Slušajući ih, bili smo obradovani i unekoliko umireni: Jasno je na koju moć i „silu argumenata“ se oslanja uvaženi monah Arsenije Jovanović, kada nam poručuje: „Čega smo se mi to i koga uplašili? Da li su se Srbi ikada nekoga plašili? Nisu i NEĆE! A ponajmanje ćemo se uplašiti jedne šake jada evropskih ucenjivača, gomile pijanaca, homoseksualaca i bolesnika, koje niko više ni u njihovoj Evropi ne poštuje! Da li su se Nemanjići nekoga plašili? Da li se knez Lazar uplašio sile azijske kada su, kao nepregledno i nebrojeno jato skakavaca, pali na Balkan? Da li se Karađorđe plašio Turaka i poturica, da li su se Nadežda, Milunka, Mišić, Putnik, Bojović, Stepa i ostale vojvode i vojnici lavljih srdaca plašili Švaba i švapskih sluga i konjušara, da li se Draža Mihailović plašio, da li su se i naši partizani, i to su sve bili Srbi, uplašili nemačkog krvoločnog Vermahta – NISU, niko se od njih nije uplašio! Uvek je Srbin ustajao protiv nepravde i ginuo, ali na kraju uvek pobeđivao!“
Dok činjenice opominju, stvarajući zjapeće pukotine u prostorima nade da je moguće opiranje EU agresiji iskazanoj u „Predlogu Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije“, mnogi ovakav i slične govore određuju kao – „Pokušaj anesteziranja javnosti i relativizacije nadolazeće katastrofe“.
Ovakvom sumnjičenju žestoko je suprotstavljeno i neslaganje oca Darka Đoga: „Ništa još nije gotovo, ali da ne bismo osvanuli u situaciji gdje smo obaviješteni da jeste gotovo, svako od nas mora da jasno i nedvosmisleno kaže: kao Srbin i/li građanin Srbije ne pristajem na prihvatanje ponuđene kapitulacije (od prvog do posljednjeg među nama, od sveštenstva do vjernog naroda). Naše iskušenje (…) predstavlja političku formulaciju konačne identitetske kapitulacije Srbije kojom bi se srpski narod samoraspustio i samougasio jer bi od naroda, kolektiva sa identitetom i dostojanstvom postao kolonizovano stanovništvo srećno zbog svog statusa kolonije, spremno da dio svoje teritorije i cijelinu svoga bića ustupi za brzu prugu (stvar ne samo udobnu već, kako se ovih dan uvjerismo, i pogibeljnu).“
Da li ovakva razmišljanja podstiču i oblike iskazivanja otpora za koje se nije opredelila samo SPC već i značajan deo Srbije – litije, molebni, sricanje predačkih poruka, citiranje zaveštanja…? Dok ljudi Crkve pomenuto govore, pažljivo slušamo, očekujući da upravo u ovim rečima uhvatimo i prepoznamo smisao i znak da je poraz nemoguć, da je pobeda istine i pravde neminovna.
Sve su oči uprte u Crkvu, kaže Đogo – A Crkva jesmo svi mi, cjelokupnost Tijela Hristovog. Ipak, „od svakoga kome je mnogo dano, mnogo će se i tražiti; a kome je povjereno mnogo, od njega će se više iskati“ (Lk. 12, 48). I ne smijemo danas očekivati da će drugi kazati moj stav, a meni dozvoliti da sjedim u komfornoj anonimnosti.
Na pitanje monaha Arsenija čega smo se „uplašili“ brzi odgovori stižu iz prostora političkog govora.
