ШМИТ БИ ДА ВЛАДА КАО ЕШДАУН

Кристијан Шмит, лажни високи представник, током обраћања Комитету за спољне послове британског парламента, није само најавио санкције Републици Српској већ и изразио жаљење што, због измењених околности, не може да према „непослушнима“ у БиХ спроводи „курс“ злогласног енглеског лорда с почетка овог века

Лажни високи представник Кристијан Шмит искористио је боравак у Лондону да покаже да је још увек човек који доноси кључне одлуке у дејтонској творевини, али и упутио нове претње „непослушној“ Републици Српској. Током саслушања пред Комитетом за спољне послове парламента Велике Британије, „гаулајтер“ из Баварске је најавио увођење неке врсте санкција мањем ентитету БиХ, тачније објаснио „да се више залаже за финансијско условљавање Републике Српске“. Мада није прецизирао како би те „казнене мере“ могле конкретно да изгледају, од њега смо могли да чујемо „да су Европска унија и Немачка блокирале неки новац“, као и „да сада разговарамо са ММФ-ом и другима да видимо шта они могу да ураде“.

ЧЕЖЊА ЗА СТРОГОЋОМ Немачки политичар на „привременом раду“ у Босни је додуше током овог дијалога с домаћинима у Вестминстерској палати индиректно признао да је ограничен у обављању свог (лажног) мандата, изразивши жаљење што према неподобним (српским) политичарима не може да примењује оштре казнене мере које је почетком овог века, вршећи функцију високог представника у БиХ, спроводио британски лорд Педи Ешдаун. Одговарајући на питање председнице Комитета Алише Кернс хоће ли „појединци који су 9. јануара организовали прославу Дана РС због тога одговарати“, као и да ли ће употребити своја бонска овлашћења, хер Шмит је саопштио да „та опција није искључена“. Затим је испољио отворено незадовољство што га измењене околности спречавају да се у некадашњој централној југословенској републици понаша попут очигледног узора, злогласног Педија Ешдауана.
„Некада бих волео да будем као Педи Ешдаун, који је у Босни и Херцеговини имао другачије окружење. Такво окружење је имало веће присуство СФОР-а и међународних полицијских снага. Није, међутим, искључена опција употребе Бонских овлашћења за санкционисање појединаца“, претећи је поручио адвокат из Обернцена. Дакле, кад би само имао више полицијских и војних снага такозване међународне заједнице, актуелни нелегални „управник Босне“ би радо „репризирао“ поступке покојног Ешдауна који је противнике отимања дејтонских уставних надлежности Републици Српској остављао без функција, запослења, личних докумената, у практичној изолацији. Биле су то мере колонијалних управника некадашње Британске империје примењиване у званично независној држави Босни и Херцеговини, а Шмит у њима несумњиво види ефикасан инструмент за постизање жељених циљева Запада у „пацификовању“ реметилачког српског фактора. Због тога – иако свестан да су се ствари знатно промениле у односу на „Педијева времена“ – не треба искључити могућност да овај извршилац директива „евроатлантске заједнице“ у БиХ покуша да докаже своју чврстину посезањем за такозваним бонским овлашћењима која ће бити употребљена против Додика и његових сарадника. Без чега, извесно је, Шмит тешко може да спроведе у дело своје и у Лондону поновљено обећање да „наредног 9. јануара неће бити досадашње прославе Дана Републике Српске”.

БЛАГОСТ БЕОГРАДА ПРЕМА ШМИТУ Дајући одговоре на питања забринутих британских домаћина о „малигном руском утицају“ у Босни и Херцегови, лажни високи представник је оценио да је „он знатно мањи него у Србији“, али и нагласио „да постоји могућност да Москва припрема терен за повећање свог утицаја“. Да би се ефикасно борило против те „опасности“, потребна је – како је нагласио – „сарадња локалних политичара у БиХ, али и подршка САД, Велике Британије и ЕУ“. Не знамо колико су србофобни британски посланици били задовољни Шмитовим објашњењима и обећањима, тек он је, дан након боравка у престоници некадашње империје, у којој сунце никад није залазило, отпутовао на нови радни задатак у Београд да се састане с председницом Владе Србије Аном Брнабић. После њиховог разговора, из Владе Србије је саопштено „да су премијерка Ана Брнабић и високи представник међународне заједнице у БиХ Кристијан Шмит оценили да су стабилност региона и његов економски развој изузетно важни“, као и да је „Шмит нагласио да у Београду види искреног саговорника и партнера“. Званична Србија је већ раније пристала да третира немачког „падобранца“ као „високог представника међународне заједнице у БиХ“ (иако јој је јасно да за то није добио мандат Савета безбедности УН, те да тиме отежава позицију Додику), па у том смислу последње саопштење не представља изненађење, већ само наставак добро познатог „курса“.
Индикативно је, међутим, да се из саопштења објављеног о разговорима Брнабићеве и Шмита, нигде не може видети да је премијерка Србије изразила свом саговорнику, ако већ не оштре критике, онда бар неслагања с његовом очигледном непријатељском политиком према Републици Српској која има за циљ да мањи ентитет БиХ лиши дејтонских уставних права. Не можемо, наравно, искључити могућност да је домаћин овог састанка такво неслагање ипак испољио током разговора, али чињеница да та евентуална примедба није презентована у званичном саопштењу готово поништава њен значај.
Може се анализирати и Шмитова оцена из усаглашеног саопштења да „у Београду види искреног саговорника и партнера“. Могли бисмо да прихватимо ову тврдњу кад би се она заиста односила на искрене намере баварског политичара да у сарадњи са Србијом учврсти стабилност у региону, међутим његов главни задатак у дејтонској творевини – због кога тражи „партнере“ за лакше спровођење планираног „посла“ – усмерен је ка остварењу сасвим других, изразито антисрпских циљева. Може се разумети (иако се не морате са тим сагласити) жеља официјелне „матице“ да испољавањем „кооперативности“ према тзв. високом представнику отупи оштрицу огромних притисака Запада којој је изложена, али је проблем у томе што се тим поступцима не само подстичу глобални центри моћи „да још јаче притискају усамљеног Додика“ већ и охрабрују амбициозни пројектанти „идеје“ о „рушењу пропутиновског руководства Републике Српске уз помоћ прагматичног Београда“. Разлике које објективно постоје између руководства две српске државе у погледу приоритета, метода, као и степена спремности да се отворено и оштро одговори на притиске страних фактора не би представљале значајан проблем кад не би биле коришћене као „инструмент“ непријатеља Београда и Бањалуке за угрожавање заједничког интереса нашег народа са обе стране Дрине.

Додик: Немачка води опасну антисрпску политику Председник РС Милорад Додик изнео је нове оштре критике на рачун немачке антисрпске политике, те демантовао тврдње Кристијана Шмита о њиховим наводним састанцима. „Немачка на Балкану води опасну антисрпску политику. Она стоји иза Албанаца на Косову, у БиХ је на муслиманској страни, а Шмит је дошао да ту политику спроводи, као и судија из Немачке у Уставном суду БиХ. То смо препознали и рекли смо да нећемо“, истакао је Додик. Државник из Лакташа је нагласио да Кристијан Шмит измишља кад говори о наводним сусретима с њим: „Он у Бањалуци може срести двоје, троје људи са којима ће се сусрести, али никога ко представља институције Српске.“

БЕЋИРОВИЋЕВА ЛАЖ Да Денис Бећировић, након посете седишту НАТО-а у Бриселу, наставља да води политику супротну српским интересима, потврђено је приликом боравка чланова Председништва БиХ у САД, где су, између осталог, 2. фебруара присуствовали Молитвеном доручку у Вашингтону. Дан раније су Жељка Цвијановић, Жељко Комшић и већ споменути Бећировић имали састанке с помоћником државног секретара САД за одбрану Маром Калин и вишим саветником државног секретара за спољне послове Дереком Шолцом, али је бошњачки члан Председништва БиХ искористио посету престоници „слободног света“ да од домаћина затражи увођење санкција за Милорада Додика. Он је током сусрета с конгресменом Мајклом Тарнером (који је својевремено „лобирао“ за улазак Црне Горе у НАТО) образложио овај захтев речима „да санкције политичарима у БиХ нису најсрећније решење, али да су неопходне у случајевима кад појединци попут Милорада Додика угрожавају темеље Дејтонског мировног споразума“.
Ова Бећировићева безочна лаж – којом се главни бранилац Дејтонског споразума у БиХ оптужује за његово рушење – само доказује неоспорну чињеницу да се коалиција бошњачких „грађанских“ партија суштински не разликује од СДА у погледу виђења уставног уређења Босне и Херцеговине, те да ће, настављајући да користи „методе“ примењиване од Изетбеговићеве странке, играти на карту помоћи „страног фактора“, као средства за сламање Додика и „усисавања“ Српске у јединствену државу. Не би требало имати илузија да би ствари на том плану могле значајно да се промене, иако је нови министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић неочекиваним „конструктивним“ потезом започео своје дипломатске активности – посетивши у Бањалуци Милорада Додика.
Овај некадашњи функционер СДА који у садашњој владајућој бошњачкој коалицији предводи странку „Народ и правда“ је, након разговора с првим човеком Републике Српске, саопштио да „без обзира на разлике које међу нама постоје, има пуно тема о којима имамо исте ставове“, те оптимистички констатовао како „свесни разлика можемо нормално да функционишемо“. Најавио је „нови почетак“, као и „сасвим другачију праксу“ у оквиру које ће често комуницирати са Додиком и лидером ХДЗ-а Драганом Човићем. Можда Конаковић заиста искрено жели да пронађе „заједнички језик“ са главним представницима српског и хрватског народа у БиХ, али се бојимо да ће овај његов „нови почетак“ остати упамћен само као покушај да се он и нова бошњачка владајућа коалиција јавности представе сасвим другачије од претходника из СДА. Једноставно, разлике које деле представнике „грађанског блока“ из Сарајева и владајућу коалицију из Бањалуке у погледу кључних питања будућности БиХ су такве да је тешко замислити постизање компромиса који неће бити схваћен као пораз једне од ових страна. Због тога нас не би изненадило уколико у ближој или даљој будућности актуелни министар спољних послова БиХ крене путем Дениса Бећировића и, уместо инсистирања на сарадњи, затражи увођење санкција за Додика и Републику Српску.

Српска и даље против санкција Русији Милорад Додик је приликом разговора с амбасадором Руске Федерације у БиХ Игором Калабуховом поновио да Република Српска неће одустати од свог противљења увођења санкција територијално највећој држави наше планете. Двојица саговорника су се током састанка одржаног у Бањалуци сложили да је приоритет „сачувати мир и стабилност, као и Дејтонски споразум“. Калабухов је, иначе, у објави Амбасаде Руске Федерације поводом Дана дипломатског радника поновио ставове Москве о потреби затварања ОХР-а у БиХ. „Боли нас кад гледамо нападе хистерије неког странца који нема ни мандат Савета безбедности УН, због тога што није кадар да управља страном земљом“, написао је Калабухов у четвртом делу текста „Митови о односима Русије и БиХ“.