Фатална грешка

Зашто су западни политичари игнорисали упозорење ЦИА и санкцијама ударили на земљу не само економски „упола мању од Италије или Шпаније“ већ шесту по снази у свету?

Русија није суперсила, бар не када је у питању глобална економија. Њен бруто домаћи производ смешта је тек на 12. по величини привреду у свету. Према подацима Међународног монетарног фонда, руска привреда је за око 25 одсто мања од економије Италије и више од 20 одсто скромнија од канадске, две земље које заједно имају тек део становништва Русије – злурадо је на почетку увођења санкција против Русије марта прошле године извештавао амерички Си-Ен-Ен. Иако су неки аналитичари попут Џоша Липског, директора Геоекономског центра при Атлантском савету, упозоравали владајуће политичаре да Русија „није Северна Kореја, ни Венецуела, нити Иран“, те да је „због извоза енергије Москва системски важна за светско енергетско тржиште“, западне земље су похрлиле да „казне“ Русију широким спектаром санкција. Многи су веровали пропагандним флоскулама водећих политичара Запада о „посрнулој руској економији“.

СУДБОНОСНА ГРЕШКА Чињеница је да руско тржиште није велико за извоз западних земаља. Према подацима америчког министарства трговине, САД су 2021. године извезле у Русију робу за само 6,4 милијарде долара, што наоко изгледа много, али је заправо мање од петине извоза оствареног са много мањом Белгијом, напомињу амерички медији.
„Русија је, што се тиче глобалне економије, невероватно неважна, осим када су у питању нафта и гас“, изјавио је одмах после увођења првих пакета санкција прошле године Џејсон Фурман, својевремено председавајући Савету економских саветника у администрацији Барака Обаме, за „Њујорк тајмс“. Фурман је подсмешљиво додао да је Русија „у суштини велика бензинска пумпа“. Тиме се надовезао на излизану доскочицу покојног Џона Мекејна, који је 2008. тврдио да Русија није ништа друго до „бензинска пумпа, прерушена у државу“. Што се Руса тиче, то јесте нација која је прва послала сателит и човека у свемир, али је у међувремену далеко заостала за светом у технологији, били су уверени амерички аналитичари.
„Ако Русији пришрафимо славине за извоз гаса и нафте, њена економија ће се урушити“, тврдили су још колико лане еминентни западни економисти.
У калкулацијама им се, међутим, поткрала судбоносна грешка. Иако режисери санкција уведених Русији још увек обећавају да „треба само још мало сачекати“, ефекта готово да и нема, ни после више од годину дана. Да је Европска унија потценила економске капацитете Русије, остале чланице ЕУ је узалудно упозоравао безмало једини глас разума унутар тог, према Русији „непријатељског савеза“, како га је описао Владимир Путин.

НЕОЧЕКИВАНА ОТПОРНОСТ Русија је успела да се прилагоди санкцијама већ после увођења првих ограничења 2014, благовремено је покушао да уразуми колеге у Бриселу председник мађарске владе Виктор Орбан. „Добро се сећам, 2015. године смо извезли велику количину прехрамбених производа у Русију… Али током само три године Русија је надоградила своју пољопривреду и прехрамбену индустрију до те мере да када би Мађарска данас хтела да извезе своју храну тамо, то нам или не би успело, или би било далеко теже него уочи увођења санкција“, нагласио је Орбан недавно у интервјуу за радио „Кошут“. Економија РФ је показала неочекивану отпорност на санкције, зато је „потцењивање способности тако огромне земље као што је Русија да се прилагоди ограничењима – фатална грешка“, оценио је мађарски лидер. Он је уједно један од најгласнијих критичара уласка блока у директан сукоб у Украјини и често истиче да санкције више штете Европљанима него Русији.
Орбан је у праву када се љути на колеге из ЕУ. Санкције које је 27 држава Уније увело против Русије, као одговор на њену Специјалну војну операцију у Украјини, коштале су мађарску економију 10 милијарди евра. И нису зауставиле сукоб, подвлачи премијер Мађарске. У међувремену, Русија је премостила губитак западних тржишта и њена економија се развија на нов начин, а очекује се да ће БДП расти већ у другом кварталу ове године, најавио је председник Руске Федерације. Спољнотрговинска размена Русије је прошле године скочила за више од осам одсто, док се ове године очекује инфлација од око четири одсто. Сва та спознања стижу у моменту када вође ЕУ покушавају да убеде домаћу и светску јавност у „колапс руске економије“ иако су стопе инфлације у њиховим државама веће него у Русији, нагласио је руски председник.

ЗАБЛУДА ЗАПАДНИХ ЕКОНОМИСТА Намеће се питање – у чему је, где се крије, заблуда западних економиста? Једно од уверљивијих објашњења дао је Жак Сапир, директор студија на ЕХЕСС-у, једној од водећих француских академских институција. Сапир је објавио осврт у коме је изнео упечатљиву економску статистику и анализу којима је Европа посветила мање пажње него што заслужују. Објаснио је да Русија према номиналним курсевима има „малу економију“, упола мању од француске и отприлике сличну шпанској, отуда је европским и америчким политичарима изгледала рањива на талас западних санкција без преседана, уведених након избијања рата у Украјини. Али Русија је санкције преживела готово неповређена а уместо очекиваног колапса на истоку континента, Запад је претрпео критичну несташицу енергије, јаку инфлацију и постао жртва гадних економских стресова, што разумном посматрачу догађања на светском паркету сугерише да сва поређења и симулације западних лидера нису биле плод памети, већ побожних жеља. Укратко, илузорна.
Проблем је, тврди Сапир, у систему мерења бруто друштвеног производа појединих земаља, јер постојећи систем даје прилично нетачну слику. Насупрот томе, према далеко реалистичнијој метрици паритета куповне моћи (ППП), руска економија је уистину далеко већа, чак упоредива с немачком. На основу ППП, руски БДП је тренутно 6. највећи на свету са 4,37 билиона долара, одмах иза немачког (5,27 билиона долара). Кина има највећи БДП – ППП на свету од 30,18 билиона долара. Али тај детаљ никада нећемо чути из уста западних политичара, нити се о томе извештава у најважнијим европским медијима. На номиналној основи, Русија (11. место са 1,82 билиона долара) јесте иза Италије (9. место са 2,1 билиона долара) и Бразила (10. место са 1,83 билиона долара). Зато западни пропагандисти користе БДП на номиналној, а не на бази ППП, јер тако најједноставније омаловаже Русију, иако баратају подацима који су заправо „скувана статистика“ на линији чувеног цитата Винстона Черчила: „Верујем само у статистику коју сам сам измислио.“

ЛУКАВА МАНИПУЛАЦИЈА Тог креда се очито и дан-данас држе и економски спиндоктори на Западу, иако спорни систем мерења потцењује прави однос међународних снага, јер се снага руске индустријске базе у тој статистици не види.
Унутар западних економија сектор услуга чини велики, понекад надмоћан део укупне економске активности, али та статистика је подложна и лукавој манипулацији. Још нарочито ако узмемо у обзир да се неки западни економисти, орни да поправе економски „имиџ“ своје матице, залажу да се чак и трговина дрогом, проституција и друге криминалне активности укључе у укупан број „богатства“ које одређује „национални просперитет“ државе. Насупрот томе, током периода оштрог међународног сукоба, производни сектори БДП-а (индустрија, рударство, пољопривреда и грађевинарство) чине далеко поузданију меру „релативне економске моћи“, а факат је да је Русија баш у тој категорији не само солидна већ много јача. Дакле, иако је номинални БДП Русије упола мањи од француског, њена реална продуктивна економија је више него двоструко већа, што представља скоро петоструки помак релативне економске моћи. Ово помаже при разумевању зашто је Русија тако лако пребродила западне санкције за које се очекивало да ће је осакатити. Када Сапир прошири исту анализу на друге земље, резултати су још поразнији – по западне економије. Такође, иако мејнстрим западни медији Кину описују као „другу по величини“ светску економију, она је заправо надмашила Америку у стварним износима још пре неколико година, што потврђује и приручник који сваке године публикује америчка агенција ЦИА.

КЊИГА ЧИЊЕНИЦА Док се око 44 одсто кинеске модернизоване привреде састоји од услуга, амерички сектор услуга (оглашавање, малопродаја, образовање, личне услуге, консалтинг) износи готово 80 одсто бруто домаћег производа, при чему је производња сведе на још безначајнији део економије. Зато и не чуди што Америка има проблем у производњи свега, од бродова до граната… ММФ, ОЕЦД и Светска банка су постепено усвајале калкулације и истраживања ППП од када је ОУН 1968. године увела тај концепт у Међународни програм поређења (ИЦП). Идеја која стоји иза ППП јесте да се пронађе унакрсни курс валута за сваки пар земаља у свету који би изједначио укупну цену корпе идентичне или скоро идентичне робе. Kоришћење ове „стопе“ или „фактора изједначавања“ у конверзији БДП-а било које изабране земље, израчунатог у локалној валути, у амерички долар, гарантује поређење под једнаким условима. Све то лепо описује и „Kњига чињеница“, приручник америчке агенције ЦИА.
Прво, ЦИА нуди једноставну и разумљиву дефиницију БДП – ППП: „БДП нације по курсу паритета куповне моћи (ППП) је збирна вредност свих добара и услуга произведених у земљи процењена по ценама које преовлађују у Сједињеним Државама.“ Потом следи рангирање: 1. Кина, 2. САД, 3. Индија, 4. Јапан, 5. Немачка, 6. Русија, … (то су процене за 2020. годину). Када се све сабере, према ЦИА, Русија је испред Француске, Велике Британије, Италије, Шпаније и Холандије, а Кина је број 1, бар од 2015. даље. Што потврђује да је продуктивни сектор у Русији много јачи него што су земље ЕУ спремне да признају и схвате. Када је у питању производња струје, угља или нафте, челика или машина, изградње – Русија надмашује многе земље Европске уније. Зар западни политичари то нису знали када су санкцијама ударили на земљу која није економски „упола мања од Италије или Шпаније“ већ је шеста по снази у свету? И уз коју стоји прва економија света (Кина) заједно са земљама организације БРИКС које су данас по економској снази „прешишале“ моћ групе Г7. Е ту се поткрала грешка западних планера. Иако све то пише на страницама приручника који је лансирала ЦИА, поверовали су у сопствене лажи о „безначајности“ руске економије. И стога сада цео свет, а највише грађани Европе – плаћају највишу цену. Буквално.