Милан Стаматовић – Само давање је дуже од живота

Ако живите у малом месту удаљеном од Београда, „из круга двојке“ вас посматрају као небитне. Мала општина аутоматски значи мали број бирача и нисте им занимљиви. Кад нисте политички интересантни, нисте ни економски. Ми у Чајетини смо доказ да може и без Београда да се нешто уради, али с планом и квалитетним, поштеним људима

У време када се Србија свела на Београд са околином и на неколико градова, преселити се из унутрашњости у српску престоницу није више само ствар економске одлуке већ и статуса. Динамика такозване транзиције која још траје у Србији нема милости за оне ван главног града. Егзистирати ван ушћа Саве у Дунав у постпетооктобарској Србији малтене је једнако животном неуспеху. Али ипак постоји изузетак који обара правило. Талас београдизације је заустављен у подножју Златибора. О томе како је дошло до тога да једна мала локална самоуправа сама себе одржава и поврх тога успешно се развија, разговарамо с председником општине Чајетина и лидером странке Здрава Србија Миланом Стаматовићем.

Једина општина у Србији где владајућа коалиција нема власт је Чајетина. Пети узастопни мандат су добили људи који воде локалну самоуправу. У чему је тајна политичке алхемије Милана Стаматовића?
Континуитет је кључна ствар у овом послу. У почетку мандата постоје само искрена жеља и воља, а планови и реализација истих долазе касније. Наравно, уз пуно изазова и много стрпљења. Без улагања у будућност нема ништа. Ми смо кроз наше пројекте створили повољан амбијент где једна инвестиција вуче другу. Као и у сваком другом послу, ако су вам намере поштене и часне, исход ће бити повољан.
Каква је била ситуација у Чајетини пре вашег доласка на место председника Општине? Буџет, инфраструктура…
Када смо 2000. године освојили власт у Чајетини, могли смо само да констатујемо да је стање катастрофално. Деведесете јесу биле тешке, ратови, санкције, распад државе. Тадашња локална власт је била дезоријентисана. Све у свему, када смо преузели власт, затекли смо празну кућу. Тад је годишњи буџет био само двеста хиљада евра, што није било довољно ни за месечне дохотке запослених у локалној управи. Поврх тога, наследили смо и дугове, обавезе, тотална конфузија. У фокусу претходне власти су биле пољопривреда и земљорадничке задруге, а мање туризам. Транзиција и тзв. реформе су угасиле некада велика државна и друштвена предузећа. У општини Чајетина је тада практично стао живот.
Какви су односи локалне самоуправе и централе, тј. Београда? Да ли престоница помаже?
Сарадња постоји, али није то неки степен синергије. Више сарађујемо са страним владиним и невладиним организацијама у вези с пројектима и инвестицијама. Ако живите у малом месту удаљеном од Београда, „из круга двојке“ вас посматрају као небитне. Мала општина аутоматски значи мали број бирача и нисте им занимљиви. Кад нисте политички интересантни, нисте ни економски. Београд воли квантитет. Упркос томе што смо освајали власт у Чајетини својим ауторитетом, именом и презименом, наши бивши политички саборци који су се сада препаковали у СНС говорили су – ви сте тамо занемарљиви, немате гласача ни за једног посланика. Ставити акценат на квантитет доноси резултат тренутно, али на дуже стазе нема од тога ништа. Ми у Чајетини смо доказ да може и без Београда да се нешто уради, али с планом и квалитетним, поштеним људима.
Имали сте проблем с влашћу у Београду око издавања дозволе за гондолу. Ситуација је била врло напета. Какво је сад стање, је ли ,,замрзнут конфликт“ или су односи нормализовани?
