Ђорђе Милићевић, министар за односе са дијаспором- БОЉЕ ВЕЗЕ С ДИЈАСПОРОМ ЗА ЈАЧУ СРБИЈУ

Сарадња с дијаспором мора бити садржајна на свим нивоима, морају се укључити све институције, а на Министарству је да омогући бољу повезаност, да будемо мост између дијаспоре и Србије

У Београду ће ускоро бити одржана два велика скупа посвећена унапређењу односа Србије с њеном дијаспором, а у плану су и измене закона за ову област које би требало да допринесу јачању веза две стране у обостраном интересу. О томе, уз друге важне и сродне теме, за „Печат“ говори министар без портфеља у Влади Републике задужен за односе са дијаспором Ђорђе Милићевић.

Најпре бих вас, господине министре, замолио да појасните ко данас чини српску дијаспору и о ком броју људи у тој популацији је реч, јер се често чује да у иностранству има Срба скоро као и у Србији?
Због прилика на Балкану, а конкретно у случају српског народа, присутна су вековна исељавања и можемо говорити о јако широкој дијаспори, о људима који су из различитих разлога напустили матицу – економских, политичких или због присилног исељавања Срба с простора тадашње Југославије, али и о онима који су отишли због глобалног тренда миграција, посебно присутног код млађих људи. Управо због те бројности, често се чује да Срба у иностранству има готово колико и у матици, али то не можемо са сигурношћу да потврдимо, јер не постоји тачан попис људи српског порекла ван матице. Говори се да нас има у више од сто земаља. Рекао бих да где год да одете, наиђете барем на једног Србина и то показује нашу присутност по читавом свету. Министарство управо ти подаци о великој српској дијаспори посебно тиште и волели бисмо да у будућем периоду причамо о што више повратника, а не о повећању броја наших грађана ван граница Србије. То је и један од циљева којем тежимо.
Већ сте боравили у неколико земаља у којима живи наш свет, након чега сте изјавили да више не постоји неповерење дијаспоре према Србији. Какве сте још утиске стекли током тих путовања?
Боравећи међу нашим људима у расејању, разговарајући с њима, слушајући да им је свака друга реч Србија, уверио сам се у њихову одлучност и истрајност да сачувају језик, писмо, традицију и веру. А то није нимало лако, јер су Срби, за разлику од неких других народа, веома подложни асимилацији, тј. претапању у већинску нацију с којом живе. Због тога ми та њихова борба за очување националног идентитета, упркос свим изазовима, додатно даје снагу и охрабрује да везу између дијаспоре и матице учиним нераскидивом. Када је у питању љубав према отаџбини, онда ни границе ни удаљеност не могу то да избришу. У то сам се додатно уверио захваљујући нашој дијаспори која је добро организована и, као што сам рекао, посвећена очувању националног идентитета. Посебну захвалност бих истакао Српској православној цркви, јер је она један од најважнијих стожера окупљања нашег народа ван наших граница. То је вековима тако и због тога увек када идем у посету кровним организацијама, искористим прилику да се састанем и с нашим свештенством, да чујем проблеме и сугестије, јер сви ми имамо исти циљ, а то је снажан и уједињен српски народ, јединство свих оних којих потичу с нашег простора.
Да ли је јесенас формирано Министарство за дијаспору, на чијем сте челу, у потпуности дефинисало своје циљеве, који су основни и да ли је у плану доношење новог закона за ову област?
У случају односа према дијаспори ниједан задатак не може бити краткорочан, већ све мора бити трајан процес. Било би неодговорно да кажемо да се неки недостаци могу отклонити преко ноћи, посебно зато што се проблеми наших људи разликују од земље до земље, зависно од тога да ли имају статус националне мањине, од тога какво је унутрашње политичко уређење држава у којима бораве, али и наша дипломатска сарадња с тим државама. Што се тиче закона, он јесте донесен пре много година и сматрамо да би било добро да се неке ствари измене. То смо закључили и из разговора са организацијама, савезима, клубовима, асоцијацијама и удружењима дијаспоре и Срба у региону, али и генерално с нашим људима ван граница, анализирајући глобалне, као и унутарполитичке прилике. Неке ствари треба да прилагодимо савременом добу и омогућимо што бољу координацију. Такође, залажемо се за јачање наших веза заснованих на међусобном поверењу и комуникацији, да се уједини знање наших људи ван граница и у Србији, да заједно развијамо и стварамо још бољу и перспективнију Србију, што кроз њихово улагање, а и кроз њихову посредничку улогу у довођењу страних инвеститора. Циљ је и да створимо услове за повратак наших људи, јер увек треба да гледамо и шта можемо ми њима да понудимо, а не само на то шта они нама могу да дају.
Као Министарство смо препознали важност очувања и неговања српског језика, и са тим циљем смо покренули низ програмских активности за подршку организацијама, друштвима и удружењима Срба у иностранству за очување српског идентитета, културе, језика и историје. Желимо да омогућимо свим нашим грађанима, сународницима, као и људима пореклом из Србије, у региону и расејању, да имају прилику да у свакодневном животу користе матерњи језик и негују сопствену културу. Програм онлајн-наставе српског језика за ученике из дијаспоре омогућиће, у сарадњи с Министарством просвете, да материјал за учење нашег језика буде доступан свима који то желе, без обзира где живе. Такође, кроз сарадњу са издавачком кућом „Вулкан“, сви прваци окупљени у одељењима допунске школе српског језика широм света добиће свој примерак буквара српског језика и ћириличког писма. Економско, научно, језичко, просветно и културно повезивање српског народа доприноси бољој и снажнијој Србији, а ми желимо да томе допринесемо. Дијаспори је потребно јаче институционално повезивање. И формирање овог министарства је један од корака ка томе, захваљујући подршци председника државе Александра Вучића, али и председници Владе Ани Брнабић која је препознала потребу да у оквиру владе постоји министарство без портфеља које ће се бавити овом облашћу.
Углед Србије у свету данас је неупоредиво већи него минулих година, па и деценија. Шта та промена значи за однос матице с дијаспором?
Србија коју свет данас види није она некадашња Србија, када су нас стављали на маргине свих светских дешавања. Данас смо радо виђени и гости и учесници светских скупова, а препознаје се и наша важност у региону, посебно кроз пројекат „Отворени Балкан“, који је врло значајан за све државе региона. Србија ту предњачи с реформском политиком коју предводе председник државе и премијерка. Србија је радила на повећању властитог угледа због свих њених грађана, ма где они живели, јер мењањем слике света о Србији, побољшава се и положај наших грађана у свету. То су велике промене које доприносе јачању односа с дијаспором, али и пружају могућност за повратак наших људи, посебно економских емиграната. Када имате уређен систем, отварање нових радних места, инфраструктурне пројекте и идете путем напретка, онда људи који су напустили државу, превасходно из економских разлога, виде да повратком у Србију могу да добију све оно што, у економском смислу, имају у иностранству. А добијају и прилику да буду међу својима. Дијаспора за нас није само финансијски капитал, како то неки доживљавају, већ и важан људски капитал, који расположе знањем и искуством стеченим у економски и технолошки развијеним земљама. То су људи који много могу да пруже својој земљи и свом народу.

Новац из дијаспоре је непрестано дотицао у Србију, али углавном по основу дознака чији је обим тешко утврдити. Да ли је дошло време за више инвестиција наших људи из света и њихово снажније повезивање са овдашњим привредницима, и како држава планира да подстиче тај процес? Негде сте већ најавили два важна државна пројекта – о чему је реч?
Српска дијаспора је великодушна и средства која усмеравају кроз дознаке јесу важна „финансијска инјекција“, за сада највећи вид улагања, али и то се мења. Ранији недостатак поверења који је кочио њихове инвестиције отклоњен је захваљујући политици председника Вучића. Кад се види које стране фирме отварају своја представништва у Србији, онда и наши људи постају свесни да овде није ризично улагати. Поред патриотизма, да се не заваравамо, њима је важан и профит. Привредна комора Србије је покренула низ пројеката и њихов ефекат се већ види, кроз активно подстицање успешних пословних људи из дијаспоре да улажу у српску привреду. То доприноси економском развоју Србије, али и чувању веза између дијаспоре и матице.
Што се тиче Министарства, имамо у плану више пројеката и у фази смо њихове израде. Са сигурношћу могу да кажем да ћемо учинити све да мотивишемо припаднике српске дијаспоре да од великодушних дародаваца постану велики инвеститори у Србији. Простора има за разне инвестиционе пројекте у пољопривреди, туризму, новим технологијама и другим областима. Потребно је и веће укључивање локалних самоуправа и боље повезивање с дијаспором, посебно са успешним привредницима, како би им се представили локална средина и могућности за улагање. Сарадња с дијаспором мора бити на свим нивоима, морају се укључити све институције, а на Министарству је омогући бољу сарадњу и повезаност, да будемо мост између дијаспоре и Србије.
За јун је планирано велико окупљање људи из дијаспоре, каквог није било више деценија уназад, а потом и још један важан догађај иза којег ће стати држава Србија. Какви су циљеви тог искорака?
У плану је да окупимо представнике удружења, савеза, свих кровних организација из читавог света, да организујемо панел-дискусије о најважнијим темама, да анализирамо проблеме с којима се наша дијаспора сусреће, али и да чујемо њихове предлоге како да унапредимо и нашу везу додатно оснажимо и пошаљемо јасну поруку јединства српског народа. Зато што заједно чувамо и нашу матицу, али и национални идентитет, који никада неће бити на штету било код другог народа. Желимо да сачувамо наш српски културни, етнички и верски идентитет. Наравно, све ово желимо да урадимо уз подршку председника Вучића и премијерке Брнабић, пошто знамо колико је нашим људима важно њихово присуство.
Циљ свих циљева је да нашој дијаспори покажемо да су добродошли у Србију, да препознајемо све што они чине за свој народ, од хуманитарних акција, заједничке борбе за Косово и Метохију, до тога да су и они својим деловањем допринели побољшању угледа Србије и показали све вредности нашег народа. Потребно је да променимо схватање јавности по ком се дијаспора своди на дознаке, као и да избришемо мишљења да су они који су отишли из Србије „мање Срби“, односно да су „добри Срби“ само они који су остали. Истичем да смо ми који живимо у Србији и наши сународници опредељени да живе негде другде у подједнакој мери патриоте. Све поделе међу српским народом треба да нестану, посебно у овом тренутку, када нам је јединство нужно потребно. Морамо бити свесни да заједничким напором можемо много тога доброг да учинимо за нашу земљу, јер имамо само једну Србију.
Дијаспору чине и припадници млађих генерација. Верујемо да ни њих нисте заборавили. Шта они могу да очекују од Србије, првенствено они високообразовани?
Када су у питању млади људи, Влада кроз више програма за подршку њима показује да су високо на агенди државне политике. Ана Брнабић у обраћању младима и у разговору с њима стално истиче значај и потребу да се сви који су се школовали у иностранству врате у земљу, поделе и пренесу стечено знање у Србију. Константним развојем привреде, отварањем научних паркова и развојем информационих технологија привлачимо и охрабрујемо оне коју су на привременом или трајном боравку ван матице да се врате или да имају бољу комуникацију са Србијом. Оснивањем организације „Тачка повратка“, која помаже младим људима да се врате у Србију, премијерка Брнабић и Влада су јасно показали колику пажњу посвећујемо њиховом повратку и гледамо да им олакшамо добијање личних докумената и посла. За оне који немају српско држављанство направљен је програм „Карта Сербица“, која им омогућава да живе и раде у Србији као да имају држављанство. Такође, уведене су пореске и царинске олакшице за младе повратнике. Србија је данас међу земљама које рапидно напредују у развоју, посебно када су у питању вештачка интелигенција и ИТ сектор. То је још једна од карти изазова за наше младе људе да се врате, јер имамо доста да им понудимо. Током посета нашој дијаспори приметио сам изражено интересовање младих за повратак у матицу, што је врло важно.
Министарство којим руководим препознаје значај млађих генерација, свих профила, били високообразовани или не. Важан нам је сваки човек који има наше порекло. Имамо одређене пројекте посвећене бољем повезивању младих из дијаспоре с њиховим генерацијама у Србији, али и њиховом бољем упознавању Србије што је услов да је више заволе. Из тог разлога направили смо план да ове године организујемо више од 20 летњих кампова за младе из дијаспоре и региона на различитим локацијама у Србији. На тим окупљањима разговараће се о различитим темама, а с Министарством спорта смо договорили покретање платформе за развој српског спорта у дијаспори. Кроз ову иницијативу два министарства, уз укључивање и других министарстава и институција, желимо да креирамо програм „Спортски амбасадори у дијаспори“. Данас имате разна културно-уметничка друштва по дијаспори која окупљају младе, организације и савезе, али овим пројектом бисмо покренули и формирање заједнице спортиста, укључили бисмо их у дипломатске и привредне активности Србије. Млади не смеју, нису и никада неће бити заборављени, они су наша снага и будућност, покретач и кормилар Србије.
Нашим људима у свету бави се и Управа МСП за сарадњу са дијаспором и Србима у региону. Каква је подела посла између вас и како сарађујете?
Да, у склопу Министарства спољних послова је и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону, којом руководи Арно Гујон и морам да похвалим његов рад, али и рад читаве Управе. Наши односи се заснивају на сарадњи, синхронизованом деловању, подршци и борби за заједнички циљ, а то је дијаспора која је усмерена на своју матицу, али и матица на њу. Питање дијаспоре није питање једног министарства или једног човека већ питање свих нас, заједничког деловања. Како и нашу владу одликују тимски рад и сарадња између свих министарстава, тако се и Гујон и ја, као министар, држимо прокламованих циљева и односа базираног на чврстој сарадњи и међусобној подршци, а све у интересу нашег народа.