„Pristup Zapada prema problemu Srba na Kosovu identičan je pristupu Zapada o pitanju realizacije Minskih sporazuma o Ukrajini“, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. „Ista priča: obmana Srba je u onome što se tiče Zajednice srpskih opština na Kosovu, a obmana Rusije u onome što se tiče Minskih sporazuma.“
Ubedljiv je koliko i agresivan Volfgang Petrič, nekadašnji izaslanik EU za Kosovo: „ZSO će biti deo suverene države Kosovo. Svi su za to da postoji udruženje koje nema ni izvršnu, ni zakonodavnu vlast. Međunarodna zajednica je apsolutno protiv modela kao što je Republika Srpska.“
Kako da se ne strahuje od ovolike niskosti? I jesu li litije i molebni put da osvestimo neprobojni otpor i snagu u biću Srba? Protojerej Jovan Plamenac postavlja otrežnjujuće pitanje: „Da li će najavljeni molebni zadržati Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije, pa tako i sačuvati tamošnji srpski narod (ne samo verni) i tamošnje crkve i manastire ili će srpski narod prevesti žednog preko vode“?
Verujući da ne koračamo „žedni“ pored spasa, iz razgovora onih koji nam tumače gde smo izdvajamo dva udaljena toka: „Srbija nije, kao što javnost ubeđuju ’drugosrbijanski’ analitičari 27. februara krenula na put bez povratka kada je u pitanju očuvanje teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji, jer još uvek može da ne prihvati predlog Sporazuma o normalizaciji. Međutim, time što je izvršio adopciju i autentifikaciju predloga sporazuma, Vučić je doveo državu Srbiju u neuporedivo težu spoljnopolitičku i međunarodnopravnu poziciju od one koja je postojala pre 27. „februara“, kaže profesor prava Zoran Čvorović.
Advokat Zdenko Tomanović međutim upozorava: „Sporazum o Kosovu više se ne može menjati, može se razgovarati samo o primeni nekih odredbi, pa je samim tim predsednik Vučić prihvatio nezavisnost Kosova u punom značenju te reči – od granica, teritorije, suvereniteta, simbola do diploma. U kojoj formi je on to uradio, pismeno ili usmeno, sa aspekta međunarodnog prava to je potpuno nebitno, prihvatio je nezavisnost Kosova sa svim atributima te državnosti, ali to nije prihvatila država Srbija.“
Srbi su danas raspeti u nastojanjima da se snađu i razumeju sve što je „izgubljeno u prevodu“ posle 27. februara, kada je krenula zaglušujuća kakofonija tumačenja događaja koji se odigrao u Briselu.
Većina se nesvesno u svom stavu i ponašanju priklanja pravcu koji je jerej Đogo, ne polemišući sa upitom o mogućim obmanama – i „prevođenju žednih“, trasirao rečima: „Od nas iz sveštenstva niko ne očekuje revoluciju, građanske nemire, uplitanje u baruštinu partijske borbe. Crkva se ne bavi politikom u smislu da se ne bavi partijskim lobiranjem, ali ako se Crkva zanima za društvo u kome živi, onda se ona po definiciji bavi polisom (dakle: politikom). U tom smislu očekivanje srpskog naroda nije usmjereno ka nasilnim prevratima i manifestacijama bijesa već ka nedvosmislenim, glasnim, nepokolebivim, svakidašnjim upozorenjima nas iz sveštenstva onima najvišim u državi o tome da je neprihvatljivo i nezamislivo da se uopšte govori o prihvatanju i sprovođenju plana o kapitulaciji Srbije.“
Unekoliko saglasan s ovim pogledima, srpski narod neobičnom ćutnjom upućuje upozorenja „najvišim u državi“ šta će doveka biti nezamislivo. A „najviši“, setimo se, kao moto na svom borbenom štitu davno istakoše vitešku zapovest: „Predaja nije opcija.“ Ostaje im samo da sada svoju zakletvu učine stvarnom i zavetnom.
Standardno odlični i poučni članci autora LJ. Bogdanović
Bitno je kompletno, iz drugog ugla, sagledati “problem” Kosova (KiM). Kako da ga sačuvamo, da ga neprijatelju nećemo “predati de jure – ako nam ga je već oteo – de fakto”? Realno, ni de jure nije daleko od de fakto, jer je Briselskim sporazumom od 2013 godine, uz medjunarodno posredovanje i garancije, Srbija ugasila svoje državne institucije na KiM, priznala kosovske institucije sa atributima “državne”, Srbe integrisala u kosovske institucije, postavljena granica na administrativne prelaze: U sporazumu piše: Kosovo ih prepoznaje kao granica – za Kosovo GRANICA, a za Srbiju je administrativna linija: kada Srbi dodju do administrativne linije – ne mogu da predju na Kosovo jer je za Kosovo granica? Ko može da garantuje da sutra, kada se Kosovo Predlog-ultimatumom učlani u UN (navodno-cinično “za normalizaciju odnosa”) albanski separatisti-teroristi neće da isprebijaju i maltretiraju Srbe koji su “ilegalno”prešli na Kosovo jer ugrožavaju granicu i teritorijalni integritet i suverenitet države Kosovo (naravno po Briselskom sporazumu). O ovome niko ne sme da priča!
Kosovo se otima-predaje u tri faze: Prva je “albanizacija-islamizacija” KiM u Titovo vreme do 2000-te godine; Druga faza je “zvanična predaja KiM Briselskim sporazumom” (Kosovo dobilo sve statusne atribute države); treća faza je PREDLOG-ULTIMATUM EU- da se Kosovo zvanično registrira u punopravno članstvo u Ujedinjene nacije? Treća faza, ultimatumom EU, da li će uspeti, već se primećuje “trasiranje puta” u tom pravcu, kao uništiće se Srbija ratom i teškim sankcijama ako ne prihvati otcepljenje dela svoje teritorije?
POSTAVLJA SE PITANJE – šta je cilj Vučićevog formiranja “Narodnog pokreta za odbranu Srbije” kojeg će Vučić popularisati obilaskom svih krajeva Srbije od subote, počevši od Vranja i Pčinskog okruga? Sa kojim ciljem? Ne napada se Srbija nego srpski narod i teritorija KiM. Ako je cilj obilaska i razgovori Vučića sa narodom “stvaranje srpskog nacionalnog i verskog jedinstva” – ko sme direktno Vučiću da kaže sa čime se ne slaže sa politikom, “šta je politički negativno”? Svi će govoriti pozitivno. Nacionalno jedinstvo oko čega, kada na samom Kosovu nema srpskog nacionalnoog jedinstva, razjedinjeni su. Na jednoj strani “Srpska lista” (mnogi javno govore iz SRB i sa KS da je to Vučićeva lista), na drugoj strani “Otadžbina”, Pokret za odbranu KiM i druge stranke. Kako je moguće da kosovski Srbi, do istrebljenja na KS, nemaju nacionalno jedinstvo, a 10 godina se vrše pregovori da se zaustavi progon i zuluni nad srbima? Naravno remetilački-izdajnički faktor je Briselski sporazum da se preda Kosovo!
Dosta je potenciranja i akcentiranja da Predlog-ultimatum “niko nije potpisao” (naravno da nije, ali na kraju će se potpisati “sveobuhvatni pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji” po Predlog-ultimatumu) – kada ga predsednik samoinicijativno prihvata i obavezuje se na implementaciju koncepta od 11 tačaka? Nema direktnog ali nagoveštava se indirektno “sveobuhvatno” potpisivanje na kraju finalizacije(!)? Predlogom EU obmanjuje se srpski narod da se preda Kosovo Šiptarima. Da skratim, moguć nastavak. Hvala na razumevanju!
(nastavak)
Zajednica srpskih opština (ZSO) se veliča kao epohalan izum spasonosan za Srbe na Kosovu, a u suštini ima kontra efekat. Premijer Ana Brnabić je pre desetak dana izjavila da je Vučić lično konceptirao Asocijaciju/Zajednicu opština sa srpskom većinom (ZSO) i priključio je Briselskom sporazumu. Zašto sporazum nije dostavljen na debati po svim tačkama u Narodnoj skupštini?
ZAJEDNICA srpskih opština nije tako formulisana-formirana u Briselskom sporazumu. Dovodi u zabludu kao da je to neka vrsta “Srpska autonomija” u tzv. nezavisnom Kosovu. Kakva autonomija, kako su pre potpisivanja sporazuma govorili naši pregovarači u Briselu, obmanjivali nas.
Prvom tačkom-odredbom Briselskog sporazuma formirana je:
1) ASOCIJACIJA/ZAJEDNICA opština sa srpskom većinom (ZSO), ali mogu da se priključe i druge zajednice ako se članovi slože?
ANALIZA: Zašto dvostruk naziv, dvostruko značenje Asocijacija/Zajednica?
— Za Kosovo je Asocijacija kosovskih opština na nivo Nevladinih organizacija, ili Udruženje. / Za Srbe na kosovu je Zajednica opština sa srpskom većinom. Kosovo dobilo pravo da srpske opštine u praksi tretira kao Asocijaciju (ne zajednicu);
— Zašto Zajednica “opština sa srpskom većinom”? Daje se do znanja da i Albanci žive u srpskim opštinama, a istovremeno (poznatim separatističkim metodama) daje se mogućnost da vremenom Albanci postanu većina u srpskim opštinama i pregaze srpsku većinu, kao što je uradjueno širom Kosova;
— Zašto … da “ZSO-u mogu da se priključe i druge (albanske) opštine ako se članstvo složi”? Ako je ZSO u njoj se priključuju srpske opštine, srpske Mesne zajednice, srpska sela?
Takvom formulacijom omogućen je koncept:
Protivzakonitost i zloupotreba Prve tačke-odredbe “sporazuma”, o formiranju Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO), je primenjena kada se formirao Sporazum o sudstvu i tužilaštvu: Na 4 srpske opštine na Severu Kosova priključene su i 3 albanske opštine sa izrazitom većinom nad srbima, ukupno 7 opština: Albanci su dobili isti broj sudija i tužilaca kao i Srbi, ali su 3 albanske opštine imale tri-četiri puta veći broj stanovnika od srpskih opština. To je i Vučić potvrdio u zvaničnim dokumentima da “albanske tri opštine imaju ubedljivu, višestruku većinu u odnosu na srpske opštine”. Što znači da, primera radi, srpska ZSO može da se čita i kao ZASO (Zajednica albansko-srpskih opština)? Da ne obrazlažem ostale tačke.
ASOCIJACIJA/ZAJEDNICA… nije jedina tačka sa dvostrukim značenjem.
GRANICA/ADMINISTRATIVNA LINIJA Tačka “Integrisani Administrativni prelazi” na Jarinje i Brbjak imaju dvostruko značenje kako piše u Briselskom sporazumu: Albanci prepoznaju “administrativne prelaze” kao granicu – za Kosovo GRANICA. A za Srbe je “administrativna linija”? To nigde nema u svetu. Kada Srbi dodju do administrativne linije – ne mogu da predju na Kosovo jer je za Kosovo granica? I Vučić nije mogao da predje administrativnu liniju da ide na sastanak sa kosovskim Srbima u Kosovsku Mitrovicu za vreme barikada – jer je za Kosovo granica (Dačić sa Tačijem postavio carinske kontejnere na Jarinje i Brnjak 2013 godine), nego je sastanak sa kosmetskim srbima održao u Rašku-Sandžak. Ima primera… da ne dužim.
Insirativan tekst i dobar. Ako se formira Nacionalni pokret za državu, onda to (po meni), kako god “okrenuli”, znači da je država ugrožena, odnosno njen suverenitet. Vučić će, ako je tačno citiran, zatražiti podršku naroda za odbranu Srbije. Naš Ustav je jasan kada je reč o nosiocima suverenosti. U članu 2. Ustava piše: Suverenitet potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika. Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojerdinac ne može prisvojiti suverenitet od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.
Ključna razlika u osnivanju partije i takozvanog pokreta, odnosno udruženja građana je u 10.000 potrebnih potpisa za registraciju političke stranke, dok je za udruženje potrebno samo tri potpisa. Kada se na to pridoda i to da svaki potpis mora biti overen i da se overa plaća više desetina dinara, osnivanje partije u startu košta nekoliko desetina hiljada evra.
Zašto je izabrana ova forma (ili mehanizam), a ne referendum ili izabrani predstavnici, ostaje svakome od nas da tumači, ako već ne zna tačan odgovor.
@ Baki Daj Bože da je tako, al mi se bojimo da se u tom Vučićevom planu krije samo želja da se preotme započeta ofanziva patriota za odbranu Kosova. Strahujemo da je ono što se zbilo sa priznanjem Kosova zadnjih dana, detalj desetogodišnjeg plana koji je požuren ka finaliziranju. Kad se osvrnemo iza sebe, onda nam ništa drugo na pamet ne pada.
@ Baki Daj Bože da je tako, al mi se bojimo da se u tom Vučićevom planu krije samo želja da se preotme započeta ofanziva patriota za odbranu Kosova. Strahujemo da je ono što se zbilo sa priznanjem Kosova zadnjih dana, detalj desetogodišnjeg plana koji je požuren ka finaliziranju. Kad se osvrnemo iza sebe, onda nam ništa drugo na pamet ne pada.
Toplica @ Baki 13/03/2023 u 17:07 Daj Bože da je tako, al mi se bojimo da se u tom Vučićevom planu krije samo želja da se preotme započeta ofanziva patriota za odbranu Kosova. Strahujemo da je ono što se zbilo sa priznanjem Kosova zadnjih dana, detalj desetogodišnjeg plana koji je požuren ka finaliziranju. Kad se osvrnemo iza sebe, onda nam ništa drugo na pamet ne pada.
Možda može kao odgovor. M.Vučelić u “Večernjim novostima” od 13.o.m.: “Organizaciono i idejno i ideološki potpuno smo neupućeni u stvaranje Narodnog pokreta za Srbiju. Znamo samo da će od toga kako će se to izvoditi i ko će to neposredno izvoditi zavisiti mnogo toga, pa i uspešnost tog poduhvata. Stranačka raznolikost i raznoglasnost neće biti dovođena u pitanje, što, takođe, možda može biti važno.”
Nisam uverena da postoji minimum prostora za verovanje Vucicu, posebno nakon danasnjih natpisa o sastanku opozicije i Lajcaka iz kojih se bidi da je DEO opozicije zapravo pristupio Vucicu i ukrcao se u brod ludaka. Srbija nema sansu da udje u EU za dugi vremenski period, a daje deo teritorije desetine ako ne i vise puta vredniji od finansijske pomoci koje EU daje, a da ne govorimo o geopolitickoj vaznosti tok dela koji ce odvajanjem Kosova postati jos jedna NATO zona. Na kraju, kakvu ulogu treba da ima ta niva stranka kada je stvar oko Kosova i ovim pristajanjem opozicije zapecacena. Zelenovic je potvrdio da ce Sporazum biti overen potpisom. Eto nas u finalu sa spustanjem zavese, onim zadnjim, svecanim cinom pred razlaz. Opozicija se ogolila, onaj ostatak koji namerno nije pozvan, potpuno je skrajnut. Sta jos moze da se desi posle ovog skandaloznog ” pregovaranja” opozicije pa da se narod probudi iz apatije? Ta nova stranka izgledno je okupljanje stare naprednjacke i ovih opozicionih. Sta god je kuhinja je u pitanju.
Pristojno je odgovoriti. Izgeda da bi trebalo zahvaliti Kurtiju što neće (ako neće) ZSO. Ili je i to kuhinja.
Ne znam sta bi mogao da bude tacan odgovor u vezi Kurtija. Mogu samo da iznesem svoje misljenje. Gledano unazad desetogodisnja politika informisanja javnosti o Kosova ocrtava strategiju odvracanja paznje naroda od sustine – predaje Kosova i to pod vidom preventivne politike koja koristi onaj oprobani argumenat kojim se toboze predupredjuju dogadjaji koji ce da uslede ako se ne povuku ti i ti potezi.
Ta je poznata strategija, ako se ne zaustavi Gadafi, Sadam, ako se ne zaustavi Rusija, zaboga krenuce dalje na Evropu, ako ne potpisemo Sporazum cekaju nas ne samo sankcije vec,…..kako ono bese borimo se za mir a ne rat!!! Ako ne pristanu na Zajednicu… a sta je Zajednica? To je nezavisno Kosovo sa Srbima u zajednici. Mesecima slusamo o njoj i opet o njoj, ali sada smo ipak na kraju tako da su zadnje informacije o zajednici stvarno smesne. Naprosto nas vuku za nos. Mozda sam upotrebila neprikladnu rec kuhinja, mada se ona odnosila prevashodno na novu stranku.
Da ponovim svoja razmisljanhavu u vezi sa njom. Uoravo je opozicija ( najveci i najmasovniji deo) podrzala predstavnika vlasti ( Vucica ) u krsenju Ustava sopstvene zemlje, uz podrsku EU, time je stala iza njegove ukupne politike ( protiv koje se navodno bori) od uzurpacije svih institucija, medija, do progona neistomisljenika..i da ne nabrajam.
Pitam vas cim ce se baviti ta famozna patriotska stranka, ako je krsenje fundamentalnih osnova demokratije postalo opsteprihvacen princip politickog delovanja za vlast i opoziciju? Gde je u svemu tome mesto patriotizmu? Imamo li to neku novu definiciju patriotizma koju je nametnuo globalizam na putu gasenja suvereniteta nacionalnih drzava u kom se patriote sirom sveta proglasavaju ekstremistima a poklonici svetske politike postovanja vredni gradjani.
Po elemetarnoj logici ne moze Vucic, koji predaje Kosovo, biti inicijator patriotske stranke a time ni buduci clanovi koji ga podrzavaju. Tu pocinje i zavrsava prica o patriotizmu, radja se ..videcemo. Nista dobro. Ponavljam ovo je moje misljenje. I pozdravljam.
Samo podsećam: Aleksandar Vučić, kandidat Srpske napredne stranke (SNS) i aktuelni šef države, pobedio je u prvom krugu predsedničkih izbora u Srbiji (2022.) sa 58,65 odsto glasova (Republička izborna komisija). To je realnost Srbije.
Savršeno ste u pravu. Po tome ispada da taj procenat građana apriori prihvata svaku odluku izabranog predsednika. Svakako treba uzeti u obzir varljivost statistike koja ponekad predstavlja primer kako se život razlikuje od nje, mada je zbog toga ne treba odbaciti. Nije tako davno u medijima osvanuo onaj famozni procenat od 85% ljudi koji se izjasniše da su protiv nezavisnosti Kosova a time i odluke Vučića da prizna Kosovo? Ne znam kako da proverimo taj procenat. Biće da je momentalna realnost iznad one gore cifre, to jest da su sa predsednikom saglasni i oni koji nisu glasali za njega. Ja sve više verujem da je to u pitanju a ne samo apatija i sl. Neobično je. Imamo o mnogo čemu da razmišljamo, što manje biće za nas bolje. Poštovani Baki, hvala na dijalogu i poz.
Liv, svaka vam čast, Vi ste objektivan ekspert analitičar. U svemu se slažem što pišete. Samo da potsetim na neke dodatne činjenice: Kada sam prvi put 2013 godine pročitao tekst Briselskog sporazuma (15 Odredbe plus dodatna dokumenta:) odmah sam video da je u pitanju primopredaja teritorije KiM (Srbija predaje teritoriju albanskim muslimanskim separatistima sa svim statusnim atributima države. Kontradiktorno naslovu Sporazuma, navodno za normalizaciju odnosa, a odredjuje se status nezavisnost Kosova(!).
Drugo, Asocijacija/Zajednica… opština sa srpskom većinom. Zašto dvostruko značenje? Zato: Za Kosovo su većinski srpske opštine ASOCIJACIJA, nešto kao NVO, udruženje opština… tako se zvanično i praktično tretiraju.
A za Srbe je ZAJEDNICA opština sa srpskom većinom, status isti kao kosovskih opština, upravljaju po zakonima i ustavu Kosova.
Treće, I administrativni prelazi po Sporazumu imaju dvostruko značenje: Kosovo prepoznaje administrativne prelaze kao granica – za Kosovo GRANICA / A za Srbiju je ADMINISTRATIVNA LINIJA(!). Kada Srbi dodju do adm. liniju ne mogu da predju na Kosovo – jer je za Kosovo granica. Zato je Vučić za vreme barikada imao sastanak sa kosovskim srbima u Rašku-Sandžak a ne na Kosovu.
Četvrto, i KiM je Srpska autonomija: Nakon 90-tih spada na nivo Ministarstvo za KiM, pa spada na kancelarija za KiM, a sada, desetogodišnjim pregovorima Kosovo i Srbija imaju odnose kao dve komšijske države sa zasebnim integritetom i suverenitetom. Ostalo je Predlog ultimatumom EU Kosovo da dobije medjunarodni državni legalitet i člabstvo u UN.
Peto, Autonomija KiM je pre imala Izbornu listu Srbije. Nakon potpisivanja Briselskog sporazuma 2013 izborna lista je preimenovana u Srpsku listu (kao lista iz Srbije, mnogi je javno tretiraju kao Vučićevu listu iz BGD). Albanci nisu dali da se reč “Srbija” izgovara na Kosovu. Postavlja se pitanje kako je mogao Srpski pregovarački tim da prihvati i potpiše veleizdajnički Briselski sporazum da se otme-preda srpska teritorija Kosovo i Metohija albanskim muslimanskim separatistima? Zašto Srbija u startu 90-tih godina nije imala nikakav zahtev, nije tražila Kiparski model “dva entiteta” pola-pola pod integritetom Srbije (radi se o srpskoj teritoriji). Da ne dužim mnogo. Hvala na razumevanju!
Sudeci po izjavi Zdenka Tomanovica, ali i drugih pravnika od strucnog integriteta i casti, prica o Kosovu je zavrsena u sto cemo se uskoro, izgleda, potpuno uveriti.
Sporazum je na putu implementacije, dakle definitivno usvojen. Niko i nista ga vise ne moze oboriti. Lajcek prakticno pocinje da nadgleda implementaciju i ona ce se, kao i sve ekspeditivno sprovesti.
Ponasanje Vucica, iza dana D ( posete oetorke ) njegova uzurbana aktivnost pokazuje da on ne ostavlja ni minimum prostora za neko iznenadjenje- potpisuje medjunardne ugovore, upravo je u agresivnoj politickoj akciji u zemlji.
Na kraju ovog deetogodisnjeg mic po mic ustupanja teritorije mozemo samo da konstatujemo da je ova garnitura vodila prljavu politiku. Od nje se od pocetka nije moglo ocekivati nikakvo dobro. Srpski politicari su se i pre ovij odrekli svih osnovnih moralnih principa zbog benefita, materijalnih i politickih. Iz istih razloga su pristali da ne polazu racune svojoj drzavi i narodu vec globalistickoj eliti.
Pitanje je da li postoji nacin da se Sporazum ponisti ? Na primer voljom naroda. Nazalost ogromno je moralno posrnuce i veliki pad socijalne inteligencije ( pod tim najvise boli stanje u intelektualnim krugovima ).Svi dosadasnji koraci do ovog konacnog cina ostali su bez adekvatnog odgovora naroda. Porazno! Bolno za sve nas koji otcepljenje dozivljavamo jako emotivno. Ako je i bilo kakvog odjeka bio je nedovoljan, rekla bih cak i sramotan po obimu, dubini. Nakon par dana galame mase su se vracale svojim poslovima i privatnom zivotu. Svaki odjek nakon sledeceg kljucnog potezq vlasti bio je sve manjeg i manjeg inteziteta. Ne nalazim opravdanje, naprotiv narod snosi deo krivice za sve ucinjeno do sada a i ovo poslednje.
Moramo biti posteni i proznati da se sve veci broj ljudi ponasa kao da moralni standardi i eticki principi ne postoje, ne samo po pitanju. Moralno propadanje je kolektivna realnost. Odnosno, svako je imao imima svoj udeo u procesu, a ovaj proces takođe utice na sve. U teskim vremenima, pogotovo, ljudi sve teze idu protiv plime, jer to vodi izolaciji, iskljucivanju iz kolektiva, osudi, a od strane jakog drzavnog aparata slede teze posledice. Cak i kada gradjanin postane zrtva, pitanje je da li je u poziciji da brani svoje interese ili trazi pravdu. Od koga ? Od posrnulog drustva?
Danas sam bila na protestima seljaka u den Haagu. Spominjem ovo da bih potvrdila da i ebropski politicari savesno provode Agendu. Uzalud desetine hiljada na ulicama, parkovima, Zakon o oduzimanju zemlje seljacima ce biti impelentiran kao ovaj Sporazum o Kosovu. Ispred mase su bile ogromne policijske snage, koje se ne libe da upotrebe silu, najdrasticnije oblike.
Mozda zato nemam nadu, da budem iskrena samo malu iskru.
@ LIV
Zaista deluje da je bitka za Kosovo izgubljena, a upravo Vi ste to lepo obrazložili. U pravu ste ; i rukovodstvo i narod ! Danas me je sramota da priznam da sam i sam jedno vreme verovao kako Vučić ima ideju, kao i petlju da se odupire. Onda su kockice krenule da se slažu i slika je ispala poražavajuća. Stigli smo dotle da Vučića gledamo u Skupštini kako urla o patriotizmu, a to je bio momenat kad nam je upravo njegovom zaslugom na Kosovu pala tama. Zaprepašćujući čovek ! Eno ga sad formira nekakav front “za odbranu Srbije” ! Ali ne, kakav god da je, narod je po sredi ! I drago mi je da sam upravo u Vama našao istomišljenika.
Kao, nemaju informacija, zapušteni su, zatucani propagandom. Ne, mora se priznati da je istina doprla do svake bogovetne duše. Druga je stvar što istina nije “kurentna”! Lasnije je udvarati se vučićevcima ! Sedamnaestog očekujemo veliki miting, ali se iskreno bojimo da on neće biti toliko masovan da preokrene bilo šta. Čemerna je Srpska stvarnost zaista
re svega pozdrav, ugodno je sresti sagovornika poput vas.
Objektivno nisam mogla da imam iluzije o Vucicu jer sam ga jednom prilikom licno upoznala, sasvim dovoljno da prepoznam karakter. Izvanredno ste ga opisali, zastrasujuca licnost, u jedno coveku se ugnezdilo nekoliko najmracijih osobina. Da li ste culi sta mu je preporucio otac! Nista ne potpisuj javno!
Od petooktobarakog desavanja ono malo probudjene energije prema javnom dobru usmerilo se drugim ciljevima, privatnim, materijalnim i uopste hedonisticnim ciljevima. Demokratija podrazumeva siroko i masovno ucestvovanje u raspravama o javnim stvarima, ali i nered ( pomislite na Irak i sve ostale ) a to je upravo ono sto je krenulo vec 6 oktobra. Kriminalu su vrata bila siroko otvorena, korupciji takodje, nastavilo se; rasprodato je sve sto je bilo moguce prodati, rasprodaje se i dalje itd. Iz naroda se izdvojio olos i obrstio brke gde god je bilo prostora, a otvorio se bezdan.
Ususkana u instirucijama, delomicno kupljena, vecina intelektualaca ketmanise, a ruku na srce, ima li ta rec uopste ono izvorno znacenje, Ni priblizno.
Ostatku naroda je pruzena zabava u izobilju, od zute stampe, tracarskih stranica, do tv ruzicastih programa, dodajte tome drustvene mreze i sve ostale mogucnosti koje otvori internet. Vecina uveliko zivi u tom meta- paralelnom svetu i uziva.
Mene je oduvek brinuo taj mali covek Vilhelma Rajha, i svaki put kad se zanesem, kad me neke situacije ponesu, dozivim razocarenje. Gde god se okrenete naidjete ne na jednu, vec mnogo sitnih dusa, cak i kopija Vucica. Da, zastrasujuce je. Ne brinite mnogo, cuvajte mentalno zdravl