Банкарска депресија и новчани потреси

Да ли се „заљуљао“ светски финансијски систем или је, можда, почела дужа банкарска депресија? Можда и нова светска финансијска криза? Да ли ће се криза банака у САД масовно „прелити“ у Европску унију?

Шта се то поново догађа с банкама у свету, прети ли нови банкарско-финансијски цунами који подиже поновни талас светске кризе? Неизвесност је велика, док су власници новца и депозита у банкама веома узнемирени. Да ли стварно прети слом банака и финансијског система?

ПОТРЕСИ У БАНКАРСКОМ СЕКТОРУ И ПОТОНУЋА БАНАКА Све донедавно било је „мирно“ на банкарском тржишту, док „Блумберг“ није објавио да је Корпорација за ризичне пласмане (Фаундерс фонд) оценила неефикасност „Силикон вели банке“ (СВБ) и ризичност њених депозита и пласмана. Власници депозита у банци су као стампедо навалили да подижу свој новац (извучено је веома брзо 42 милијарде долара). Банка није могла да исплати депоненте, неликвидност је огромна, а капитал банке одлази у негативну зону. Банка је створила све услове за стечај и ликвидацију. У тренутку потонућа банка је имала 209 милијарди долара пласмана, а свега 175 милијарди долара депозита. Велики део пласмана се налазио у државним хартијама од вредности.
Банка је имала највишу стопу пласмана новца депозитара у хартије од вредности у бесомучној трци за профитом. У томе делује и велики раскорак у роковима депозита (краћи) и пласмана (дужи), што додатно угрожава билансне токове и ликвидност банке.
Повећање каматне стопе америчких Федералних резерви (ФЕД) у међувремену са 5 на 5,5 одсто и борбе против инфлације оборило је вредност обвезница, што је продубило билансни дефицит и угрозило капитал банке.
Поводом банкарске кризе председник САД Џозеф Бајден обратио се јавности уверавајући је и смирујући – да је „новац у банкама сигуран и у добрим рукама“, да се депозитима ништа неће десити. На питање новинара – „можете ли гарантовати да се овај вирус у банкама неће даље ширити“, Бајден је без одговора брзо напустио салу. Његово уверавање јавности имало је контраефекат – само су се проширили потреси на берзи.
У страху за свој новац у банкама депоненти га подижу широм САД. Поверење у банкарски систем и сигурност опадају. Изненадни колапс СВБ и затварање „Сигначер банке“ у Њујорку (којој „друштво прави“ низ мањих провинцијских банака), све до познатог у свету циришког „Креди Свиса“ (коме главни акционар Централна банка Саудијске Арабије одбија да попуни „билансну рупу“ од око 50 милијарди франака) довели су до страха од опште банкарске кризе. „Креди Свис“, као друга највећа банка Швајцарске, обраћа се за јавну подршку и помоћ Националној банци и Регулаторној агенцији (ФИНМА), јер види да улази у дубоку кризу. Да не би пропала „велика банка“, Централна банка даје помоћ од 54 милијарде долара за ликвидност и извршавање обавеза према депонентима. У „санацији“ банке користе се емисиона средства којима ће се откупити дугови банке у висини од три милијарде франака, а који се продају у бесцење. Уз бекство депонената и одлив депозита ова интервенција Централне банке само ће привремено попунити билансне рупе. Остаје питање како ће реаговати берзе и финансијска тржишта, али и банкарски сектор у свету, посебно у ЕУ. Јер „Креди Свис“ се налази у кругу од 30 највећих банака које су системски и пословно уско повезане.
Да ли се ова банка спасла од потонућа, а ради се о великој банци за банкарски систем, сада је највећа швајцарска банка УБС купује за три милијарде евра. Да би могла да функционише Централна банка Швајцарске даје им помоћ од 101 милијарде евра за ликвидност. Сва средства се користе за спас банака. То је раније било незамисливо, а посебно коришћење примарне емисије у те сврхе.

ФИНАНСИЈСКИ ЦУНАМИ У ПОЧЕТНОЈ ФАЗИ Да ли се „заљуљао“ светски финансијски систем или је, можда, почела дужа банкарска депресија? Можда и нова светска финансијска криза? Да ли ће се ова криза банака у САД масовно „прелити“ у Европску унију?
Видели смо зашто су пропале ове четири банке, али не видимо да ли је то удар и на глобалну економију и финансије света слично случају „Лиман брадерса“ (2008).
Стварно су настали велика неизвесност и страховања власника новца и депозита – шта ће бити с новцем у банкама, као и са савременим новцем банака у целини. Одмах треба навести да се неће поновити криза из 2008. године. Реприза те кризе у новим односима није могућа. Нема више препуштања деловању стихије тржишта, берзанским спекулацијама, банкарским спектакуларним пласманима у трци за профитом по сваку цену (уз све веће банкарске и пословне ризике).
Државе и централне банке ће редовно и брзо реаговати на такве потресе – да се ситуација смири и да се не дозволи стампедо на банке. Тако је ФЕД осигурао исплате свих штедиша, а не само гарантованих до 250.000 долара. То је учињено да се смири стихија у банкарском и финансијском сектору. Не треба изгубити из вида да у САД послује око 4.200 банака различитог нивоа и снаге (од тога око 1.800 великих банака). Слом и криза банака је редовно увод и први корак у слом и кризу привредног сектора. Стога се под деловањем централних банака и агенција за осигурање депозита брзо смењују финансијска тржишта и јавност. Сада је контрола пословања банака знатно јача и шира него 2008. године. Брзо се задржавало ширење банкарске кризе, док су депоненти осигурани. Централне банке стално пооштравају контролу банака, посебно због ширења спекулативног пословања и већих ризика (ЕУ је донела посебне прописе за контролу пословања банака). Уз то су власници и акционари банака одговорни и сносе губитке из пословања. Поверење у банке се мора сачувати, а тиме и у цели финансијски систем.

НОВИ ГЕОПОЛИТИЧКИ ОДНОСИ И ПРИВРЕДНА ДЕПРЕСИЈА Наравно, у новим геополитичким односима остаје проблем високе инфлације и високе каматне стопе – која ће се убудуће постепено и „дозирано“ благо повећавати. Јер без стимулисане штедње и депозита нема ни банака. Криза банака се брзо преноси на кризу привреде и јавног сектора. Међутим, остаје и даље проблем најављене привредне депресије и кризе реалног сектора, али и „надувани балон“ огромне емисије новца без било каквог покрића. Остаје доминација спекулативног новца, огромни јавни дугови, буџетски дефицити и незапосленост. Све је то праћено и сталним процесом дедоларизације светске економије, будућности долара (који посрће и губи вредност), али и евра, односно светског новца.
Нова велика депресија у САД имаће одраз широм света и брзо ће се прелити у ЕУ. Сва прича о реиндустријализацији САД – једне спекулативне економије и доларске депресије – остаје само прича. Нема промене система и стратегије спекулативне економије. Кризе ће једна другу сустизати и смењивати, само ће мењати свој појавни облик.
Да ли, коначно, треба да страхујемо за штедњу и депозите у банкама код нас, у Србији? По нашој Централној банци штедња и депозити у банкарском сектору су сигурни, банке су високо капитализоване, ликвидне и сигурне. Депозити до 50.000 евра су посебно осигурани, а лоши, ненаплативи пласмани банака симболични (око три одсто). Због структуре штедних депозита нема потреба ни ефекта да се повећа осигурана штедња са 50.000 на 100.000 евра.
Депоненти не треба да извлаче новац из банака и врше притисак на банке. Остаје само неизвесност ако би криза затресла западне банке да оне у сопственом спасавању не повуку велики део средстава банака код нас (оне су филијале страних банака) и тиме изазову праву привредно-финансијску кризу. Но ту је регулаторна моћ Централне банке веома велика.

Један коментар

  1. Kako u toj Svajcarskoj nema Dinkica i Labusa do to rese kao JUgobanku ili Beobanku

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *