Не гледајте горе, али ни око себе, не гледајте нигде!

Климатске промене у делима забавне индустрије

Филмско-телевизијска забавно-пропагандна индустрија појачава одавно присутни тренд подршке еко-агендама које кроз прогнозирање најстрашнијег краја наше цивилизације услед такозваних еколошких промена и катастрофа покушавају да наметну не промене које ће побољшати оштећено природно окружење већ оне од којих ће опет користи имати они који су природу и довели до ивице катастрофе. Најновији пример такве представе лажне забринутости за нашу будућност је серија „Екстраполације” са суперславним ансамблом и великим буџетом из продукције „Епл плуса”

Ових дана је телевизијски огранак „Епла” пустио у промет мини-серију „Екстраполације”, чиме се придружио све бројнијим насловима из телевизијско-филмске продукције забавне индустрије која се баве последицама, понекад чак и узроцима, такозваних климатских промена. Ова мини-серија састављена од осам епизода, чије ће стримовање на „Епл плус” платформи трајати до средине априла, најновији је и један од најскупљих подухвата ове врсте у жељи да се фантастичним причама које се дешавају у нашој блиској будућности скрене пажња свима нама у садашњости шта нас чека уколико се не повинујемо препорукама, па и наредбама, „струке”, „науке” и осталим зналцима о питању такозваних климатских промена, просвећеним и просветљеним у сваком проблему који прети да уништи човечанство. Наивна интенција аутора који су радили на овој серији пуне две године, и за коју су успели да придобију неколико десетина мање-више познатих глумаца све са Мерил Стрип на њиховом челу, јесте да заплаше своју публику језивим призорима потпуне девастације наше планете услед свих могућих пошасти које ће нас задесити у наредним деценијама. Наравно, нашом кривицом.

