Блинкен бацио „анатему“ на Додика

Државни секретар САД оптужио председника Републике Српске „да је на ауторитарном путу Владимира Путина“, после чега је, да ли баш случајно, лажни високи представник затражио од правосудних институција БиХ да процесуирају државника из Лакташа „због негирања геноцида у Сребреници“

Oдлука власти Републике Српске да прекине све контакте с амбасадама САД и Велике Британије у БиХ, као и најава усвајања закона којим ће у мањем ентитету дејтонске творевине бити регулисан статус „страних агената“, изазвали су, према очекивању, негативне реакције водећих сила Колективног запада. Поводом „забрињавајућих вести“ из Бањалуке огласио се и државни секретар САД Ентони Блинкен, који је искористио овај повод да одапне нове отровне стреле на „главни проблем Босне“ Милорада Додика.

БЛИНКЕНОВ БЕС „Напади Додика на основна права и слободе у Републици Српској показују да је он на ауторитарном путу Владимира Путина. Стејт департмент, који у БиХ заступа амбасадор Мајкл Марфи, наставља да се залаже за демократску и просперитетну будућност свих грађана Босне и Херцеговине“, поручио је путем Твитера овај русофобни високи функционер Бајденове администрације. Овим Блинкеновим спомињањем „курса“ који у Сарајеву спроводи Мајкл Марфи потврђено је да амерички амбасадор у БиХ (као и његови сарадници) не „креира“ никакву самосталну политику у овој земљи већ само извршава задатке добијене из Вашингтона. Свесни су, наравно, тога и водећи људи Републике Српске, а њихово званично инсистирање на томе „да необавештена централа не зна шта ради отуђена амбасада“ је заправо у функцији настојања да се, ако је икако могуће, избегне потпуни прекид односа с непријатељском и агресивном „суперсилом у опадању“.
Тврдња државног секретара земље предводнице евроатлантске коалиције да се председник Републике Српске налази на „ауторитарном путу Владимира Путина“ није нимало случајно изречена и не треба је посматрати само у контексту последњих одбрамбених потеза руководства из Бањалуке који су очигледно подгрејали већ одавно присутно незадовољство Вашингтона и његових истомишљеника поступцима државника из Лакташа. Јер Додик својим одбијањем да се сагласи за захтевима који практично воде гашењу Републике Српске, као и даљим продубљивањем чврсте сарадње с Руском Федерацијом која значи и нове састанке са од стране Запада демонизованим Владимиром Владимировичем, не само да представља озбиљан проблем за западне центре моћи већ и у садашњим временима може да буде опасан, „заразан“ пример. Због тога Блинкенову оптужбу можемо схватити и као својеврсну опасну анатему бачену на Додика, пошто је – бар кад су Американци и њихови „либерални партнери“ у питању – од тврдњи да „идете стазом агресора и ратног злочинца“, па до закључка „да због тога морате бити политички елиминисани“ најчешће врло кратак пут.

ДОДИК: ДА ЛИ ЈЕ БАЧЕНИ УРАНИЈУМ УРАЧУНАТ У ПОМОЋ САД? Настављајући да критикује америчку амбасаду у БиХ, Милорад Додик је оптужио дипломатско представништво прве силе Запада у Сарајеву да „управља Уставним судом БиХ“ и „ради против српског народа“. Реагујући на претходно саопштење америчке амбасаде да је у Републику Српску у периоду од 1995. године донирано око 638 милиона долара, он је упитао „да ли је у то урачунат и осиромашени уранијум који је слат с неба и да ли то рачунају као инвестицију у биолошко разарање српског народа“? Додик је, коментаришући састанак СДС-овог начелника општине Источна Илиџа Маринка Божовића са америчким амбасадором Марфијем, оценио да „има издајника који не поштују одлуке Владе РС“, те закључио „како амбасада САД у БиХ управља и сарађује са Српском демократском странком“.

