78 дана рата против Србије

 

Високи представник Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Жозеп Борељ је, дан уочи годишњице руско-украјинског рата, написао писмо српској јавности у ком је истакао да ће 24. фебруар 2022. године заувек остати упамћен као дан када је Русија започела своју бруталну, ничим изазвану и противправну инвазију на Украјину. Објављено под насловом Жозеп Борељ: годину дана против Украјине, и додатком – Заједничким деловањем до победе међународног права – текст писма је привукао пажњу и сарадника „Печата“ проф. др Зорана Аврамовића, који га је прочитао на особен начин. У наставку објављујемо Аврамовићево „разумевање“ Борељовог писма и његов оригинал из пера овог високог представника ЕУ.

(Заједничким деловањем до победе међународног права?)

Дан 24. марта 1999. заувек ће остати упамћен као дан када је НАТО започео своју бруталну, ничим изазвану и противправну инвазију на Србију (СР Југославију). Ово је био и остао случај чисте агресије и јасног кршења Повеље УН. Овај рат није био „само европско питање“, нити питање „Запада против осталих“. Питање је света у којем желимо да живимо: нико није безбедан у свету у којем би противправна употреба силе – од стране више нуклеарних сила и три сталне чланице Савета безбедности – била на било који начин „нормализована“. Зато се међународно право мора примењивати свуда, како би сви били заштићени од политике моћи, уцена и војних напада.
Двадесет две године касније постоји ризик да се људи навикну на слике ратних злочина и грозота које су видели – јер су толико бројне; да речи које користимо почињу да губе на значају – јер их толико често морамо понављати; да се уморимо и ослабимо у одлучности – јер време пролази, а задатак је тежак.
А то не смемо дозволити. НАТО је сваким даном кршио Повељу УН, стварајући својом империјалистичком политиком опасан преседан за цео свет. НАТО бомбе су сваког дана убијале невине српске жене, мушкарце и децу просипајући пројектиле по градовима и цивилној инфраструктури. НАТО свакодневно шири лажи и измишљотине.
За Европску унију и наше партнере не постоји алтернатива – наставићемо правцем „троструке стратегије“: подржавајући косовске Албанце, вршећи притисак на Србију да призна противправну агресију и помажући остатку света да призна самопроглашену државу Косово.
То чинимо већ годинама, и то успешно. Усвојили смо план деловања против Србије, њено приближавање ЕУ условљавамо променама у законодавству, медијима, опозицији, још само да уведе санкције Русији.
Није довољно рећи да желимо да „држава“ Косово буде у стању да се брани – за то су јој потребна средства. Зато је ЕУ, први пут, испоручила све што треба земљи која није призната. Штавише, ЕУ је сада лидер у обезбеђивању обука за косовско придруживање међународним организацијама. Нудимо и значајну финансијску и хуманитарну помоћ за подршку косовским Албанцима. Одлучили смо и да позитивно одговоримо на захтев тзв. Косова за чланство у ЕУ. Коначно, видимо да косовска власт ради и на томе да осигура одговорност Србије за ратне злочине које је починила у одбрани своје државе.
„Косово“ је показало изузетну отпорност, делом захваљујући и овој подршци. А захваљујући нама „Косово“ је измештено из УН и дато нама у руке. Наш колективни циљ јесте да Србија призна „Косово“, да заборави да је терором и НАТО бомбама отето из уставно-правног поретка Србије и да тако без Косова и Метохије „обогати“ међународни правни поредак.
Изнад свега – желимо мир на Косову, свеобухватан и трајан мир, у складу са Повељом УН и међународним правом. Подршка „Косову“ и напори за мир иду руку подруку.
Самоодбрана Србије и њени шири дестабилизујући потези глобална су претња која погађа Западни Балкан и земље источног партнерства. Видели смо ефекте српске пропагандне машинерије која настоји да распламса тековине прошлости и њене напоре индустријских размера у манипулацији информацијама и страном уплитању. Због тога ЕУ ради с партнерима, посебно с будућим државама чланицама, на супротстављању овим претњама. Подршка слободи медија и политичком плурализму су кључни чиниоци.
У ширем смислу, српска одбрана Косова и Метохије је још једном у први план истакла чињеницу да државе и људи морају бити слободни да сами одређују своју будућност. ЕУ је јасно ставила до знања да смо спремни да одговоримо на жеље наших партнера и интегришемо Западни Балкан у нашу, Европску унију, те напорно радимо да овај циљ постане стварност. То подразумева заједнички рад на изградњи отпорнијих и инклузивнијих друштава и економија, развоју и заштити наших демократија и јачању друштвене кохезије.
Историја и правда су на страни Косова. Ипак, да бисмо убрзали историју и постигли правду, морамо ојачати нашу „троструку стратегију“. Знамо да је ово колективни задатак. Стога, ЕУ рачуна на све своје партнере да делују у духу заједничке одговорности и солидарности: да осигурају да агресија НАТО-а превлада у међународном праву.

