РАТ И МИР

Бивши израелски премијер Нафтали Бенет обелоданио је ових дана податак да је у марту 2022. године тајно било сачињено 17 нацрта споразума за мир које је Запад одбио. Он је био извођач и посредник. „Америка одлучује за мене о овом питању… све моје радње су до најситнијих детаља усаглашене и са Немачком и Француском.“ На питање новинара израелског Канала 12 ко је прекинуо преговоре, Бенет је био изричит: „Запад је прекинуо преговоре и одлучио да разбија Путина, а не да се договара с њим.“ Сати преговора које је Бенет непосредно водио с Путином и Зеленским пали су у воду.
Борис Џонсон је био „најрадикалнији“. Убрзо је пао с власти. Његово место је заузела Лиз Трас. Најављена је славодобитно као „гвоздена леди“ и нова Маргарет Тачер. Прва је у савременом свету запретила употребом нуклеарног оружја рекавши да ће с великим задовољством притиснути британско црвено дугме. Пала је с власти након четрдесетак дана.
Ових дана су поново најрадикалнији Британци. Отишли су код Аљбина Куртија одмах после одласка „западне петорке“ из Приштине и Београда, и подстицали поменутог да планове за решење косовског проблема, које су изнеле његове колеге из Америке и ЕУ, не прихвати.
И албански посланик у Скупштини Србије Шаип Камбери је отрчао код Куртија у Приштину. Председник Александар Вучић је само два дана пре тога на скупштинском заседању потпуно разобличио његову антисрпску политику и поново истакао да ће у свим међународним преговорима увек поштовати Устав Србије и неће признати независност Косова. У Приштини је за ту прилику био и Сулејман Угљанин, иначе бивши министар у влади Србије, тако да су поново удружено ковали планове за даље покушаје комадања Србије „пројектима“ Прешевске долине и Санџака.
У званичној посети Црној Гори боравила је и приштинска челница Вјоса Османи Садрију. Била је то прилика да је Мило Ђукановић још једном у правом тренутку подржи и каже да је „садашња црногорска власт прије склона да слиједи великосрпске и руске интересе, него ЕУ“. Ствари је појаснила и сажела Ђукановићева гошћа: „Руководство једне државе је омогућило да се отвори пут малигном утицају Русије у нашем региону. Пратећи политику пријатеља Путина, овај лидер мисли да су наше земље, Косово и Црна Гора, пројекти које он зове привременим. И док он наставља да себе држи у заблуди, закључак је само један. Црна Гора и Косово су суверене, независне државе, демократске државе, мирољубиве, слободољубиве, које су посвећене јасној будућности у ЕУ.“
Зли али обавештени језици кажу да се чак разговарало о идеји да Косово и Црна Гора направе заједницу држава чији би главни град био Призрен. А све због туристичких склоности краља Николе Петровића, чија је жеља била да види и обиђе Призрен, што је верно дочарано у његовој песми „Онамо ’намо“.
Толико о новостима у вези са одговорностима за светски мир и стабилност на Балкану. Одакле се свакодневно помамљује та прича о руском малигном утицају? Смишљена је на Западу, то већ знамо, и то далеко пре рата у Украјини. Не треба много трагати за одговором – па помама се шири из Београда и бројних београдских медија. По њима и неким назовипрофесорима без знања и угледа, стручњацима и експертима не зна се за шта, који се све чешће појављују у медијима уз садејство разних политичких активиста и функционера – Русија и Путин шире малигни утицај и подстичу Србе на рат на Косову. Могло би се начелно рећи да је то могуће, али ваља се упитати зашто је то могуће?
Наравно да је главни спас од такве опасности од Руса да одмах, будимо мало поетични, свијемо своје гнездо у крилу НАТО-а и да Вучић батали политику војне неутралности и суверености Србије.
Кажу да Русији рат у Србији и на Балкану одговара зато што би се на тај начин скренула пажња с рата у Украјини. Има ли ичега што би могло скренути пажњу с тог сукоба?! Американци су срушили неке кинеске балоне који су ко зна колико летели или још увек лете над Америком, а Кинези су због тога љути и прете, али то није одвукло светску пажњу. Американци све више због Тајвана „опкољавају“ Кину. Јапан тражи од Русије да им врате острва и коначно склопе мир. И то не одвлачи пажњу светске јавности, а могући оружани сукоб на Косову би одвукао пажњу светске политичке јавности и то би одговарало Русима и Путину! Можда имају оружја напретек, па би да га потроше и растегну фронт у Србији! Отворе други фронт. Можда се боје да косовски албански РОСУ специјалци не јурну на руску армију и задају јој одлучујући ударац у Украјини. Или ће директно на Чечене због Кадирова? Стога желе да те албанске дивизије вежу за српски фронт као у Другом светском рату, када су Срби својим ослободилачким устанком можда и одлучујуће одложили Хитлеров напад на СССР.
