ОГРОМАН ГНЕВ ФРАНЦУЗА

Протести у ЕУ

Обележје протеклих мартовских дана били су и масовни протести у неколико земаља Европске уније, различитим поводима и различитог интензитета, а било је посла и за полицију па и хапшења. У Француској, Холандији, Грчкој и Чешкој мете народног гнева биле су владе, док је у Бугарској протест изазвала једна одлука локалне власти престонице Софије

У Француској су масовни штрајкови синдиката против пензионе реформе у више наврата блокирали земљу. Само у једном од неколико дана исказивања незадовољства око милион и по људи изашло је на улице Париза и других градова да би рекло „не“ предлогу владе Емануела Макрона да се старосна граница за пензију подигне са 62 на 64 године. Полиција је ухапсила више десетина људи који су изазивали нереде, уништавали аутобуска стајалишта, уличну расвету и палили гомиле смећа. Иако је председник Макрон поновио да је понуђено решење витално значајно за избегавање колапса пензионог система, његове речи су остале без одјека, а демонстранти су најавили и нова окупљања, започета још у јануару. Грађани Француске поручују влади да не желе да раде до гроба упркос објављеним анализама које показују да досадашњи пензиони систем није одржив. Синдикати су апеловали и на студенте да им се прикључе, поручујући им да ће терет предложене реформе пасти на њих јер ће за одлазак у пензију морати да имају 43 године радног стажа. Ваља истаћи да су већ виђени штрајкови ујединили левичарске и десничарске опоненте Макрону који „троши“ свој други и последњи мандат. Засад је предвиђено да пензиона реформа буде постепена и да траје до 2030. године уз, највероватније, тромесечна продужавања радног века, а да ли ће се нешто променити под притиском јавности остаје да се види. Угледни „Фајненшел тајмс“ је проценио да се Макроновом предлогу реформе противи три четвртине Француза, због чега је врло упитно да ли би влада могла да „прогура“ закон кроз скупштину.

НЕЗАДОВОЉСТВО ХОЛАНЂАНА У Холандији је поново букнуло незадовољство пољопривредника због „зелене“ политике њихове владе која, како тврде, угрожава опстанак многима од њих. Они су се тракторима масовно запутили у Хаг, административну престоницу земље, где су саопштили да неће прихватити план за смањење емисије нитрата, што је, иначе, диктат Европске уније чији је члан и Холандија. На протесту су се чули и захтеви да земља напусти ЕУ, а било је и сукоба с полицијом, због чега је локална власт прогласила ванредно стање. План владајуће коалиције је да до 2030. године за 50 одсто смањи количине загађивача међу које спада и нитрат као нуспроизвод сточарства, транспорта и индустрије. Неслагање са увођењем овакве мере недавно су исказали и фармери Белгије, у којој је седиште ЕУ. Холандски пољопривредници су протестовали и због владине политике бенефиција за децу и третмана становника северне провинције Гронинген, чији су домови оштећени у земљотресима изазваним вишедеценијским експлоатацијама гаса. Полиција је спречила фармере да тракторима уђу у центар Хага, па су им за то осигурани аутобуси. Проблеме снагама реда правиле су, прошле седмице, и еколошке групе Холандије које су блокирале ауто-путеве и исказивале незадовољство против субвенција за фосилна горива.

ТАЛАС ПРОТЕСТА У ГРЧКОЈ После судара два воза код Ларисе, у ком је погинуло 57 путника, већином младих, на десетине хиљада Грка протестовало је у више градова оптужујући владу да сноси кривицу за тај удес, јер су утврђени озбиљни безбедносни недостаци на прузи. У Атини, где се на протесту окупило око 40.000 људи, и Солуну дошло је до сукоба полиције и демонстраната, међу којима је било и анархиста који овакве ситуације редовно користе за обрачун са снагама реда. Више лица је ухапшено. Међу незадовољним грађанима били су и радници железнице који лошу ситуацију у овој грани саобраћаја сматрају последицом дужничке кризе због које на железници нема довољно улагања и радника. Процењује се да су ово били највећи протести против владе Кирјакоса Мицотакиса која је изабрана 2019. године. С обзиром на то да су парламентарни избори у Грчкој заказани за јун, верује се да ће недавна несрећа умањити подршку бирача владајућој странци јер се, током трајања протеста, раширило уверење да је Мицотакисова влада материјалне интересе ставила изнад заштите људских живота.

ХИЉАДЕ ЧЕХА ТРАЖИЛО ОСТАВКУ ВЛАДЕ Више хиљада људи затражило је минулог викенда у центру Прага оставку владе Петра Фиале, која, према њиховом уверењу, не води довољно рачуна о економским проблемима земље. Лидер странке ПРО, која је организовала протест, Јиндржих Рајхл рекао је да „чешка влада треба да брине првенствено о интересима чешких грађана“. Демонстранти су поручили и да влада у Прагу треба да престане да војно подржава Украјину и да се залаже за мирно решење руско-украјинског сукоба. Виђене су и пароле „Стоп рату, стоп НАТО“ и „Доста нам је Фиале“. При покушају демонстраната да скину украјинску заставу са зграде Народног музеја интервенисала је полиција која је привела двадесетак особа. Странка ПРО је већ најавила нови протест за 16. април, ако се влада до тада не повуче. Премијер Фиала је у недавној предизборној кампањи подржавао новоизабраног председника генерала Петра Павела, који се снажно залаже за подршку Чешке Украјини у рату против Русије и оштар курс Запада према Москви. У време овог окупљања на Вацлавским намјестима мања група грађана је у близини одржала контрамитинг на ком је тражено да Чешка настави да максимално подржава Украјину.

БУНИЛИ СЕ И БУГАРИ Протест против власти, али локалне, виђен је прошле недеље и у Бугарској, која ће 2. априла одржати ванредне парламентарне изборе. У Софији се, носећи бугарске и руске заставе, окупила већа група грађана који су се бунили против одлуке градског већа да из центра престонице уклони споменик совјетској црвеној армији. Веће је изгласало да се споменик премести у музеј социјалистичке уметности или на одговарајућу локацију „ван центра града“.