ДОДИКОВ ХЛАДНИ ОДГОВОР Уследила је реакција прозваног Милорада Додика који је изразио „задовољство што је Блинкен чуо за њега, те га коментарише“, али и послао јасну поруку америчкој администрацији. „Поготово ми је драго да сам толико велики да могу да ме упореде са Путином који је несумњиво лидер једне од највећих земаља на свету. То што они Путину приписују, па приписују и Американцима свашта, па шта да радимо… Не може ни сила Америке да нам наметне да се одрекнемо наше имовине. Они је могу отети, али нашом вољом и нашом свешћу не могу.“
Само неколико дана након Блинкенове поруке огласио се и лажни високи представник Кристијан Шмит захтевом упућеним правосудним институцијама БиХ да „процесуирају Милорада Додика због негирања геноцида у Сребреници“. Као повод за покретање случаја искоришћена је недавна изјава председника Републике Српске, који је одбијајући вербалне нападе Бакира Изетбеговића на РС нагласио „да није било геноцида већ је то начин на који председник СДА жели да се врати на политичку сцену“. Из ОХР-а су, објашњавајући одлуку њиховог „шефа“, подсетили да је „према кривичном закону БиХ негирање геноцида у Сребреници кривично дело“, што је, иначе својим „опроштајним декретом“ наметнуо одлазећи Шмитов претходник Валентин Инцко.
„У вези са недавном изјавом Милорада Додика, високи представник Кристијан Шмит је истакао да у цивилизованим друштвима нема места глорификовању ратних злочина и негирању геноцида“, саопштено нам је из канцеларије „гаулајтера из Баварске“.
Може се поставити питање да ли је Блинкеново стављање Додика „на Путинов ауторитарни пут“ било „сигнал“ (или подстицај) немачком политичару на привременом раду у Сарајеву да затражи кривично процесуирање лидера Републике Српске или је он такву одлуку већ раније донео, независно од поруке државног секретара САД? Од тога је, чини нам се, још значајније што би потез нелегитимног високог представника – поготово ако Тужилаштво БиХ подигне оптужницу против Додика – могао да има далекосежне негативне последице по ионако крхку стабилност дејтонске творевине. Сигурно је да Српска неће дозволити судско гоњење и евентуално кажњавање човека који је на последњим председничким изборима добио поверење грађана, због чега би Босна и Херцеговина могла да се нађе у најопаснијој кризи од окончања рата. Бојимо се да је управо то циљ оних који желе да отварањем „новог фронта“ на Балкану поправе своје не баш добре позиције у необјављеном рату са Русијом, односно „пацификују непослушни српски фактор“ који не жели да буде део европског „лагера“ усмереног против Москве.

БЕЋИРОВИЋ ПОДРЖАО ЂУКАНОВИЋА УОЧИ ДРУГОГ КРУГА Бошњачки члан Председништва БиХ Денис Бећировић је уочи другог круга председничких избора у Црној Гори послао поруку подршке Милу Ђукановићу, кога је позвао „да не дозволи да Црну Гору покоре протагонисти великодржавља“. „Покажите да је мултиетничка и антифашистичка Црна Гора у најбољем интересу и Црне Горе и целе регије и Европе“ поручио је Бећировић „господару Милу“. На њихову заједничку жалост ова подршка није имала никаквог ефекта пошто је „последњи диктатор у Европи“ у другом кругу убедљиво поражен од противкандидата Јакова Милатовића.

МИНИСТАР И ЊЕГОВ ЗАМЕНИК РАЗЛИЧИТО О НАТО-у Да се у циљу испуњења тог задатка координисано ради с представницима новог бошњачког владајућег политичког блока показала је и недавна изјава министра одбране БиХ Зукана Хелеза како је циљ његовог министарства „интегрисање у НАТО, а не никаква Русија и никакви Ирани“. Овај кадар Социјалдемократске партије БиХ је такво опредељење покушао да поткрепи тврдњом да је „90 одсто становништва БиХ за приступање Северноатлантској војној алијанси“, на шта му је реплицирао његов заменик у овом министарству Александар Гогановић објашњењем „да више од 90 одсто грађана Републике Српске, према спроведеним анкетама, не жели у НАТО“.
Гогановић је уз то подсетио Хелеза да „Министарство одбране БиХ сарађује са Руском Федерацијом која је доказани пријатељ Босне и Херцеговине“, баш као и на чињеницу да су спољна и одбрамбена политика земље искључиво у надлежности Председништва БиХ. Све ово добро знају Хелез и његови бошњачки истомишљеници, којима је такође познато да, према дејтонском уставу, Босна и Херцеговина не може затражити пријем у војни савез из Брисела ако претходно с тим не буду сугласна оба њена ентитета. И поред тога – што се већ могло видети из самосталне „мисије“ Дениса Бећировића у централи НАТО-а у белгијској престоници – актуелна „грађанска коалиција“ из Сарајева наставља путем који су већ утабали њени претходници из СДА, вероватно очекујући да ће, уз подршку моћних покровитеља са Запада, некако заобићи уставна права Српске и угурати БиХ у Северноатлантску војну алијансу.
Очигледно је да нову власт на нивоу Босне и Херцеговине потресају озбиљна размимоилажења између Додиковог блока и странака бошњачке грађанске коалиције о чему јасно говоре не баш благе критике које су председник Републике Српске и Жељка Цвијановић упутили на адресу пре свега Дениса Бећировића, али и Елмедина Конаковића. Због тога може да делује изненађујуће што је Додик, након састанка који су челници СНСД-а 30. марта имали са партнерима из Федерације БиХ (лидерима Социјалдемократа, ХДЗ-а и странке Народ и правда), оценио да је „задовољан оним што је до сада учињено“, односно да су односи с партнерима на власти „коректни“.
Оваква дипломатска изјава је, чини се, пре свега мотивисана жељом да се постигне договор о економским питањима, где су разлике мање него у третирању уставно-политичких тема. А најпре очекивањима да ће представници бошњачке коалиције, и поред свих кочења која за сада постоје, на крају дати зелено светло за важне инфраструктурне пројекте у РС (као што су хидроелектрана „Бук – Бијела“, изградња аеродрома у Требињу, гасне конекције са Србијом) које су раније у заједничким органима Босне и Херцеговине блокирали представници СДА. Време ће, као и много пута до сада, показати да ли су ова очекивања првог државника Српске и његових сарадника била оправдана.