ИЗЛОГ КЊИГЕ

Кет Џарман
КРАЉЕВИ РЕКА
Лагуна

Јединствено путовање са биоархеологом Кет Џарман, која у својим истраживањима користи најнапредније форензичке технике док открива епске приче о добу Викинга. Ова књига пружа нове увиде о улози жена и деце у викиншкој култури и прати малу перлу од карнеола нађену у викиншком гробу у Дербиширу у Енглеској, преко Цариграда и Багдада до места где је настала, хиљадама километара далеко у Гуџарату у Индији. Дело које баца ново светло на начин како су древни Путеви свиле повезивали Викинге са Далеким истоком. Због живописног приповедачког стила и луцидних објашњења ово је упечатљив документ о великом домашају скандинавских народа и културе.

Драгослав Михаиловић
КАД СУ ЦВЕТАЛЕ ТИКВЕ
Лагуна

Најзначајнији роман југословенског „црног таласа“.
„Роман Кад су цветале тикве спада у прекретничка дела од којих почињу нове тенденције литерарног развитка“ – Предраг Палавестра.
„Као што се одавно код нас није десило, критичари су осетили потребу да поводом ове књиге говоре о својој потресености, заправо о оним особинама Михаиловићева писања које изазивају снажан читалачки доживљај“ – Љубиша Јеремић.
„Роман Кад су цветале тикве има облик монолошке исповести: некадашња боксерска нада са Душановца Љуба Сретеновић сећа се догађаја с краја четрдесетих и почетка педесетих година који су га отерали у емигрантску чаму Шведске. Основна линија заплета тиче се збивања у Љубиној породици и његовој спортско-љубавничкој каријери, али је све то одређено и оплемењено позадином ширих друштвених збивања. Михаиловићев роман је тако постао једно од првих уметничких дела која су додирнула тему Информбироа“ – Владета Јанковић.
„У једном тренутку када су после романа Кад су цветале тикве идеолошке стреле биле усмерене на овог писца, на његовој страни био је пословично опрезни Иво Андрић. Била је то изразита потврда не само његове колегијалне солидарности са писцем у квргама моћне идеологије, већ и одбрана писца у чију је приповедачку реч и књижевну будућност Андрић искрено веровао“ – Петар Пијановић.

Алесандро Барико
ШПАНСКА ПАРТИЈА
Службени гласник

Када умре краљ, краљ Шпаније, то се не догађа у тишини. Убрзо ће страхота смрти протрести овај двор попут жалосне врбе и повући за собом све што јој се нађе на путу. Идите, Фаринели. Смрт шпанског краља никога не оставља невиним. Најлепши глас на свету и глас једног умоболног краља на самрти певају заједно, потпуно сами, све до завршетка арије.
Не знам да ли је неко, читајући, то запазио: али Шпанска партија приповеда једну причу коју сам касније у суштини преписао: када сам писао Пијанисту. Кунем се да ми то није било ни на крај памети: постао сам тога свестан, након много година, када сам поново узео у руке сценарио, желећи да проверим да ли га доиста треба објавити. Читао сам и у извесном моменту почео да схватам и да откривам знакове један за другим. На крају сам читао само како бих у њему пронашао делове Пијанисте. Била је то нека врста игре. Ако добро размислите, срж приче је иста: постоји неко ко уме нешто божански да ради и, парадоксално, то ради у тајности, у заштићеним и ограниченим околностима. И то чини неразумно велики број година, попут какве принудне радње које не успева да се ослободи.
У обе приче постоји један тренутак у којем неко сатера главног јунака уза зид и пита га, tout court, зашто је ту остао, зашто не сиђе с брода, зашто пева увек и само те исте четири арије: како Пијаниста тако и Фаринели не одговарају на то питање. Немају одговор, или, ако га имају, не сматрају да треба да га изговоре. У извесном смислу њихова судбина се испуњава у беспућу неизвесности, где машта читаоца (гледаоца, будући да је реч о позоришту и филму), може неометано да лута, уживајући у том неизвесном љуљушкању које, често, рађа оно што зовемо поезија.

Сара Пери
ЕСЕШКА ЗМИЈА
Дерета

Када 1890-их у Лондону умре бриљантни, доминантни муж Коре Сиборн, она започиње нови живот помешаних осећања – са олакшањем колико и са тугом. Њен брак је био несрећан, а сама Кора никада није знала да одигра улогу супруге како је то друштво очекивало од ње. Тражећи уточиште у природи, одлази из метрополе у приобални Есекс, у пратњи свог радозналог и опсесивног једанаестогодишњег сина Франсиса и дечакове дадиље Марте, изразито заштитнички настројене пријатељице. Тамо их дочекују гласине да се после скоро триста година вратила митска змија из Есекса, страшно створење које је некада лутало мочварама. Када је младић мистериозно убијен у новогодишњој ноћи, страх заједнице се претвара у ужас. Кора је, као страствени природњак аматер без слуха за религију и сујеверје, сигурна да оно што локални становници мисле да је магична морска звер вероватно нека претходно неоткривена врста.
У жељи да дубље истражи целу ствар, упознаје парохијског свештеника Вилијама Рансома, који је подједнако сумњичав према гласинама, али пре свега из религиозних разлога. Док Кора и Вилијам покушавају да открију истину о постојању змије из Есекса, ове наизглед супротности се неумољиво спајају у интензиван однос који ће обоје променити на потпуно неочекиван начин. И док траже одговоре, Корина прошлост у Лондону прати је до обале, са запањујућим последицама. Превод са енглеског: Борис Тодоровић.