Откуд тврдње поменуте антируско-антисрпке дружине да су недавно на српским барикадама на Косову и с једне и с друге стране пуцали руски агенти! У КФОР-у руски агенти. И међу Србима руски агенти, а иначе се уопште није пуцало. Није ли то гнусно измишљено да би се компромитовао мирни отпор дословно голоруког српског народа према терору приштинских специјалних до зуба наоружаних јединица! Малигним утицајем Путина и Русије покушава да се компромитује свака борба за српске интересе. Свако ко није за увођење санкција према Русији третира се као субверзивни шпијун кога треба елиминисати или затворити. Пошто их у Србији има у великом броју, није искључено да се направи реприза Информбироа и да се организује неки нови Голи оток јер не могу се, до сада већ пет-шест хиљада регистрованих руских агената сместити у постојеће затворе. Каже један политичар, и уз то књижевник, да смо Русима рекли чувено „не“ 1948. године и да нам ништа није било. Ни Голог отока, ни Светог Гргура, ни Билеће, ни на десетине хиљада интернираних и зверски систематски мучених људи и унесрећених породица.
Из истог извора и сада иде и упорна криминализација Срба на Косову и Српске листе. Испада да су сви хапшени и рањени Срби на КиМ или криминалци или руски агенти.
Србија је једина држава у Европи која није увела санкције Русији. Значи ли то да је Русија тиме незадовољна, па зато хоће да Србију уведе у ратни сукоб? Баш зато. Просто Русија и Путин чезну да Србију и Вучића ставе на списак непријатеља. Можда та иста Русија онако малигно гура Куртија да врши терор и спречава КФОР да ефикасније заштити Србе, што је и основни разлог њиховог боравка на КиМ.
Биће да Путин лично, или преко Лаврова лично и службено захтева од Куртија да ни по коју цену не прихвати формирање Заједнице српских општина.
Да ли је Русија одбила захтев Владе Србије да се на Косово зарад одржавања мира врате српске војне и безбедносне снаге на основу Резолуције 1244 СБ УН. Поштују ли или не поштују Руси Резолуцију 1244 и Дејтонски споразум, и јесу ли икада нешто рекли против нашег европског пута? Да ли неко верује да ће Русија, ратовали ми или не, признати лажну државу Косово и пустити га у чланство у УН? Наравно, да неће. Па рећи ће неко – што га онда ми не пустимо, шта нас кошта. Они који нас терају да га пустимо то раде између осталог и да би нас понизили а успут се решили косовског преседана и руског позивања на њега. Или можда намеравају да сруше безбедносну структуру света успостављену преко сталних чланица СБ УН после ужасног Другог светског рата, што је најопакија могућа замисао која нас води у општу катаклизму.
У последње време се у западним круговима, било политичким било експертским или медијима са извесним утицајем, све чешће помињу идеје о подели Украјине по угледу на Северну и Јужну Кореју с међународним гаранцијама. Можда се ту примени Ишингеров план о две Немачке? Ту су и претензије суседа као што је Пољска са идејама о привременим протекторатима над деловима Украјине. Спаса и заштите ради. Ко ишта зна о историји свестан је да су још у време неизвесне битке за Москву и уопште неизвесног светског рата 1941. вођени преговори, међу идеолошки сукобљеним државницима као што су Стаљин и Черчил о послератним територијалним разграничењима. И тако све до Јалте. Зашто би данас било друкчије.
Све то би далеко више морало да заинтересује оне који безрезервно подржавају Зеленског него мозгање шта ће у Русији бити после Путина када Русија изгуби рат. Бар толико би морали бити заинтересовани за одговор на питање шта ће бити са Зеленским када понестане Украјинаца. И како ће он и где завршити. Али засад се већина бави тиме што су званичници из Брисела принуђени да прилагоде свој дрес код гардероби украјинских вођа који су у модном тренду. И како за те свечане прилике да се пролепша Аналена Бербок за непуних 316.000 евра потрошених за шминку. Залуду.
Како то да је по званичним подацима УН три милиона грађана Украјине у последњих годину дана пребегло у Русију. Два милиона је већ пре тога отишло у Руску Федерацију. Ко су ти људи који су побегли код својих љутих непријатеља и зашто су то урадили? И како су живели пре тога?
На основу поменутих што реторичких што отворених питања могло би се заиста установити о чијем је малигном упливу на Балкан и Србију реч. И ко се у јавном животу понаша по познатом принципу „држите лопова“.