Компанија која поседује свет

„Блекрок“ у Србији

Стидљива и опрезна најава доласка највећег мултинационалног фонда у Србију уместо радовања изазива зебњу и страх, због негативног имиџа који га повезује с политиком и низом великих финансијских махинација

Нагла навала инвестиција са Запада, бар медијски тако представљена, неретко се доводи у везу са актуелним преговорима Београда и Приштине, како би се што више подвукло да ми тамо припадамо – Западу. Активирање донације Европске уније од 600 милиона евра за реконструкцију пруге Београд–Ниш, свакодневно отварање фабрика, нарочито најаве доласка америчког капитала треба, наводно, да „омекшају“ наш преговарачки став. Јер говорећи о француско-немачком предлогу за решавање косовског питања, често се наводи да се Београд, уколико тај план одбије, може суочити са заустављањем, а затим и с повлачењем инвестиција из иностранства.
Подсетимо да је пре два месеца у Београду била америчка трговинска мисија са циљем да утре пут доласку нових инвеститора. Трговинска размена, како је нагласио врло говорљив амерички амбасадор Кристофер Хил касније, приликом потписивања Меморандума у Музеју Николе Тесле који су у његовом присуству потписали министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић и директорка мисије УСАИД Брук Ашам, превазилази милијарду долара, а реч је о српском извозу везаном за ИТ сектор, претежно оних запослених у америчким компанијама у Србији.

ЛОВАЦ СТРАТЕШКИХ КАПАЦИТЕТА Не би било ништа чудно да се у тим најавама не помиње и озлоглашени амерички фонд „Блекрок“, који би у Србију ушао после, опет наводног, нашег слома на Косову и Метохији. Ова приватна мегакомпанија одлуком бившег председника Доналда Трампа постала је део америчког Министарства финансија, део парадржавне структуре, што је додатно чини примамљивом, али и опасном. Због свестраности овог фонда сада би у обзир дошли стратешки капацитети, а пре свега наша Електропривреда и пољопривредни капацитети.
Иако је све наведено само у сфери медијских гласина и спекулација, треба поменути да је 2019. године америчка инвестициона организација „Блекрок“ обавила аквизицију француске софтверске компаније „еФронт“ за 1,3 милијарде долара. Ништа посебно да на овај начин компанија са имовином од пет/шест билиона долара није ушла и на наше тржиште јер „еФронт“ у Београду има око 500 запослених, који раде у неколико департмана и баве се развојем софтверских платформи, професионалним услугама имплементације софтвера на клијентске системе, анализом података с тржишта, глобалним маркетингом и управљањем људским ресурсима.
Намера „Блекрока“ је да „еФронт“ интегрише са својом инвестиционом платформом „Аладин“, некада коришћеном унутар фонда, а онда прераслом у алат помоћу ког инвестициони менаџери из више стотина компанија предвиђају ризике и доносе одлуке о улагању.
„Аладин“ је технолошка платформа и мрежа од 5.000 компјутера коју „Блекрок“ користи да надзире 22 трилиона вредну имовину и да анализира портфолио својих клијената 24 сата дневно како би вршили анализу ризика. То функционише и као централни нервни систем за многе велике играче у индустрији управљања инвестицијама са преко седам билиона долара спремних за инвестирање. Није случајно један од званичника „Блекрока“ на недавној конференцији о енергетици рекао: „Где ‘Блекрок’ иде, други прате.“
Са „Аладином“ је повезана и највећа европска банка ХСБЦ, која држи 758 милијарди долара клијентских средстава, а њен извршни директор Антонио Симоес то је коментарисао: „Узбуђени смо и поносни што нудимо предности ‘Аладина’ нашим клијентима захваљујући нашем снажном партнерству са ‘Блекроком’. Градимо бољу приватну банку и ‘Аладин’ ће нам помоћи да преузмемо наше услуге управљања богатством на следећи ниво…“
Управо је ХСБЦ банка ових дана купила британски огранак пропале „Силикон вели бенк“ (СВБ) за једну фунту. Медији још увек пишу о пропасти СВБ, што је нарочито изазвало потресе у технолошкој индустрији због могућег утицаја на посао, док су неке фирме рекле за Би-Би-Си да би могле да пропадну ако им депозити нису осигурани. То је највећа банка која је пропала од 2008. године, када је дошло до светске економске кризе.
У претходних недељу дана три банке у САД су ликвидиране. Прво се „Силвергејт банка“, значајан кредитор криптокомпанија нашла у проблемима, али пре него што је ситуација ескалирала одлучила је да ликвидира банку и исплати своје повериоце.
Онда је угашена СВБ, 16. по величини банка у САД, у другом највећем банкроту у историји америчког банкарства, тешком 209 милијарди долара. Да би неколико дана касније регулатори исто учинили с њујоршком „Сигначер банком“, која је имала имовину вредну око 110 милијарди долара, што је чини трећим највећим банкротом у САД.
Највећа традиционална пословна банка која је банкротирала у САД је „Вашингтон мјутуал“, што се десило у кризи 2008. године. Овде се не рачунају колапси инвестиционих банака попут „Лиман брадерс“, који је повукао комплетно финансијско тржиште САД, а што се касније одмотало у светску финансијску кризу. Занимљиво је да је управо криза иницирана банкротом „Лиман брадерса“ била катализатор успеха послова „Блекрока“, када је америчка влада извукла из дугова „превелике да би пропали“ и ангажовала „Блекрок“ да уради „постхумну анализу и почисти неред“. Ова фирма добила је главне уговоре с владом да помогне у решавању кризе, без конкуренције и у тајности.
Елем, ХСБЦ банка, блиско повезана с „Блекроком“, а која је купила британску филијалу пропале калифорнијске банке, у жижу јавности је дошла пре три године када су „процурили“ подаци кроз тзв. Рајске и Панамске папире о више од два билиона долара сумњивих новчаних трансакција широм планете. Највећа британска банка ХСБЦ омогућила је преварантима да пребаце милионе долара широм света.

