избора за више од 350 акима села, насеља и сеоских округа. Овим изборима биће обухваћено више од хиљаду сеоских насеља.

Казахстан је мултикултурална и мултиетничка држава. Како држава успева да води верски дијалог и какав је значај Конгреса светских и традиционалних религија за Казахстан и светску заједницу?
Као што знате, у Казахстану тренутно у слози и хармонији живе представници више од 100 етничких група, који су из различитих историјских разлога нашли нову домовину у нашој земљи. Важан фактор националне хармоније у мултиетничкој држави су међусобни добри односи представника различитих верских конфесија – у Казахстану постоји око четири хиљаде верских удружења која представљају 18 конфесија.
Стога, како је рекао наш председник Републике Казахстан Касим-Жомарт Кемелевич Токајев, „народи републике су попримили традиције различитих цивилизација и религија, дух толеранције и отворености, стога је принцип ’јединства у различитости’ постао фундаменталан за земљу“.
Године 1995. основана је Скупштина народа Казахстана, која заступа интересе етничких заједница у земљи, делегирајући своје представнике у горњи дом републичког парламента. С тим у вези, веома је симболично што је Казахстан од 2003. постао место за одржавање конгреса лидера светских религија. Сврха је да се изгради дијалог између религија – као ефикасно средство за решавање спорова и сузбијање терора.
Астана је прошлог септембра била домаћин седмог оваквог форума, коме је присуствовало преко 100 делегација из целог света, укључујући и поглавара Римокатоличке цркве Франциска. Као резултат Конгреса, усвојена је коначна декларација коју је подржала већина учесника. Документ је подељен као званични документ на 77. заседању Генералне скупштине УН.

Председник Казахстана је покренуо иницијативу за одржавање Међународног форума Астана, каква су очекивања и изгледи за његово одржавање?
Да, како је шеф државе истакао, у поларизованом свету Казахстан често игра улогу моста између Истока и Запада, Севера и Југа. То је производ наше јединствене историје и географије. Суочени са глобалним изазовима, остајемо посвећени глобалној сарадњи заговарајући дијалог, трговину, мултилатерализам и размену идеја. Наставићемо да бранимо међународно право и тражимо конструктивну интеракцију са државама широм света.
Због тога је од 8. до 9. јуна ове године планирано да се у Астани одржи Међународни форум Астана, који ће имати за циљ решавање глобалних проблема у области климе, несташице хране и енергетске безбедности.
Очекује се да ће форум послужити као платформа за истакнуте делегате из влада, међународних организација, бизниса и академске заједнице и фокусираће се на четири кључна глобална питања: спољна политика и међународна безбедност, међународни развој и одрживост, енергетски ресурси и глобално загревање, економија и финансије.
Надамо се да ће АИФ постати оруђе за обнављање културе мултилатерализма на глобалном нивоу. Ми нудимо платформу за глобалне средње силе да дискутују о својим погледима и ставовима о проблемима данашњице, као и да понуде сопствена решења за ове проблеме.

Како бисте окарактерисали односе Казахстана и Србије у овом тренутку и који су планови за њихов развој у блиској будућности?
Односи између наших земаља су увек били истински пријатељски и одликовали су их висок ниво поверења и међусобног разумевања. Ове године ћемо прославити 27 година од успостављања дипломатских односа између наших земаља.
Искрено ценимо наше пријатељство с Београдом. О тако важном питању као што је статус Косова и Метохије, увек смо се залагали и залагаћемо се за територијални интегритет Србије. У Београду, код споменика казахстанском песнику Жабајеву на Новом Београду, отворена је 2021. године „Алеја српско-казахстанског пријатељства“, засађено је 50 стабала четинара и листопадних врста. Као што видимо, на овом месту се Београђани радо окупљају, чему се веома радујемо.
Једна од важних области наше сарадње је јачање међупарламентарних веза. Групе пријатељства су формиране у законодавним скупштинама наших земаља и успешно делују.
Тренутно веома активно радимо на развоју трговинско-економске сарадње. У овом правцу постоји велики потенцијал. Напомињем да је, према казахстанској статистици, према резултатима у 2022. години, обим билатералне трговине порастао за 3,2 пута, достигавши 73,8 милиона америчких долара, укључујући извоз који је износио 8,2 милиона долара (повећање од 2,2 пута), увоз 65,6 милиона долара (повећање од 3,4 пута).
Хтео бих да се осврнем и на наше планове за интензивирање међурегионалне сарадње. У Београду је 2015. отворен Почасни конзулат Казахстана на чијем је челу Миланка Карић. Ове године планирамо да у најскорије време отворимо Почасни конзулат у Ужицу. Релевантне одлуке Казахстана и Србије већ постоје. Желео бих да захвалим Влади Србије и руководству Златиборског округа и града Ужица на свестраној подршци.