Америка се враћа израбљивању деце

Повратак у 19. век: Уместо да боље плати одрасле раднике…

Тинејџери би могли да постану нова радна снага како би попунили на хиљаде слободних радних места у Америци. Стотинак малишана већ илегално ради по америчким кланицама

Сједињене Државе све више муку муче не само због банкрота који се надвио над највећим банкама него и због важног мањка у ланцу производње, с обзиром на то да послодавци у појединим америчким савезним државама не могу да пронађу радну снагу која би обављала махом најлошије плаћене и најпрљавије послове, због чега се окрећу „решењима“ за која се веровало да су давно остала на ђубришту историје. То је (тренутно) илегално израбљивање деце, због чега се у САД већ спрема законски оквир којим би се спустила граница за радно ангажовање малишана. Тако би се дечји рад, који је у мрачно доба капитализма 19. века добро описао Чарлс Дикенс, два столећа касније учинио – легалним. У Америци.
Спорне праксе, познате из викторијанског доба на Старом континенту (које су се, противно бројним конвенцијама, понегде задржале у најсиромашнијим забитима планете), већ су оживеле у „светској суперсили“ – Сједињеним Америчким Државама. Обрада и паковање меса сматрају се, на пример, једним од најопаснијих послова у САД, са три пута већом вероватноћом да радници могу добити озбиљне повреде. А управо на тим пословима све чешће раде – деца. Недавно је затворена једна америчка компанија за чишћење и паковање хране, пошто је утврђено да је противзаконито запошљавала децу у кланицама, укључујући и ону у доби испод 13 година. Компанија са седиштем у Висконсину ангажовала је најмање 102 детета узраста од 13 до 17 година у тринаест фабрика за паковање меса раштрканих у осам држава, саопштило је Министарство рада САД. Тинејџери су били ангажовани и за ноћни рад.

ПО ДЕТЕТУ 15.000 ДОЛАРА Компанија важи за једног од највећих америчких пружаоца услуга у сектору безбедности хране и санитарних питања, а због кршења закона морала је да плати глобу тешку више од милион и по долара, то јест 15.138 долара по детету. Федерални истражитељи открили су да су малолетници које је запослила речена компанија радили са опасним хемикалијама, као и да су морали да користе тестере, куке и брусилице. У процесу рада било је повређено најмање троје деце, а једно од њих, 14-годишњи дечак, изостао је из школе због опекотина задобијених од хемикалија док је радио у трећој смени, од 11 сати увече до пет сати ујутру, чак шест дана у недељи.
Обрада и паковање меса убрајају се међу најризичније индустрије у САД, јер у односу на друге гране и раднике који у њима зарађују хлеб свој насушни, носе час три пута већу вероватноћу да ће њихови запослени бити жртве опасних повреда на раду. Учестале су фрактуре, опекотине, трауме главе, па и ампутације прстију или целе шаке. „Ова деца никада нису смела да буду запослена у фабрикама за паковање меса, али то се догодило због послодаваца који су се оглушили о спречавање експлоатације дечјег рада“, упозорила је Џесика Ломан из америчког министарства рада. Проблематично је што амерички закон о раду већ дозвољава компанијама да ангажују малолетне особе за поједине послове, мада не и за оне који се сматрају опасним.
Новинар Бредли Бленкеншип, који је истраживао појаву све раширенијег запошљавања деце у фабрикама, открио је да су се поједине америчке савезне државе повиновале жељи корпорација за што већим профитом, зато намеравају да озаконе рад малишана – уместо да подстакну послодавце да дају боље плате одраслим радницима. Усред растуће инфлације и сталног захтева радника да им се повисе плате, укључујући напоре за оснивање синдиката и национални штрајк железничара који је у последњи час спречен прошлог децембра, неке америчке државе су се окренуле „креативним“ методама како би сузбиле иначе оправдане захтеве лоше организоване радничке класе.
Како јавља „Бизнис инсајдер“, једну од тих „иновативних“ метода представља и дозвола тинејџерима узраста од 14 до 17 година да раде. Савезна влада у Вашингтону признаје да спорна пракса већ хара државом, иако још није (свуда) дозвољена. Посланици Републиканске странке у Ајови и Минесоти су у последњих месец дана усвојили законе који допуштају „изузетке“ од постојећих прописа о дечјем раду. Циљ је ублажавање пословичног недостатка радне снаге у САД, који ништа мање мучи и друге земље Запада. Према „Бизнис инсајдеру“, Минесота је „само током пандемије ковида 19 изгубила 90.000 радника, што је, како произлази из тврдњи државних демографа, чини једним од најзахтевнијих тржишта рада у САД; ни у Ајови није много боље – у децембру је забележено око 75.000 отворених радних места“, без много шанси да буду попуњена у догледно време.

ИЗ КЛАНИЦЕ У КАМИОН Нови закони, пријемчиви за рад деце, у овим државама омогућавају радно ангажовање малишана за вишечасовни рад, а уз то „штите послодавце од обавеза уколико дође до болести или несрећа“; очекује се да ће то помоћи одређеним индустријама да поново стану на ноге, попут грађевинарства или месно-прерађивачке, које је пандемија најтеже погодила. Администрација америчког председника Џозефа Бајдена је поред свега наведеног у јануару створила још једно ново правило којим је омогућила особама које желе да буду професионални возачи камиона да добију комерцијалну возачку дозволу (ЦДЛ) са 18 година, уместо са 21, колико је важило до краја 2022. Тај изузетак је, како је саопштио Си-Ен-Ен, резултат апела „шефа Америчког удружења камионџија с обзиром на то да та индустрија бележи мањак од око 80.000 шофера“. Предлог је иницијално подржала крајем 2020. и Федерална управа за безбедност моторизованих превозника.
Заговорници безбедности у саобраћају одмах су дигли глас поводом нове регулативе, рекавши да би неискусни возачи могли да доведу јавност у опасност, што не изгледа наивно нарочито после недавне железничке катастрофе у Ист Палестајну у Охају. Ту је и питање дерегулације права радника, јер су радници „Норфолк садерн рејлвеја“ (заједно са осталима из исте бранше) тражили веће плате, право на боловање и модернију опрему за кочење. Компанија, која је у рукама приватног бизниса, оглушила се о све њихове захтеве, а онда је дошло до трагичне железничке несреће и еколошке катастрофе у Охају…
Политичари на власти из те трагедије нису извукли поуку већ и даље подилазе прохтевима корпорација, стога удовољавају и њиховим захтевима да се недостатак радника „реши“ запошљавањем деце, уместо да њиховим родитељима понуде поштене плате или бенефиције. Све то се дешава у нестабилној економској ситуацији и циља на најрањивији део становништва, на децу из сиромашних породица чији родитељи не могу да им приуште ниједан поштен оброк дневно. Узалуд стручњаци упозоравају да је све то, не само за младу популацију него и за будућност земље у целини, изузетно лоше. Не помажу ни статистике које показују да амерички студенти на кључним подручјима заостају за вршњацима у другим земљама…
„Пју рисерч“ је још 2017. године објавио алармантне резултате истраживања према коме се амерички студенти „рангирају око средине ’чопора’ и каскају за многим другим напредним индустријским државама“. Уколико америчка економија жели да опстане као покретач иновација, потребни су јој ђаци вични физичком раду, а пре свега окренути природним наукама. Критичари „америчког модела“ у коме су деца најјефтинија радна снага, упозоравају да је нужно ученике задржати у учионици и подстицати их да раде домаће задатке и уче, уместо што их систем претвара у неквалификоване раднике и гура на дно друштва.
У међувремену је обелодањено да су менаџери фабрике „Тајсон фудс“ у Ајови добили отказ након што су ухваћени како се кладе ко ће од њихових запослених добити ковид-19; ни деца не би смела да буду предмет таквих злоупотреба. Испод радара америчких медија је, међутим, остало питање нових закона који минирају могућност радника да се организују за бољу плату у тренутку када послодавцима, захваљујући ковиду 19, недостаје радна снага. Уместо да та несрећа донесе бар нешто добро – шансу преживелима да у преговорима с послодавцима постигну побољшање услова рада – испоставило се да од тога нема ништа, јер су се законодавци досетили да децом прошире „базен понуђача рада“, што је само још један пример моралног суноврата корпоративне Америке и њене способности да до последње капи крви исцеди сваког Американца да би постигла бар неку мрву профита.
Синдикалисти страхују да би нова законска решења из Ајове и Минесоте могла каскадно да „метастазирају“ и у друге савезне америчке државе. Све то је још један показатељ лицемерја и аморалности вечних проповедника људских права и демократских вредности, посебно јер представници радника подсећају да послодавци и њихови лобисти масним донацијама „купују и плаћају водеће политичаре“, што најбоље показују управо примери Ајове и Минесоте. Одговор за недостатак радне снаге би требало да буду достојне радничке плате и пристојни услови рада, а не враћање на „норме“ из 19. века и дечје црнчење.