Растући тренд подршке еко-агендама Без простора и воље да улазимо у лавиринт међусобно интересима испреплетаних (али и из истих разлога и сукобљених) наредбодаваца еко-агенди које подржавају творци оваквих филмова и серија и промовишу стварање услова за хитно деинсталирање старог и изградњу сасвим новог и, наравно, бољег света, приметићемо веома значајан и стално растући тренд подршке еко-агендама који стиже из света забавне индустрије. Она, додуше, одавно не треба да има назив забавна већ би јој далеко прикладније било да се декларише као пропагандна индустрија пошто је захваљујући управо њој подржана и уведена свака агенда новог света који предводе пакети мера за промоцију укидања породице, религије, нације, полова, хетеросексуалних односа, као и маргинализовање, осуђивање и „префарбавање” беле расе. Као у некој суманутој лабораторији из старих хорор филмова у којој луди научник изводи експерименте од којих се тој старој, свакако из ове перспективе заосталој публици ономад дизала коса на глави. Другим речима, тај психолошки и политички утицај индустрије забаве, одавно примећен и коришћен у промотивне сврхе, с модерним технологијама и могућности да буквално досегне сваког на овом свету, постао је веома корисна и неопходна алатка у потурању разноврсних идеја које уз помоћ забавног страха утичу на свест, а затим и на навике, ставове чак, и истинске страхове милиона конзумената. Такав утицај је идеалан за наметање идеје да живимо у време када се назире катастрофални крај наше цивилизације, као и да се кривица за тај крај свали на свакога од нас, али не на конзумерски капитализам који је диктирао понашање сваког појединца на овој планети, а које се, то понашање, сада научно доводи у везу с бунтом девастиране и, кажу, можда и непоправљиво уништене природе.
Серија „Екстраполације”, сходно свом превише научном наслову, изводи закључке управо о овом питању примењујући открића у микросвету на његову целину и потом их пројектујући на будућа катаклизмична збивања. Тај је приступ уосталом био често присутан у СФ или хорор делима која се баве катастрофама. А њих је на хиљаде. Документарних наслова је још више. Дела чувеног природњака Дејвида Атенбороа, посебно она која је снимао последњих десетак година, перјаница су пропаганде еко-фијакса наше планете.
Треба ли помињати Ала Гора и Леонарда Дикаприја који су осванули у документарцима страшнијим од најјезивијих хорора о крају нашег света услед еко-катастрофа? Досегли су и до Оскара, а неуспели амерички председник Гор је током својих вишегодишњих предавања на ову тему зарадио милионе долара. Тај новац, синоним за зло које је еколошки и на сваки други начин учињено свету, наравно, није му био испод части. Нити је помињан у лицемерном „еко-документарцу свих времена” „Незгодна истина”, који му је донео богатство и тезгарење по еко-форумима, универзитетима и разним квазинаучним скуповима.
Слично је и са Дикапријевим документарцем „Пре поплаве” и низом његових еко-активистичких ангажмана у које је улагао своје широм планете славно име не би ли „спасао свет” од његових лоших навика и одлука.
Нигде, међутим, бар не из те групе, која чини најславнији активистички скуп из првог ешелона, напада на велике корпорације, девастирајућу политику водећих западних земаља, лажну еко-политику, колонијално рабљење ресурса сиромашних земаља од западних корпорација, истински разорно дејство конзумерске економије Запада на природу и слично. Све је то, ако је ту и тамо уопште од некога и спомињано, остајало у другом плану. Или је добијало етикету теорије завере.
Зато нас из Холивуда плаше потопима које смо видели у разним верзијама библијске приче о „Нојевој барци”, али и у филмовима еко-хорор акције као што је био серијал „Побеснелог Макса” и Костнер-Рејнолдсовог „Воденог света”. Када смо код воде, споменимо и актуелни нови талас злослутних филмова који покушавају да представе скору будућност у којој ће нас „сасвим сигурно” сачекати смртоносна несташице чисте воде. Италијани су у последње време посебно заинтригирани оваквим темама, па су само прошле године снимили неколико филмова дистопијског света без воде, хране и осталих ресурса у којима тренутно уживамо, као што су, рецимо, „Суша” и „Земља синова”. Занимљиво је да су се овом тренду придружили и Индијци – публици су понудили веб-серију „Небеска ватра” у којој игра њихова највећа звезда Јухи Сенгупта, а у којој је представљен девастирани свет услед еколошких промена, мада је све одрађено тако јадно да је серија постала репер за најбеднији телевизијски рад у историји. Али били су у тематском тренду. Када смо већ код „егзотичних продукција”, на далеко вишем нивоу је модерна презентација нордијске митологије „Рагнарок”, коју је „Нетфликс” понудио на својој стриминг платформи. Разуме се, нордијски митови су у савременој презентацији смештени у индустријским загађењима и еколошким катастрофама ојађеном свету у коме међусобни рат воде чувена митска бића из нордијске митологије. Публици се серија толико допала да је добила и другу сезону.

Несавладиви лавиринти лажи Има и комичних, мада је тачније рећи црнохуморних, осврта на крај света који познајемо, а најзанимљивија идеја је представљена у духовитом иако мрачном филму „Не гледај горе” у коме једну од улога, поред неколико такође славних колега, има гореспомињани суперстар еко-активиста Леонардо Дикаприо. Овде је неминовни пад комете на земљу и самим тим крај свега послужио за интересантно представљање данашњег западног света медијских и политичких лажи и манипулација. И можда је баш тај филм, поред хиљада документараца који такође тврде да су до истине о било ком проблему дошли кроз несавладиве лавиринте лажи (да би се на крају опет нашли усред неке нове лажи!) или такође на хиљаде играних филмова и серија са сличном идејом, најбољи пример стања свести, колективне и појединачне, оних иза сцене који наводно покрећу полуге промена и стварају агенде, као и њихових фронтмена који се представљају као активисти или су то постали наивно верујући да су промене могуће. То је заправо стање свести без свести. Стање инертности масе која прождире свет око себе зарад свог бољег данас или из глупости, себичности, необразованости или свега тога и још многог другог сличног заједно, и која прихвата идеје пропагандног програма забавне индустрије. Тренутно по тој идеји ми не да немамо боље сутра него немамо никакво сутра. Зато, не гледајте горе, али ни око себе! Не гледајте нигде!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *