Andrej Iljič Fursov – NEPRIJATELJ JE NA KAPIJI, I ZA NJEGA NE TREBA DA BUDE MILOSTI (3.deo)

„Pečat“ ekskluzivno objavljuje promišljanja i svestranu analizu A. I. Fursova, koji u tradiciji velikih ruskih filozofa istorije i istraživača društveno-političkih teorija, a pred prelomnim trenutkom svetske istorije, u specijalnom razgovoru za naš list – i u ovom trećem, završnom delu – razmatra i pojašnjava uzroke, karakter i mehanizme epohalnog „hoda sveta u prestrojavanju“. Govoreći iscrpno i dokumentovano o savremenim zlodusima čovečanstva – „neprijatelju pred vratima“, naš sagovornik zaključuje: „Nismo ga mi zvali, on je sam došao, poklonivši se đavolu. Zato ga njemu i treba poslati“

Kako se međusobno odnose ciljevi izmene biološke prirode čoveka i smanjenja brojnosti čovečanstva?
Promenu biološke prirode u svetu „nove normalnosti“ ultraglobalisti planiraju uz smanjenje populacije i pooštravanje kontrole nad njom. Sredstva: tehnička (čipovi); hemijsko-biološka (epidemije, vakcine – otuda naglo povećana uloga Big farme); vojnopolitička (uništenje pasionarnog dela društva kroz ratove); informativno-psihološka (ukidanje polova, isticanje prava LGBT zajednice, uništavanje porodice). Čipovana osoba bi trebalo da bude direktno povezana s veštačkom inteligencijom. Mislim da će malo toga što su ultraglobalisti planirali biti sprovedeno, ali je potrebno jasno razumeti planove neprijatelja čovečanstva uopšte i Rusije i Rusa posebno. Ovo su planovi za sprovođenje BET-fašizma.
Bio – epidemije i „vakcinacije“ koje podrivaju zdravlje; ako ultraglobalisti planiraju da zaplene imovinu od dve do dve i po milijarde ljudi, onda 3–4,5 milijardi od kojih nema šta da se uzme (ovo je, prema terminologiji čuvenog švaboida, Izraelca Juvala Hararija, „beskorisna klasa“; kod ostalih ultrasa: „suvišni jedači“, „višak stanovništva“) podležu demografskom skriningu, uništavanju (kuga, rat, glad); dodatna sredstva – eskalacija imunodeficijencije stanovništva kroz gensku terapiju pod maskom vakcinacije; rezultat – gubitak imunološkog, intelektualnog i emocionalnog potencijala na genetskom nivou u narednim generacijama; uvođenje eutanazije odlukom ne samo osobe, njenih rođaka već i lekara (Kanada, računajte, već pozdravlja dr Mengelea). Ovo je po svom duhu u suštini nacistički plan za konačno rešenje „suvišno klasnog“ pitanja.
Eko–deindustrijalizacija, depopulacija i smanjenje potrošnje u ime „zelene agende“.
Tehno – digitalna kontrola ponašanja pojedinca i društvenih grupa („pametni grad“, virtuelizacija života; ekstremni slučaj – sistem socijalnog rejtinga u Kini).
Želeli bismo da čujemo nešto više o ulozi „zelene agende“ u ovim šemama.
U ovoj fazi, u „bio-eko-tehno“ trouglu, „ugao“ eko je oštro naglašen: „zelena agenda“, koju diktiraju klimatske promene, navodno izazvane ljudskim delovanjem. I to uprkos činjenici da ozbiljni naučnici govore samo o uobičajenim milenijumskim i vekovnim klimatskim kolebanjima. Ali ultraglobaliste u njihovom BET-fašističkom besu to uzbuđuje. Zabrinjava što se „zelena agenda“ kreće, po njihovom mišljenju, sporije nego što im je potrebno. A sad je već i religija pozvana u pomoć, uključen je verski front borbe za „zelenu ekonomiju“ i njene dividende. Pa, predstavnici crkava, pre svega katolici, sami rešavaju svoje probleme, napredovanjem ne samo do ekumenskog već do stvarnog ujedinjenja religija, barem avraamskih (nadam se da pravoslavlje neće upasti u ovu zamku) u jedinstvenu veru. Sedmi Kongres vođa svetskih i tradicionalnih religija održan je 14–15. septembra 2022. u Abu Dabiju. Tema – „Uloga vođa svetskih i tradicionalnih religija u duhovnom i društvenom razvoju čovečanstva u postpandemijskom periodu“. Deo sastanaka odvijao se unutar zgrade u vidu piramide. Govorilo se o neophodnosti jedinstva hrišćanstva, judaizma i islama u okviru određene celine – posmatrači su to nazvali „hrislamom“; primetili su i da na konvenciji nijednom nije pomenuto ime Isusa Hrista.
Septembarski sastanak u Abu Dabiju, kao i novembarski na Sinaju, veoma su važni događaji u 2022. U novembru 2022. na Sinaju (Egipat), tj. u mestu religioznog otkrivenja svih avraamskih religija, održan je klimatski forum COP-27. Jedan od organizatora bio je Međuverski centar za održivi razvoj. Želim da podsetim da uz svu spoljašnju privlačnost pojma „održivi razvoj“, u stvarnosti to znači smanjenje svetske populacije na dve milijarde ljudi (tj. „baršunasti“ i ne baš genocid), smanjenje potrošnje i životnih standarda većine stanovništva planete u ime spasavanja prirode od čoveka.
Na forumu su „međuverci“ održali ceremoniju „pokajanja za klimu“ – zbog navodne krivice čovečanstva za štetne klimatske promene. Održana je prezentacija „Ekobiblije“ koju je napisala grupa katolika, protestanata i Jevreja s rabinom Nerilom na čelu; predstavljeni su i ekološki komentari knjiga Postanja i Izlaska. Glavna teza: održivi razvoj je volja Božja (tj. ultraglobalistima više nije dovoljno svetovno opravdanje „održivog razvoja“). Oglašeno je „deset zapovesti klimatske pravde“ i, što je najvažnije, formulisana je ideja o jedinstvenoj svetskoj religiji, čiji je cilj i centar očuvanje prirode; u ime Boga, naravno, ali u stvari ne radi njega već radi prirode.
Naravno, to je ono što Anglosaksonci nazivaju lip service.
Nesumnjivo. Ultraglobalisti ne bi bili verni sebi da, pod okriljem vere, nisu progurali vrlo specifična pitanja globalne preraspodele i uspostavljanja kontrole nad svetskim resursima. Na primer, Majkl Šeren, bivši viši savetnik Banke Engleske i kopredsedavajući G20, a sada predsednik OCD u Meta Verse Green Exchange, eksplicitno je izjavio da će uskoro, tokom dekarbonizacije industrije, karbon (ugljenik) postati nešto poput valute – uz uobičajenu. Naglasio je da su južna hemisfera i Globalni jug uopšteno vredniji od Severa – vredniji su i skuplji od svega što se nalazi u svim britanskim bankama. Šume Indonezije su desno plućno krilo planete, a Amazon levo plućno krilo, voda, drveće, biodiverzitet, sve ovo (pažnja!) košta i mi, nastavio je Šeren, počinjemo da razmišljamo o tome da za sve ovo odredimo cenu; pitanje je, po njegovom mišljenju, samo kako to sprovesti u delo – najverovatnije putem blok-čejn tehnologije (na mreži postoji video Šerenovog nastupa).
Na taj način, u ime „zelene agende“ i jednog međukonfesionalnog boga koji služi očuvanju prirode, nameće se ideja o globalnoj privatizaciji prirode od strane korporacija, tačnije – planete Zemlje sa njenim resursima (uključujući kiseonik koji proizvode šume).
Suštinski, ciljevi ultraglobalista nose antisocijalni karakter. Nije li tako?
Nesumnjivo. Jedan od zadataka BET-fašizma u stvaranju nižih klasa sveta „nove normalnosti“ jeste uništavanje društva u celini drobljenjem na desetine manjina i podsticanjem ekstremnih oblika individualizma, s jedne strane, a s druge strane – uprošćavanje, primitivizacija ponašanja i psihologije posredstvom uništavanja realne kulture (start je dala kontrakultura šezdesetih godina), obrazovanja, fiziologizacije/ seksualizacije ponašanja, te pretvaranja ljudi u „želuce koji hodaju“ i u istrenirane biorobote („filetička evolucija“). Uprošćavanje društva trebalo bi, prema planu ultraglobalista, zauvek da im stavi u službu tri zakona kibernetike: Ešbi – Šenona – Vinera (sistem kontrole treba da prevazilazi sistem kontrole po snazi i složenosti), Bira – Anohina (sistem upravljanja treba da bude sposoban da unapred predvidi razvoj kontrolisanog sistema) i Sedova – Nazaretjana (u složenom hijerarhijski organizovanom sistemu, raznovrsnost na najvišem nivou može se obezbediti smanjenjem raznolikosti na nižim nivoima).
Ako maksimalno pojednostavimo upravljano društvo, potisnemo kvalitativnu raznolikost u njemu, onda ne možemo baš da brinemo o razvoju i usložnjavanju struktura naših najmilijih. Ova opcija, međutim, ima lošu stranu, jer je svaki dobitak gubitak. Ta strana je degradacija vrhova, koji će neminovno „doleteti“ kao bumerang. A ako bi BET-fašizam uspeo da se sprovede u delo, onda je vreme njegovog postojanja – po „principu Budenbrokova“, tj. ne više od četiri generacije. A onda – kolaps i već potpuno, a ne delimično uranjanje u mračno doba. Da biste rešili ovaj problem, biće vam potreban sopstveni analog Seldenovog plana, kao u Asimovljevoj „Akademiji“. Ali gde ga naći u uslovima razmagnetizovanih vrhova, koji su se koncentrisali na društvenu dresuru?
Ovde se prisećamo drakonskih mera koje su navodno bile usmerene na zaštitu stanovništva od „pandemije kovida“.
Mere koje su navodno bile usmerene na suzbijanje kovida, kao i prisiljavanje na totalnu vakcinaciju koja podriva imunitet, bili su pokušaj socijalne dresure. Međutim, do jeseni 2021. godine postalo je jasno da većina zadataka preformatiranja sveta kovid, odnosno njegovi organizatori, nisu rešili. Virus nepoznatog porekla pogađa samo starije i teške bolesnike, i to ne sam po sebi već kao dodatni faktor koji gura u ambis. Međutim, i u ovom slučaju smrt je takođe pripisivana kovidu, što je povećalo brojeve smrtnosti. Međutim, razotkriven je i taj deo prevare: krajem 2021. Viši institut za zdravlje Italije smanjio je zvanični broj umrlih od kovida za 97,1 odsto! To jest, samo 2,9 procenata je stvarno umrlo od kovida!
Koji su razlozi za neuspeh afere/operacije kovida 19 i njenog smanjenja? Za početak, planeri nisu izračunali stepen otpora stanovništva, posebno u Kanadi i Francuskoj, a ni u drugim zemljama. Prisutno je i jasno nezadovoljstvo dela svetske elite. Kao prvo, greške u planiranju, nedovoljna priprema operacije; a kako nam je rečeno u jednoj obrazovnoj ustanovi, planiranje i priprema operacije (kurs se tako zvao – PPO) obezbeđuju 50 odsto uspeha. Drugo, brzo pokretanje i bogaćenje Big farme, na štetu niza industrija, poremetilo je bilans prihoda, a samim tim i snaga u svetskoj eliti. Stoga je krajem 2021. magazin „Ekonomist“ (delom pripada Rotšildu, delom Fabijanskom društvu, a indirektno porodici Anjeli), a za njim i Gejts, objavio da će 2022. pandemija propasti: takoreći, istraga je završena, zaboravite. To ne znači da globalisti završavaju bioigre, daleko od toga. Teško je reći, na primer, da li su majmunske boginje pogrešan početak, neuspešan pokušaj ili „proba pera“? Ipak, čini se da će biopandemija za sada biti napuštena; međutim, sasvim je moguće da će pokušati da stvore smrtonosniji virus – da tako kažemo, kao rezervu, za svaki slučaj.
Da je biopandemija za sada ostavljena po strani, potvrđuje i činjenica da Švab i kompanija aktivno govore o opasnosti od sajber pandemija, u poređenju sa kojima će, kako kažu, obične izgledati kao dečje igračke. S tim u vezi, već 2020–2021, takoreći „za rast“, ​​održane su vežbe za borbu protiv „sajber epidemija“. Kiberpoligon-2020 i Kiberpoligon-2021 (SEF je održan na bazi Sberbanke uz aktivno učešće ne samo Švaba već i M. V. Mišustina i G. O. Grefa kao glavnih organizatora, koje su oberdavosovci pohvalili).
Doduše, čini se da su obe ove vežbe bile samo priprema za mnogo ozbiljnije, posebno za „Kolektivnu snagu“, koja je održana u decembru 2021. u Jerusalimu pod pokroviteljstvom izraelskog ministarstva finansija.
Ta učenja su dobila malo pažnje u svetskim medijima.
Indikativno je i simptomatično da Rusija i Kina, za razliku od dve prethodne vežbe, nisu pozvane. Iz čega je ruski ekonomista A. V. Ležava doneo razuman zaključak: planirano je da se hakeri iz ovih država ili oni povezani s njima optuže za sajber napade. „Ove vežbe“, nastavlja ekonomista, „pokazale su da ranije postavljeni zadatak da se opravda predstojeći monetarni i finansijski kolaps uz pomoć nekih događaja više sile (pandemije, poremećaja lanaca snabdevanja) nije u potpunosti završen i za to je neophodno koristiti druge opcije (globalni sajber napad i/ili nešto drugo) uz njihovu koordinaciju već na međudržavnom nivou. Ako uzmemo u obzir da, prvo, između „vežbi“ i „događaja transformacije“ prođe dva-tri meseca, a drugo, da je odmah posle vežbi u Izraelu počelo pumpanje Ukrajine oružjem i histerija u postzapadnim SMRAD (sredstva masovne reklame, agitacije i dezinformacije) o neminovnom napadu Rusije, ne može se ne složiti sa A. V. Ležavom da je tokom „Kolektivne sile“ izvršena simulacija ne hakerskog napada već modelovanje oružanog sukoba, na koji je Postzapad isprovocirao Rusku Federaciju.
Cilj je – naneti moćni udar po Rusiji kao istorijskom protivniku Zapada?
Tačno, ali slabljenje Ruske Federacije, izazivanje unutrašnje krize u njoj, samo je jedan od ciljeva sukoba u Ukrajini koji je izazvao Postzapad. Drugi zadatak, ne manje važan i trojedini – slabljenje nemačke privrede do uništenja, podrivanje EU i pogrom njenog srednjeg sloja – jasno je formulisan u poverljivom istraživačkom dokumentu korporacije RAND koji je procurio na mrežu. Među primaocima su CIA, ANB, vojna obaveštajna služba i nekoliko drugih specijalnih službi.
Može li malo podrobnije o tom dokumentu?
Naravno, on zaslužuje pažnju. Naslov dokumenta od 25. januara 2022. je „Slabljenje Nemačke, spasavanje SAD“. Počinje izjavom da trenutna američka ekonomija ne može da funkcioniše bez spoljnih materijalnih i finansijskih izvora. Samo EU može da ih obezbedi, ali glavna prepreka je Nemačka: nemajući još pun suverenitet, ona nastoji da stekne subjektivitet, a Sjedinjene Države su izlaskom Velike Britanije iz EU izgubile priliku da utiču na Nemce preko međuvladinih pregovora. „Povećanje priliva resursa može se očekivati“, navodi se u dokumentu, „samo ako Nemačka počne da doživljava kontrolisanu ekonomsku krizu.“
Kako tu krizu izazvati? Nemačka ekonomija počiva na dva temelja: na neograničenom pristupu ruskim energetskim resursima i na jeftinoj francuskoj struji. Francuski problemi u Sahelu čine je zavisnom od kanadskog i australijskog goriva i ona može biti pod pritiskom. Ali autori dokumenta smatraju da je uvlačenje Nemaca i Rusa u sukob u Ukrajini jedini način da se garantuje odbijanje Nemačke od ruskih energenata. A onda se, u stvari, raspisuje plan provokacije: „Naše dalje akcije u ovoj zemlji neizbežno će dovesti do odgovora Rusije. Ne samo da Rusi neće moći da ostave bez odgovora masovni pritisak ukrajinske vojske na nepriznate republike Donbasa već mogu biti proglašeni za agresora i protiv njih će biti uveden pun paket sankcija. Tada Putin može da uvede kontrasankcije kao odgovor – pre svega na snabdevanje Evrope energentima. Šteta nanesena zemljama EU biće uporediva sa štetom za Rusku Federaciju, a za Nemačku će biti još veća.“
Neki govore da je taj RAND dokument – lažan.
Ja verujem da je originalan. Ali čak i ako na trenutak zamislimo da to nije slučaj, onda se takva formulacija pitanja može lako odbaciti „na velsovski način“. Herberta Velsa su jednom pitali šta misli o „Protokolima sionskih mudraca“ – da li je to pravi dokument ili lažni? Pisac je odgovorio u smislu da nije važno, glavno je da se događaji u svetu razvijaju onako kako je propisano u „Protokolima“. Događaji su se 2022. razvijali onako kako je propisano u RAND dokumentu.
Šema „dve lopte u džepu“ u RAND dokumentu je opisana krajnje iskreno. Još jednom postaje jasno ko je pravi agresor, a on je u zaista teškom položaju. Sa BDP-om od 22,9 triliona dolara, američki industrijski sektor obezbeđuje samo 18 odsto ili 4,1 trilion dolara, dok u Kini doprinos industrije BDP-u (to je 16,9 triliona dolara) iznosi 30,5 posto, tj. 5,1 trilion dolara. Indeksi složenosti izvoza – 1,57 i 1,35 – uporedivi su. Da bi preživele, SAD moraju da razvijaju industriju – Tramp je bio u pravu; finansije „koje pevaju romanse“, intelektualna svojina i uslužni sektor sami po sebi neće daleko stići. Međutim, u globalnom svetu nema slobodnih tržišta, njih treba oduzeti konkurentima. Kina je subjekt svetske politike, njena ekonomija, koja proizvodi robu s niskim maržama, usko je povezana sa američkom. EU nije subjekt, njena privreda proizvodi robu visoke marže, ali patenti, specijalisti i kompanije, kako naglašavaju analitičari, ne pripadaju EU, mogu slobodno da se kreću u SAD, samo ih treba gurati. Kako? Jednostavno: izazivanjem sukoba u Ukrajini i pretvaranjem EU defakto u jednu od njenih strana. Aktivnu ulogu u sprovođenju američkih interesa u EU i posebno u Nemačkoj igraju „zeleni“ – dobro kontrolisani fanatici poput Analene Berbok.
Na rezultate provokacije nije se dugo čekalo: za osam meseci 2022. nemačka industrijska proizvodnja je pala za 1,8 odsto, dok je proizvodnja hemijskog i farmaceutskog sektora zavisnih od gasa pala za 10,7 odsto. „Volstrit džornal“ je 21. septembra 2022. objavio članak o masovnom preseljenju velikih nemačkih preduzeća (najmanje 180 kompanija) u Sjedinjene Države.
Ali još veća šteta je naneta Nemačkoj u političkom smislu. Naravno, Nemačka nikada nije bila potpuno suverena država, ona je u stvari protektorat Sjedinjenih Država.
Od samog početka?
Da. Kako je penzionisani general-major SRG Gerd-Helmut Komosa rekao u knjizi „Nemačka karta“, 1949. uslov za stvaranje SR Nemačke bio je Kancelarski akt koji je na period od 100 godina potpisao Adenauer. Prema ovom dokumentu, spoljnu i unutrašnju politiku i obrazovni sistem SR Nemačke određuju SAD, oni odobravaju i kandidaturu nemačkog kancelara. Pokušaji da se dokaže da nije postojao Kancelarski akt sudaraju se sa gvozdenom činjenicom: čitava istorija SR Nemačke se razvijala i razvija u potpunom skladu sa onim što je rekao veoma obavešteni general Komosa.
Stvaranje SR Nemačke je za Amerikance bio „plan B“. „Plan A“ je bio uništenje Nemačke, ali je Staljin osujetio ove planove. Anglosaksonci su hteli da Nemačku pretvore u potpuno agrarno-sirovinsku zemlju, podelivši je na nekoliko desetina malih država, a da stanovništvo svedu na 25 miliona. Staljin je, polazeći od potrebe održavanja ujedinjene, a ne neutralne SR Nemačke, osujetio Morgentau plan. Anglosaksonci su nastojali da unište i Nemačku i Nemce. Još 1940. i 1941. godine. T. K. Kaufman (novinar lista „Džuiš kronikl“, poznanik jednog od Ruzveltovih bliskih savetnika S. Rouzmana) objavio je knjigu „Nemačka mora da propadne!“ u dva (!) izdanja. U njoj je predložio da se teritorija Nemačke podeli između pet zemalja i da se Nemci sterilišu – 25 ljudi po lekaru dnevno; za tri meseca svi Nemci bi bili sterilisani, a za 60 godina nemačka nacija bi nestala. Članak je bio široko razmatran u SAD.
Neko će reći: nikad se ne zna šta bi tu mogao napisati poluludi germanofobični Jevrej. Ali evo šta je predsednik SAD F. D. Ruzvelt rekao ministru finansija G. Morgentauu (ovaj je to zabeležio u svom dnevniku): „Moramo ili kastrirati celokupnu nemačku populaciju, ili se prema njima ponašati na takav način da više ne budu u stanju da proizvode ljude sposobne da nastave da rade iste stvari.“ Čak ni nacisti u svom planu „Ost“ za uništenje ruskog naroda nisu govorili o totalnoj kastraciji.
Bilo je i drugih predloga, posebno da se promeni naslednost i, shodno tome, identitet Nemaca. Dakle, na samom početku 1943. godine profesor E. Huton, antropolog sa Harvarda, predložio je da se nasledstvo Nemaca promeni putem – pažnja! – prisilnog mešanja nemačkih muškaraca i žena. Hutonova šema je bila jednostavna: zarobljeni nemački vojnici i oficiri (10–12 miliona) odvode se iz zemlje i smeštaju u logore, a nemačke žene koje su ostale u Nemačkoj primoravaju se da se udaju za vojnike okupatorskih snaga i – opet, pažnja! – za imigrante posebno dovedene za ovu svrhu.
Kako se tu ne prisetiti migrantske krize 2015. koju je izazvala Merkelova, koja je migrante sa Bliskog istoka i iz severne Afrike pozvala da dođu u Nemačku.
Dugo su Amerikanci dozvoljavali SR Nemačkoj izvesnu dozu subjektivnosti – „po punomoćju“. Danas, po svemu sudeći, punomoćje ističe. Godine 2022. aktivno koristeći „zelene“ fanatike, SAD oduzimaju Nemačkoj ostatke subjektivnosti. Ako je Merkelova bila kmet Amerikanaca, onda je Šolc već rob podvrgnut direktnim uvredama ukrajinskih američkih lakeja. Da podsetim da je izvesni Meljnik, kad je bio ambasador Ukrajine u Nemačkoj, Šolca nazvao „uvređenom jetrenom kobasicom“ i Šolc se obrisao. Izgleda da su Amerikanci uz pomoć svoje kolonije Ukrajine i polukolonije Poljske krenuli u „konačno rešenje“ nemačkog pitanja. Tako je Nemcima doleteo bumerang istorije.
Međutim, situacija u Evropi, a posebno u Nemačkoj, pogađa ključnog saveznika SAD u Evropi – Veliku Britaniju, a problemi ovog glavnog istorijskog neprijatelja Rusije i Rusa se zaoštravaju i iz sledećeg razloga. U svetu se formiraju energetsko-ekonomske makrozone. Kod Sjedinjenih Država i Kine je tu sve u redu. EU će moći da reši svoje probleme samo ako prisvoji resurse Ruske Federacije. Međutim, kao prvo, Ruska Federacija je nuklearna sila; drugo, ni bez toga SAD i NR Kina članicama EU ne bi dozvolile ovakvu „igru“. EU preostaje da se bori samo za Afriku. U svakom slučaju, sudbina romano-germanske Evrope je klizanje iz zone jezgra kap-sistema u zonu poluperiferije.
A šta s Britancimi?
Situacija u Velikoj Britaniji je teška: ona još nije razvila sopstvenu makrozonu. Tradicionalna zona – Južna Kina – izmaknula se; arapski emirati Persijskog zaliva su dovoljni kao deo Anglo-Arabije, ali to nije dovoljno za makrozonu. Jedini izlaz za Britance je da zakoče pozicije u zoni geopolitičkih interesa Ruske Federacije, udaljavajući je od istočne Evrope, Zakavkazja i centralne Azije. Ali i ovde ima problema. U srednjoj Aziji samo je Kazahstan potpao pod Britance, i to ne sasvim; u Zakavkazju Velika Britanija se sudara sa Ruskom Federacijom i SAD; pokušaj da se organizuje novo izdanje Reči Pospolitoj (Poljska, Litvanija, Belorusija, Ukrajina) ne igra: bez Belorusije šema ne funkcioniše, a pokušaj da se zbaci Baćka u avgustu 2020. nije uspeo. Ukrajina ostaje, zbog čega Velika Britanija zauzima najludačkiji stav o ovom pitanju. Kako reče jedan od junaka filma „Neuhvatljivi osvetnici“ – „u nemoćnom besu“.
Makrozone se formiraju u realne osnovne jedinice organizacije postkapitalističkog sveta, u subjekte nove globalizacije, selektivne i ograničene, za razliku od one stare (1990–2010), koja je bila ništa drugo do agonija kapitalizma. U ovom novom svetu postoji tendencija, još ne toliko izražena, ali sasvim očigledna, ka formiranju nove vrste vladalačko-ekonomskih struktura, one će, po svemu sudeći, postati „lice“ postkapitalizma. Reč je o takvoj vladalačko-ekonomskoj strukturi u kojoj se u jedinstvenu celinu spajaju obaveštajne službe, organi za sprovođenje zakona i deo državnih struktura, korporacija i banaka. To je fenomen dubinske moći, koji, međutim, ima ne samo podvodno-podzemni već i nadvodno-nadzemni deo. Štaviše, ako se ranije pretpostavljalo i planiralo da će korporacije jednostavno apsorbovati državu, onda je naš SVO izvršio korekciju ovog procesa. Kako je priznato na 68. sastanku Bilderberg kluba, vojna dejstva u Ukrajini su ozbiljno usporila proces uspostavljanja kontrole korporacija nad državama – ove poslednje vode rat, geopolitika se vratila i potisnula geoekonomiju.
Da li se slažete sa onima koji su skloni da Bilderberski klub smatraju gotovo centrom mreže svetske vlasti globalista?
Apsolutno se ne slažem. Čak i za vreme svog procvata, 1970–1980-ih, ovaj klub, koji je odigrao određenu ulogu u razaranju SSSR-a i nizu drugih procesa, iako ne u istoj meri kao deo kluba LeCèrcle ili „69“, nikada nije bio neki organizacioni centar. Poput Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu danas, Bilderberg klub, iako zadržava značajan uticaj, više je izlog prestižne robe koju domaćini pokazuju svetu. „Roba“ su ovde poznati političari, biznismeni, stručnjaci itd., uzalud je ovde tražiti gospodare svetske igre. Oni u igri, koja je šou (must go on) ne učestvuju – to nije posao gospodara, to je posao posluge, doduše visoke. Prava moć je tajna moć, ona nije na sceni već iza kulisa. Značajno je da ni LeCèrcle, ni LeSiècle, ni Klub ostrva, koji su jači od Bilderberga, nikada ne održavaju javne događaje, dejstvujući po principu Gandalfa iz „Gospodara prstenova“: keep it safe and keep it secret („čuvaj to bezbedno i tajno“).
Cilj Bilderberga, kao i Davosa, jeste da se izjasni o određenom stavu, da testira reakciju društva na ove „probne balone“ (uz sav prezir svetske elite prema ljudima, strah od masa, čak i izdresiranih, posebno u uslovima krize, ostaje), odabir novih regruta u visokorangiranu sobnu poslugu. Ipak, korisno je analizirati šta se dešava i govori u Bilderbergu i Davosu: po kretanju „senki“ postaju jasni planovi gospodara i, što je još važnije, strah svetske elite. Sam izbor na Bilderberg skupovima jednog perspektivnog, sa stanovišta vlasnika, ukazuje, između ostalog, na pravac koji se smatra poželjnijim. I, naravno, bitne su informacije o diskusijama u zatvorenom formatu, za ličnosti višeg ranga, za one među jednakima koji su „ravnopravniji“.
O čemu su, dakle, razgovarali učesnici 68. sastanka Bilderberg kluba, koji je održan 2–5. juna 2022. u Vašingtonu?
Pitanja o kojima se razgovaralo na ovom sastanku delimično odražavaju sadržaj već citiranih uputstava Četem hausa. Među 115 učesnika iz 20 zemalja i jedne međunarodne organizacije, 53 su bili Anglosaksonci (od toga 33 iz SAD), 53 osobe su bile predstavnici 14 zemalja i devet su Holanđani. Ove poslednje sam izdvojio jer su britanska (Vindzori) i holandska (dinastija Oran) kraljevska kuća bile blisko povezane od kraja 17. veka, ne samo politički već i ekonomski: „Slavnom revolucijom“ 1688, usled čega se na engleskom prestolu našao holandski državnik Vilijam III; to je bila samo politička registracija spajanja (merging) dve istočnoindijske kompanije – engleske i holandske. Drugim rečima, u savremenom svetu Veliku Britaniju i Holandiju treba posmatrati kao celinu, što, međutim, ne isključuje situacione unutrašnje protivrečnosti.
Pogledajmo dnevni red 68. sastanka Bilderbergera. U stvari, to je i „mapa sveta“, iz koje sledi određeni program delovanja.
I tako:
1. Pojava države-izgnanika. Proglašavanje te države neprijateljem civilizovanog sveta. (To jest, čitajte: Postzapada; jasno, zemlja-izgnanik je Rusija.)
2. Širenje NATO-a na istok i snabdevanje nuklearnim oružjem.
3. Problem Kine. Analiza eksperimenta u Šangaju, kako uspešno oterati ljude u izolaciju.
4. Prilagođavanje stanovništva socijalnom rejtingu i oku „Velikog brata“.
5. Indo-pacifičke promene. Stvaranje indo-pacifičke zone protiv Kine. Pokušaj premeštanja proizvodnje lokalizovane u Kini u druge regione sveta.
6. Rusija. Nivoi uticaja sankcija. Čudni karakter Rusa. Mogućnosti Poljske da preko Baltika dobije američku pomoć u dovoljnim količinama za EU.
7. Odnosi između vlada suverenih država i globalnih korporacija.
(Moja napomena: ovo je bio veoma važan trenutak, jer je jedan od glavnih zadataka korporacija da državu stave pod kontrolu.)
8. Pojava sistema za razmenu bankarskih informacija nezavisnih od SVIFT-a.
9. Dezinformacije. Rad sa najvećim medijima na Zapadu na ispravnom, sa njihove tačke gledišta, predstavljanju planiranih svetskih promena.
10. Energetska bezopasnost.
11. Zdravlje nakon pandemije. (Moja napomena: zvanično je fiksiran kraj pandemije.) Suočavanje sa majmunskim boginjama u razvijenim zemljama. Spremnost Ukrajine za koleru. Verovatnoća jesenje pandemije novog tipa virusa korona.
12. Jačanje uloge lokalnih samouprava. (Napomena: govorimo o potkopavanju države odozdo.)
13. Privremeno odstupanje od principa globalne podele rada. (Napomena: selektivna deglobalizacija.)
14. Ukrajina. (Napomena: prvo, kao ključ dalje destabilizacije ruskog sveta; drugo, kao udarna snaga globalista pripremljenih za novi skok.)
Bilderbergeri u Vašingtonu su pred Ukrajinu postavili sledeće zadatke: 1) da što više uvuče Rusku Federaciju u pregovore o privremenom prekidu vatre (međutim, to je sada otpalo); 2) obezbedi nesmetano snabdevanje EU gasom kroz cevi; 3) prebaci u SAD svu pšenicu najviše sorte prošlogodišnje žetve „da bi se izbegla glad u svetu“; 4) da obezbedi zaštitu crnomorskih luka uz pomoć isporučenog naoružanja; 5) organizuje vojnopolitičke provokacije protiv Ruske Federacije.
Bilderbergske susrete karakteriše prisustvo i otvorenog, i zatvorenog formata.
Na zatvorenom sastanku u užem krugu sumirani su rezultati operacije „Pandemija kovid-19“. Istovremeno, uočene su greške koje treba ispraviti. Snage bezbednosti nacionalno-državnog nivoa su se Kisindžerovim ustima žalile zvaničnicima UN, jednom broju čelnika korporacija Big farma, pojedinim šefovima „bigtekovskih“ korporacija i bankarima da žure, a da nisu pripremili platformu za implementaciju antikovid mera u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi, kako je to učinjeno u Šangaju – reč je o sistemu kineskog socijalnog rejtinga. U Evropi i Americi to nije uspelo. A sad su, kroz usta Kisindžera, „gospodari svetske igre“ proglašeni krivima: bili su slabo pripremljeni i svojom nedovoljnom pripremom i žurbom osujetili planove i rokove za stvaranje sveta „nove normalnosti“.
Zabeležena je još jedna veoma važna stvar: SVO RF u Ukrajini nije dozvolila sprovođenje zadatka uspostavljanja vlasti korporacija nad državama. Geopolitika se vratila. Naš SVO je suštinski „usporio proces uspostavljanja kontrole korporacija nad državama“ i objektivno se pokazao kao ćuskija u točku ultraglobalista.
Ali vratimo se pitanju duboke moći. Njena institucionalizacija u suštini znači oživljavanje na novoj etapi u istoriji struktura poput Britanske istočnoindijske kompanije, „države-trgovca“ (K. A. Fursov), u kojoj su organski sjedinjeni kruna (dinastija i država), aristokratija, tajne službe, kapitalisti, bankari i kriminal. I svaki segment je imao svoju funkciju u celini.

A kakva je u tom slučaju budućnost zatvorenih naddržavnih struktura?
Ako novi tip vlastodržačko-ekonomske strukture zameni državu (state), onda naddržavne strukture, dizajnirane da prevaziđu državne granice, neće biti potrebne u svom prethodnom obliku: strukture duboke moći, poput Istočnoindijske kompanije, same su nadnacionalne po definiciji i organski su i otvorene i zatvorene („princip ajsberga“). U analitičkom smislu, ovaj proces će izbrisati granicu između političkih nauka i konspirologije – pojaviće se nova disciplina.
Rat će odigrati značajnu ulogu kako u ubrzavanju razvoja novog oblika vlasti (političke i ekonomske) organizacije moći, tako i u očuvanju, već u jedinstvenoj celini, značaja onoga što je bila država u doba kapitalizma („segment moći“). Hteli mi to ili ne, ušli smo u ratnu epohu. Kao prvo, finale jednog sistema i početak, formiranje drugog uvek se odvija u vidu ratova ili ih, u najmanju ruku, prate. Kao drugo, „ulazak“ i „izlazak“ iz sistema i epoha se, po pravilu, ogledaju. „Ulazak“ u kapitalističku eru bio je Tridesetogodišnji rat (1618–1648) – četiri lokalna, ali ipak u prostoru i vremenu međusobno povezana sukoba. Čini se da svet napušta kapitalizam i ulazi u postkapitalizam, kroz nešto slično Tridesetogodišnjem ratu. Prva dva sukoba su Sirija i Ukrajina. Dalje mogu biti Zakavkazje, Arktik, Južna i Istočna Azija.
Šta o tom pitanju govore i pišu analitičari u poslednjoj deceniji?
Poslednjih godina objavljeno je više radova (Nasema Taleb, Sirilo Paskvale, Rej Dalio, Bira Braunmiler, Arona Klauzeta, Hugo Bardia itd.; kratak osvrt na njihov rad na zanimljiv način je predstavio Sergej Karelov), čiji autori ubedljivo pokazuju da se pauza između svetskih ratova završava, da se gubi upravljivost sveta i da jedini izlaz može biti veliki rat. Svet još nije prešao tačku bez povratka, ali je blizu nje. Dodaću: Veliki rat u savremenim uslovima najverovatnije neće biti totalno-globalni, već serijsko-lokalni i, moguće, tridesetogodišnji. U praksi, uključujući i svakodnevni život, ovo, ako ne potpuno briše, onda čini isprekidanom liniju između mira i rata, između vojnih i mirnodopskih aspekata i funkcija društva. Konkretno, društvene nauke su u velikoj meri transformisane u naučni oblik kognitivnog ratovanja. Kognitivni rat (pojam Fransoa de Krozela) je skup aktivnih mera usmerenih na promenu ljudskog ponašanja kontrolom njegovih kognitivnih funkcija. Ovo čak nije ni rat u oblasti informacija već blokiranje jednih njegovih tokova i nametanje drugih. Formirani načini razmišljanja, narativi i slike stvarnosti čine informacioni rat u strogom smislu reči nepotrebnim, ostavljaju ga „u ofsajdu“. S obzirom na navedeno, neophodno je restrukturirati čitav kompleks društveno-humanističkih nauka, pre svega istoriju – sadržajno, disciplinski i organizaciono, ali to je posebno pitanje. I mada je hitno, ima hitnijih, prečih u sadašnjoj situaciji.
U Davosu je nedavno završen redovni sastanak Svetskog ekonomskog foruma. Možete li da podelite svoje utiske?
Moji utisci su ono što sam uspeo da pronađem trenutno (26. 1. 2023) u raznim medijima, iako je i toga dosta. Forum u Davosu još nije počeo, a u medijima su se već pojavila dva izveštaja, koji na vrlo konkretan način karakterišu i organizatore i učesnike. Postalo je poznato da preterano raste težnja da se učesnicima (a njih je 2.700) obezbedi pratnja ili, ako stvari nazivate pravim imenom, prostitutke. Toliko preterano da su mogućnosti Švajcarske iscrpljene, pa je trebalo naručivati „devojke sa smanjenom društvenom odgovornošću“ iz Italije i Nemačke. Istina, novinari su odmah otkrili da se, sudeći po cenama, ne radi o Nemicama i Italijankama već o Rumunkama. Činjenica je da na SEF pozvane prostitutke naplaćuju 1.500 švajcarskih franaka (1,4 hiljade evra) za četiri sata, i 2.550 švajcarskih franaka (2.350 evra) za noć, dok su zapadnoevropske sveštenice ljubavi mnogo skuplje – do devet hiljada evra. To jest, organizatori su odlučili da uštede na seksualnim uslugama. Pa, razumljivo – kriza.
Druga vest je ozbiljnija. Pilot singapurske avio-kompanije Alan Dan rekao je da su se organizatori SEF-a obratili šefu US Freedom Flyers-a Džošu Joderu sa zahtevom da osiguraju da učesnici foruma lete s nevakcinisanim pilotima. I to uprkos činjenici da su članovi SEF-a histerični zagovornici totalne vakcinacije.
Pa u čemu je stvar?
Na Zapadu se od jeseni naglo povećao broj iznenadnih smrti upravo vakcinisanih osoba. U Engleskoj, na primer, do 1.000 nedeljno. Sad zamislite da vakcinisani pilot iznenada umre tokom leta. Šta će biti s putnicima? Sebična razmišljanja ultraglobalista, strah za svoje živote, naterali su ih da na neko vreme odstupe od svog stava o vakcinaciji – žele da žive. To objašnjava mere bezbednosti bez presedana. Na primer, na ulazu u Davos – totalna provera, uključujući otiske prstiju.
Na davoskom sletu lešinara ultraglobalizma učestvovali su lideri najvećih korporacija (uključujući Amazon, Fajzer), fondacija (Gejts, Soroš itd.), međunarodnih organizacija (SZO i sl.), prosto veoma bogati ljudi – 116 milijardera. U isto vreme, međutim, prve ličnosti Sjedinjenih Država nisu došle u Davos. Ameriku su predstavljali američki sekretar za rad Martin Volš, direktorka nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns i šef FBI Kristofer Rej. Nije bilo predstavnika NR Kine i Ruske Federacije, predsednik Južne Afrike S. Ramofosa je odbio poziv (pod zgodnim izgovorom). Bilo je neobično mnogo predstavnika iz Azije, Afrike i Latinske Amerike. Pozvani su specijalno na obradu u antiruskom duhu. Uopšte, rusofobija je bila pozadina ovog sastanka u Davosu.
Mada davosovske omiljene teme – dekarbonizacija, veštačka inteligencija, feminizam, LGBT itd. – nigde nisu nestale, trenutna situacija u svetu ih je donekle pokrenula, jer je ugrožen globalni poredak koji stvaraju TNK i nadnacionalne strukture moći i finansija. Ključna pretnja je Rusija, stoga su gotovo svi glavni govornici sa Zapada pokrenuli agresivni informativni talas protiv Ruske Federacije. H. Kisindžer, koji je ranije zauzimao relativno umeren stav (iako je uvek ostajao neprijatelj Rusije – tu nema potrebe za iluzijama) i koji se izjasnio protiv članstva Ukrajine u NATO-u, počeo je da govori o tome da nju treba prihvatiti u Savez, tj. zauzeo je poziciju jastreba.
Pored antiruske tematike, učesnike su zabrinule i pretnje savremenom svetu – kratkoročne (dve godine) i dugoročne (10 godina). U svakoj vremenskoj perspektivi postoji 10 pretnji. Ako se kombinuju, onda će u gornjoj polovini doći do neuspeha u borbi protiv klimatskih promena, kolapsa ekološkog sistema, krize povezane sa iscrpljivanjem prirodnih resursa, rasta društvene nejednakosti i konfrontacije na geoekonomskoj osnovi.
Odnosno, ono što je ovako ili onako povezano sa „zelenom agendom“ ostaje u prvom planu?
Baš tako. Ali ne samo to. Učesnici foruma su uvereni da će svetsku ekonomiju najmanje dve godine pokrivati globalna recesija. S tim u vezi fiksirali su samo ono o čemu su pisali ekonomisti uoči Davosa. Tako je u objavljenom „Global risk reportu“, koji je sumirao mišljenja 1,2 hiljade vodećih ekonomista sveta, konstatovano da je era globalizacije i rasta životnog standarda došla do kraja; da će dve hiljade davdesete biti decenija društvenih i ekoloških preokreta, s prehrambenim krizama, političkom nestabilnošću i ratovima koji će postati norma. U stvari, ove procene su ponovile podatke istraživanja koje je u oktobru 2022. sproveo „Prajsvoterhaus Kuper“. Od 4.410 anketiranih poslovnih lidera, 73 odsto sa sigurnošću predviđa značajno usporavanje privrednog rasta u 2023, a verovatno i kasnije.
Nije iznenađujuće što su u Davosu, saglasno Blumbergu, inflacija, makroekonomska nestabilnost i geopolitički sukobi navedeni kao glavni problemi za Sjedinjene Države i svet u 2023. godini.
U Davosu se obično predlažu neke mere. Šta je sad predloženo?
U sadašnjoj situaciji, po svemu sudeći, glave su zauzete drugim stvarima, ali se nešto ipak nudilo. Na primer, najavljeno je pokretanje univerzalne mreže za digitalna plaćanja (UDPN) za stejblkoine i digitalne valute centralne banke (CBDC); cilj je postizanje interoperabilnosti između ovih valuta.
I, naravno, davosovci ostaju verni sebi u svojoj biomedicinskoj revnosti da pokore čoveka. Ovog puta na tribini se raspravljalo o pitanju, ni manje ni više, transformacije medicine i – pažnje! – redefinisanja, tj. ponovnog određivanja šta znači biti čovek. Bilo je reči i o jednoj od omiljenih tema ultraglobalista – o pandemiji. Održana je tribina „Trka do sledeće pandemije“, do koje je navodno ostalo samo 100 dana. Domaćin panela bio je Entoni Bler, jedna od najpodlijih i najomraženijih ličnosti iz posluge ultraglobalista.
U Davosu je takođe bilo reči i o želji da se u ljudski mozak i telo uvedu najsavremenije tehnologije (čipovi) kako bi se stvorio novi, modernizovani tip (vrsta?) čoveka. Pri tome su sebi dozvolili da se cinično šale u duhu da će obični ljudi „i dalje biti potrebni“. Očigledno, neki ljudi se osećaju kao vladari sveta, ali malo je verovatno da će se većina čovečanstva sa ovim složiti.
Tokom foruma, Mask je na Tviteru pokrenuo globalno svetsko glasanje o pitanju „Kontrole SEF-a nad svetom“. Učestvovalo je (18. januara u 22.54) 1,1 milion ljudi. Kontroli ultraglobalista iz Davosa nad svetom protivilo se 86,3 odsto, 10 posto je – za. Generalno, „sadašnji Davos“ stvara utisak određene konfuzije svetske elite. Preračunali su se: sankcije nisu uništile rusku ekonomiju; Ruska Federacija se nije našla u izolaciji, naprotiv, EU i pre svega Nemačka ubrzano slabe, na radost Sjedinjenih Država, ali i Amerikanci imaju dovoljno problema, najpre u ekonomskoj konkurenciji s Kinom; stara globalizacija je mrtva, predstoje „burne dvadesete“; SVO je naglo ojačala pozicije država u njihovim odnosima s korporacijama.
Drski sociopata Švab je ovoga puta možda izgledao malo skromnije nego inače, ali je nastavio da radi ono što je voleo – da zastrašuje. Sada nas plaši sajber napadima, sajber pandemijom, u poređenju s kojom će, kako kaže, kovid delovati kao sitna neprijatnost. Pa, naravno, kovid nije ispunio očekivanja, potrebni su nam sajber napadi, koji će, prema Švabu, zaustaviti transport, banke, sve. Štaviše, Švab je ove reči izgovorio na veoma teatralan način. Kažu da su u kuloarima nagovestili da Švab treba da se povuče – on je svoje odradio. Hajde da vidimo.
Šta biste želeli da kažete na kraju našeg razgovora?
Želim da vas podsetim da je kao tri glavne opasnosti na putu ultraglobalističke tranzicije u NVO Švab naveo otpor stanovništva, povlačenje iz „projekta“ jedne od tri najveće zemlje sveta i nedostatak vremena. Zauzvrat, nedostatak vremena ograničava prostor delovanja neprijatelja, sabija ga. Kako je primetio veliki šahista Zigbert Taraš, analizirajući strategiju šahovske partije na primeru jedne od partija Kapablanka – Maršal: „Svaka skučena pozicija već nosi u sebi klicu smrti.“ Upravo kognitivni rat, uspeh u njemu, naglo jača poziciju u vremenskoj trci – ključnom faktoru u sadašnjim uslovima. Za vođenje kognitivnog rata potrebne su hitne kardinalne promene u oblasti društvenih nauka i obrazovanja, ali to je, ponavljam, posebna tema.
U zaključku ću napomenuti sledeće. U liku gospodara sadašnjeg Postzapada imamo posla sa svetskim zlom koje je zamahnulo ne samo na društvenu već i na biološku reorganizaciju čovečanstva sa odstrelom najvećeg dela, uključujući pre svega Ruse. Sadašnja borba protiv ovog zla je borba i za normalno društvo, i za očuvanje čoveka kao biološke vrste. Društveni i antropološki rasizam Britanaca, pomnožen tezom protestantizma (maksimalno judaizovane verzije hrišćanstva) o izboru na rasno-imovinskoj osnovi, dobio je adekvatan dizajn u novom normalizmu ultraglobalista. Imamo posla s neprijateljima čovečanstva. Za one koji još sumnjaju u ovo, navešću citat iz dela jednog od osnivača Rimskog kluba Aleksandra Kinga. Objavljen je u zbirci „Prva globalna revolucija“ 1991. godine. SSSR defakto više nije postojao i više nije bilo potrebno skrivati očnjake iza lažnog osmeha i brbljanja o tome kako usrećiti čovečanstvo.
A evo teksta velikog „humaniste“: „U potrazi za zajedničkim neprijateljem protiv kojeg se možemo ujediniti, došli smo do ideje da će zagađenje, pretnja globalnim zagrevanjem, nestašica vode, glad i tome slično odgovarati svim zahtevima. U svojoj ukupnosti i interakciji, ovi fenomeni predstavljaju zajedničku pretnju protiv koje se moraju boriti svi zajedno. Ali označavajući ove opasnosti kao neprijatelja, upadamo u zamku na koju smo već upozorili čitaoce. Naime, pogrešno prihvatamo simptome kao uzroke. Sve ove opasnosti izazvane su ljudskim zahvatom u prirodne procese i samo promenjenim stavovima i ponašanjem mogu se zaustaviti. Pravi neprijatelj je onda sâmo čovečanstvo (podvukao A. F.).“
Komentari su suvišni. Kako reče jedan od najvećih pregalaca u sovjetskoj istoriji, vidi ko nije slep. I – dodaću sa svoje strane: neprijatelj je na kapiji, i za njega ne treba da bude milosti – nismo ga mi zvali, on je sam došao, poklonivši se đavolu. Zato ga njemu i treba poslati.

Kraj

Preveo Želidrag Nikčević