П. С.
Господине Борељ,
Прочитао сам у новинама ваше писмо српској јавности: „Годину дана рата против Украјине“, од 23. 2. 2023. Не знам како, али ја сам прочитао ваше писмо на овај начин и предочавам га тој истој јавности. Тешко ми је да објасним како се догодило такво читање, али не могу да га исправим.

Проф. др Зоран Аврамовић

Жозеп Борељ: Годину дана против Украјине

Заједничким деловањем до победе међународног права

23. 2. 2023

Дан 24. фебруара 2022. заувек ће остати упамћен као дан када је Русија започела своју бруталну, ничим изазвану и противправну инвазију на Украјину. Ово је био и остао случај чисте агресије и јасног кршења Повеље УН. Овај рат није „само европско питање“, нити питање „Запада против осталих“. Питање је света у којем желимо да живимо: нико није безбедан у свету у којем би противправна употреба силе – од стране једне нуклеарне силе и сталне чланице Савета безбедности – била на било који начин „нормализована“. Зато се међународно право мора примењивати свуда, како би сви били заштићени од политике моћи, уцена и војних напада.
Годину дана касније постоји ризик да се људи навикну на слике ратних злочина и грозота које виде – јер су толико бројне; да речи које користимо почињу да губе на значају – јер их толико често морамо понављати; да се уморимо и ослабимо у одлучности – јер време пролази, а задатак је тежак.
А то не смемо дозволити. Русија сваким даном крши Повељу УН, стварајући својом империјалистичком политиком опасан преседан за цео свет. Русија сваког дана убија невине украјинске жене, мушкарце и децу просипајући пројектиле по градовима и цивилној инфраструктури. Русија свакодневно шири лажи и измишљотине.
За Европску унију и наше партнере не постоји алтернатива – наставићемо правцем „троструке стратегије“: подржавајући Украјину, вршећи притисак на Русију да заустави своју противправну агресију и помажући остатку света да се носи с последицама рата.
То чинимо већ годину дана, и то успешно. Усвојили смо санкције без преседана, смањили смо зависност од руских фосилних горива и, у блиској сарадњи с кључним партнерима, за 50 одсто смо смањили приходе од енергената које Кремљ добија за финансирање ове агресије. Радећи заједно, такође смо ублажили глобални домино ефекат смањењем цена хране и енергената, делимично захваљујући нашим Коридорима солидарности и Црноморској иницијативи за жито.
Није довољно рећи да желимо да Украјина буде у стању да се брани – за то су јој потребна средства. Зато је ЕУ, први пут, испоручила оружје земљи која је нападнута. Штавише, ЕУ је сада лидер у обезбеђивању војних обука за украјински кадар, како би могли да бране своју земљу. Нудимо и значајну макрофинансијску и хуманитарну помоћ за подршку украјинском народу. Одлучили смо и да позитивно одговоримо на захтев Украјине за чланство у ЕУ. Коначно, радимо и на томе да осигурамо одговорност за ратне злочине које је Русија починила.
Украјина је показала изузетну отпорност, делом захваљујући и овој подршци. А захваљујући глобалним санкцијама и међународној осуди огромне већине држава у Генералној скупштини УН, Русија је све изолованија. Наш колективни циљ јесте и наставиће да буде демократска Украјина која превладава, потискујући освајача, враћајући пун суверенитет и тиме обнављајући међународни правни поредак.
Изнад свега – желимо мир у Украјини, свеобухватан и трајан мир, у складу с Повељом УН и међународним правом. Подршка Украјини и напори за мир иду руку подруку.
Агресивни ревизионизам Русије и њени шири дестабилизујући потези глобална су претња која погађа Западни Балкан и земље источног партнерства. Видели смо ефекте руске пропагандне машинерије која настоји да распламса тековине прошлости и њене напоре индустријских размера у манипулацији информацијама и страном уплитању. Због тога ЕУ ради с партнерима, посебно с будућим државама чланицама, на супротстављању овим претњама. Подршка слободи медија и политичком плурализму су кључни чиниоци. Повећавамо, такође, и подршку напорима за решавање сукоба на Јужном Кавказу.
У ширем смислу, руска инвазија је још једном у први план истакла чињеницу да државе и људи морају бити слободни да сами одређују своју будућност. ЕУ је јасно ставила до знања да смо спремни да одговоримо на жеље наших партнера и интегришемо Западни Балкан, Украјину, Молдавију и Грузију у нашу, Европску унију, те напорно радимо да овај циљ постане стварност. То подразумева заједнички рад на изградњи отпорнијих и инклузивнијих друштава и економија, развоју и заштити наших демократија и јачању друштвене кохезије.
Историја и правда су на страни Украјине. Ипак, да бисмо убрзали историју и постигли правду, морамо ојачати нашу „троструку стратегију“. Знамо да је ово колективни задатак. Стога, ЕУ рачуна на све своје партнере да делују у духу заједничке одговорности и солидарности: да осигурају да агресија буде поражена и да превлада међународно право.