И они су коначно схватили да морају да поштују политичког противника, а данас је у Србији готово немогуће да вас неко цени у политичкој арени. Ми смо се изборили за тај статус. Схватили су да не радимо ништа против своје државе, свог народа и свог места. Оставили су нас на миру јер су вероватно проценили да ће имати штету ако сукоб потраје. Ово је Златибор, људи који живе овде су горштаци, поносни, не воле кад им неко вређа интелигенцију. Залажемо се за децентрализацију јер сматрамо да би Србија тако много брже напредовала. Али права, суштинска децентрализација. Свугде у свету се локалне самоуправе финансирају од ПДВ-а, проценат ПДВ-а се враћа локалним самоуправама. Али свакој власти у Београду је веома важно да само она контролише токове новца. Тиме има моћно средство за уцену и контролу потенцијално непослушних.
Дакле, Чајетина сама себе финансира?
Ми смо се изборили за сопствена средства. Наше ресурсе и резерве смо ставили у оптицај, и имамо стабилан буџет, што значи да нисмо подложни финансијским уценама.
Да ли је сукоб око гондоле заправо био лични анимозитет министарке Зоране Михајловић према вама?
У питању су преузете обавезе. Свака српска влада, односно појединци који седе у њој имају те „обавезе“ према неком страном интересу. Министарка Михајловић са још неким колегама из Владе Србије је изгледа имала задатак од мултинационалне корпорације да нешто спроведе на овом простору, и да добију одређене бенефите заузврат. То је директна издаја српских националних интереса и за то би се, да је среће, одговарало. Сваки природни ресурс Србије је стратешки значајан, воде, шуме, рудна богатства итд. То је српско и нема продаје. Био је циљ да се у време приватизације друштвених предузећа на Златибору дође до огромног земљишта. Иста корпоративна, антисрпска агенда.
Били сте изложени претњама и уценама. Да ли је то прошлост?
Свако ко ради одговоран посао, поготово тамо где постоји велики интерес, као што је то код нас на Златибору, мора бити спреман на тешкоће, па и тог типа. Златибор је трећа дестинација у Србији по улагањима и привредном амбијенту, после Београда и Новог Сада. Увек се нађе неко ко тражи више него што му припада, и неко ко хоће да заобиђе законске процедуре. Наравно, увек постоји потенцијална опасност од уцена и претњи, и тога никад неће нестати. Живимо у држави без система, не постоји одговорност за казану реч, свако сваком може да каже било шта, и ником ништа. И баш због тога што нисмо подлегли уценама ми смо ту где јесмо, јер ми рачуне полажемо народу који нас је бирао. Политика је добровољан посао, нико није терао неког политичара да прихвати неку функцију. Осим злоупотребе функције, и незнање је велики проблем домаћих политичара.
Како коментаришете захукталу градњу по Златибору?
Општина Чајетина издаје дозволе, такође прави планове градње. Ми смо једна од ретких локалних самоуправа која има комплетну планску документацију, од стратегије развоја за двадесет година до плана генералне регулације. Опет подсећам, ми живимо у држави Србији где се закони не поштују. Нас прозивају за бесправну градњу, а те бесправне градње заправо нема.
Па у чему је онда проблем?
Нема бесправне градње, али има одступања од грађевинске дозволе. У томе је проблем. Сви инвеститори знају да одступање од грађевинске дозволе није кривично дело. А бесправна градња је кривично дело. За одступање од грађевинске дозволе добија се само прекршајна пријава. Није то само на Златибору, тако је по целој Србији. Ми смо писали примедбе на Закон о озакоњењу који је давао више права оном ко је нелегално градио него оном ко је градио у легалном поступку. То је један од најкоруптивнијих закона у Србији. Наша жалба није усвојена, а тај закон је противуставан. Што значи да је некоме стало да се овако настави. У фокусу је само Златибор јер нисмо део владајуће коалиције, ми смо дежурни кривци.
Који су пројекти у плану на Златибору, а који се тренутно реализују?