ТРАГОМ ПАНАМСКОХ ПАПИРА „Папири“ показују како се новац „прао“ кроз неке највеће светске банке и како су криминалци скривали свој новац. Цурење тајних докумената открива и да су друге светске банке попут „Џеј Пи Морган“, „Стандард чартерд“, „Дојч банк“ и „Њујорк Мелон“ наставиле да спроводе трансакције криминалаца, олигарха и корумпираних политичара, иако су их америчке власти већ казниле јер нису успеле да зауставе токове прљавог новца.
„Блекрок“ је једна од најутицајнијих фирми на Волстриту и у Вашингтону и главна веза између финансија и политике. Данас најмање три лидера „Блекрока“ имају значајну улогу у Бајденовом кабинету а с обзиром на праксу компаније да формира кабинете из сенке пред примопредају власти америчких председника, као и њено учешће у новим програмима Федералних резерви, „Блумберг“ је отишао тако далеко да је назвао овај фонд „четвртим стубом власти“, јер је једина приватна агенција која блиско сарађује са америчким Федералним резервама којима чак и позајмљује новац.
Колико је „Блекрок“ близак политици показује и пример Фридриха Мерца, актуелног шефа немачке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ). Овај мултимилионер провео је петнаестак година у врху корпорација крупног капитала, водио је огранак америчког фонда „Блекрок“ у Немачкој, био шеф надзорног одбора аеродрома у Келну, и члан надзорног одбора банке ХСБЦ… Политици се вратио тек 2018. кад је Ангела Меркел рекла да ће се повући. Уосталом, „Блекрок“ je ангажовала и ЕУ банка као саветника за трговање обвезницама и давање кредита…
Компанија „Блекрок“ је највећи управљач имовином на свету. Али тај дивовски и моћни концерн је обавијен велом тајне. Води га Лари Финк, многима мало позната личност. Међутим, он не вуче конце већ „Вангард“, с највећим удеом акција у овом моћном фонду. Испреплетена власничка структура спречава да се види ко су највећи акционари „Црне стене“, јер елита која поседује и контролише „Вангард“ не жели да те податке јавно објави.
Ипак, поједини независни истраживачки центри, који нису повезани с крупним капиталом, објавили су како иза овог фонда стоје породице Ротшилд, Рокфелер, Дупонт, Карнеги, Буш, Орсини и Виндзор, тј. британска краљевска породица, а добар део новца из ових фондова завршава на рачунима фондација Била и Мелинде Гејтс, Џорџа Сороша и Клинтона, преко којих се онда промовишу одређене глобалистичке и либералне идеје крупног капитала.
„Блекрок“ и „Вангард“ имају власнички удео у скоро 90 одсто 500 највећих светских компанија на њујоршкој берзи, контролишући на тај начин готово све финансијске токове у свету. „Блекрок“ већ сада има око 11.000 милијарди долара вредан портфолио, а „Вангард“ око девет хиљада милијарди, што говори о њиховом утицају на свет.
Према писању „Блумберга“, до 2028. могли би да имају капитал вредан и до 30.000 милијарди долара. Поседоваће, дакле, скоро све што постоји и имати до сада незабележени монопол и невиђену контролу на глобалном финансијском тржишту.
Економски аналитичари упозоравају да ова два фонда поседују имовину неколико пута већу од буџета држава попут САД, Кине, Бразила или Индије. Према њиховом мишљењу, својим огромним новцем и капиталом управљају планетом и постављају председнике и премијере, и тако одлучују о светском поретку.

ВРХ ФИНАНСИЈСКЕ ПИРАМИДЕ Иако се чини да на тржишту постоје стотине конкурентских брендова, у стварности и није тако. Мањи улагачи су у власништву већих инвеститора. Они су пак у власништву још већих инвеститора. Деонице највећих светских корпорација су у власништву, што директно, што индиректно, потпуно истих компанија, фондова, осигуравајућих кућа и банака. На врху те пирамиде готово увек се појављују имена – „Вангард“ и „Блекрок“. Медији су чак тврдили да је „Блекрок“ постао власник 28 одсто укупног обрадивог земљишта Украјине, што се, с обзиром на рат који се тамо води, показало као продукт пропаганде.
Али и без тога у последњих неколико деценија буквално су „прогутали“ већину најпрофитабилнијих компанија у свету. Постали су већински власници компанија „Мета“, „Гугл“, „Андроид“, али и „Фајзера“ и „Модерне“. У последњих 30 година и већина медија прешла је у њихово власништво, баш као и индустрија хране, 10 највећих произвођача оружја, нафтне компаније…
Данас међу клијенте „Блекрока“ спадају пензиони фондови у које обични грађани уплаћују себи пензије, државни и приватни фондови, централне банке, универзитетске фондације, компаније са листе „Фортуне 500 компани“ и милиони појединачних инвеститора. „Блекрок“ је један од већинских власника многих највећих технолошких компанија укључујући „Епл“, „Мајкросфт“, „Фејсбук“ и водећих банака као што су „Велс Фарго“, „Чез“ и „Дојче банка“.
Иако без велике помпе и рекламе, „Блекрок“ je у Србији присутан и као члан Савета за друштвено одговорно пословање, саветодавног тела које чине представници привреде, државних органа, фондација, невладиних организација, чији задатак је промоција одговорног начина пословања у привреди уз остваривање сталног дијалога са представницима државних органа и институција.
Фонд и у свету избегава експонирање, рекламира се крајње стереотипно, као организација која нуди услуге управљања инвестицијама, ризичним капиталом и консалтингом за институционалне и приватне клијенте. Па ипак, најжешћи критичари га оптужују да на основу својих веза са свим моћним корпорацијама у готово свакој индустрији, али и многобројним политичким званичницима остварује такав финансијски и друштвени утицај да би његов промотивни слоган комотно могао да гласи: „Компанија која поседује свет!“