Код нас се увек нешто ради, обнавља. Пројекти на реконструкцији водоводне, канализационе мреже, изградња нове путне инфраструктуре, обнављање старе. Претпрошле године су завршена три капитална пројекта: изградња постројења за прераду отпадних вода, куповина спортске хале на Златибору и изградња гондоле. На врху Торника у плану је да се изгради један мултифункционални објекат. Такође, у плану су нови пратећи садржаји на траси гондоле, паркови, бициклистичке стазе, голф терени. Капитална инвестиција на Златибору ће бити изградња спортских терена, у првој фази ће их бити изграђено двадесет пет. Биће отвореног и затвореног типа. Упоредо развијамо пољопривреду и сточарство.
На који начин?
У питању је пројекат Агро бизнис центар. То је модернија варијанта земљорадничких задруга где ће се удруживати пољопривредни произвођачи по принципу акционарских друштава. Општина ће бити власник педесет један одсто акција, за сада се само назиру контуре овог пројекта који ће сигурно покренути наш крај. Биће потребно десетак година да пројекат заживи, и по томе смо јединствени, јер не знам да ли ико у српској политици планира тако дугорочно.
Били сте скоро у посети Русији. Општина Чајетина има Канцеларију за сарадњу с Руском Федерацијом. Да ли то значи да за вас не постоји дилема ЕУ или Русија?
Нема дилеме. Наш политички програм је јасан. Сматрам да је будућност Србије на истоку. Нама Руси никад никакво зло нису учинили, и ми смо блиски, словенски народи. Наравно, и иста религија је битан фактор. Романови су страдали због Србије. Данас нас Русија штити у Савету безбедности о питању Косова.
Ви сте лидер партије Здрава Србија. Каква је тренутна страначка инфраструктура странке у Србији?
Полако градимо структуру. Темељ странке је наравно овде, у Чајетини. Ширимо се по принципу концентричних кругова. Све више нам се људи јавља, и прилази, јер су препознали да имамо принципе од којих не одустајемо. Надам се да ће Здрава Србија бити будућност Србије, сам назив странке доста говори о нашим намерама. Ми нигде не журимо, политика је маратон, и као што сам рекао, улажући у будућност, ми нашим потомцима остављамо бенефите наших залагања. Већина српских партија је стереотипна, више се баве тривијалним стварима него конкретним решењима. Мислим да се издвајамо од осталих политичких опција јер имамо позитивну енергију, то је наш златиборски дух.
Следеће године су избори. Да ли постоји потенцијални коалициони партнер?
Око тога више нема дилеме, ићи ћемо самостално. Доста смо се компромитовали с рециклираним политичким опцијама. Ми имамо наш пут, Здрава Србија не жури никуд, тиха вода брег рони, што каже наш народ. Нека освојимо један одсто, или пет одсто или десет одсто, знаћемо да је то наше. Једино на локалним изборима је отворена опција за коалиције с групама грађана, где људи у својим местима имају жељу и идеју да своје место уздигну и ураде нешто смислено.
Станоје Стаматовић је 1804. године био несуђени вођа у Србији. Да ли ће Милан Стаматовић бити вођа опозиције 2024?
Идеје за које се залаже Здрава Србија почивају на четири стуба: вера, нација, култура и традиција. То нас не може поколебати. Не бојимо се, ником ништа не дугујемо, и нико нам не може наређивати да нешто морамо да урадимо. Само народу и Богу полажемо рачуне. Само верујући човек може имати морални компас у овом свету где су срозана етика и праве људске вредности. Ко не верује нема скрупула да било шта уради. Наш мото „само давање је дуже од живота“ је управо оваплоћен у нашој политици јер политика је давање и одолевање искушењима а не узимање.
Да можете да бирате, који бисте ресор у Влади Србије прихватили? Можда Министарство пољопривреде?
Скоро цео свој радни век сам провео у локалној самоуправи, и знам да бих у том ресору могао највише да дам јер видео сам све недостатке, проблеме, али такође сам увидео начин како да се то превазиђе. Србији не треба чудо да би оздравила. Измена законске регулативе да се заштите домаћи произвођачи, субвенције, рад и стрпљење. И успех је загарантован.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *