ПОТРЕС КОЈИ ЈЕ ПОТРЕСАО СВЕТ

Земљотрес у Турској и Сирији

Пред закључење овог броја „Печата“ потврђена је погибија више од 40.000 људи, али ће коначни број жртава бити далеко већи, јер се верује да под рушевинама има још настрадалих. У трагични биланс спада и на хиљаде повређених у разорном земљотресу дуж турско-сиријске границе, где је неколико градова и насеља претворено у рушевине и угрожен живот 25 милиона људи

Tурска и Сирија још утврђују размере доживљене трагедије изазване земљотресом јачине 7,8 степени Рихтерове скале, од 4. фебруара, при чему се дефинитивним не чини ни саопштени најболнији податак да је жртава више од 40.000 – преко 30.000 Турака и више од 9.000 Сиријаца – јер је било неколико десетина хиљада повређених, болнице су пуне, а акција рашчишћавања порушеног је у току. Што се материјалне штете тиче, велико је питање да ли ће она икада бити реално приказана, пошто је рушевина у неколико градова и насеља толико да они више немају ранији изглед. Страдале су и инфраструктура и изузетна културно-историјска добра, као вредни трагови развоја људске цивилизације у овом делу света.
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган прогласио је тромесечно ванредно стање на настрадалом југоистоку своје земље, али је сасвим извесно да ће том крају бити потребно много више времена да се, бар колико-толико, врати нормалном животу. Првенствено због тога што је порушено преко 24.000 зграда, међу којима су бројне стамбене вишеспратнице. Огромне рушевине су и у Сирији, којој додатну невољу представља чињеница да део њеног северозапада, страдалог у потресу, држи побуњена опозиција која је, уз наклоност Запада, одавно у сукобу с режимом председника Башара ел Асада.

СТРАВИЧАН УДАР Овај земљотрес спада међу најјаче забележене у историји, јер тој категорији припадају сви потреси изнад 7,5 степени по Рихтеру. Епицентар му је био код турског града Газиантепа, удаљеног око 60 километара ваздушном линијом од границе са Сиријом, а осетио се и у неколико околних земаља – Јордану, Либану, Тунису, Ираку, Грузији, Јерменији и на Кипру. После најјачег удара десио се још један приближне јачине, а онда и скоро две хиљаде мањих потреса, што су стручњаци назвали куриозитетом. Страдало је више градова и места која се налазе на подручју спајања три тектонске плоче – анадолијске, арапске и афричке. Велико разарање условљено је не само снагом потреса него и због тога што је његов епицентар био на малој дубини, свега петнаестак километара испод земљине коре. Да број људских жртава буде тако велики, а материјална штета „као да је пала атомска бомба“, условило је и то што се земљотрес догодио у рано јутро, у време спавања, и што су срушене или увелико оштећене зграде грађене на начин који им није гарантовао отпорност на јака подрхтавања тла.
Турска је прилично трусно подручје, од 1930. године имала је десетак смртоносних потреса, али у региону сада погођеном земљотреса није било више од 200 година. Најтрагичнији су били онај из 1939, који је однео 33.000 живота, и земљотрес из 1999, када је страдало 17.000 људи. Досад најјачи регистровани земљотрес у свету био је у Чилеу, 1960. године – 9,5 степени Рихтерове скале.
У Србији, према објашњењу метеоролога Ивана Ристића, могући су земљотреси јачине до шест степени по Рихтеру, а не потреси попут овог у Турској и Сирији. „Ми нисмо толико трусно подручје. За последњих 100 година имали смо десет земљотреса преко пет степени по Рихтеру, што није страшно“, изјавио је он. Додао је да се у нашој земљи подрхтавања тла дешавају у пролеће и у јесен.

СПАСАВАЊЕ И ПРИГОВОРИ Имајући у виду обим катастрофе, почетак акције спасавања у обе земље био је врло ограниченог домета. Помоћ угроженим, откопавање жртава испод рушевина и смештај преживелих, отежавали су паника престрављеног народа, недостатак тешке механизације, киша, снег, хладноћа и несташица струје. У Сирији је проблем био и мањак бензина, уз већ поменуту политичку поделу у земљи, јер велика несрећа није, макар накратко, измирила власт и побуњенике. Медији су данима преносили потресне слике спасавања преживелих из пакла шута и бетона, али и приговоре да су надлежни подбацили у ублажавању последица страшне катастрофе.
Вођа турске опозиције и лидер Републиканске народне странке Кемал Киличдароглу жестоко је напао председника Ердогана, називајући га главним кривцем за све пропусте у данима после земљотреса. Ердоган је признао да је у почетку било неефикасности и дезорганизације, али и истакао да су грешке брзо исправљене. „Немогуће је бити потпуно спреман за овакву катастрофу. Мобилисали смо све, држава је радила свој посао“, рекао је он. Ердоган је, истовремено, најавио да ће држава, „за годину дана“, изградити нове стамбене зграде, троспратнице и четвороспратнице, за све који су остали без крова над главом.
У Турској је оштра полемика поведена и око тога да ли је непоштовање прописа о изградњи зграда увелико допринело да буде толико мртвих и толико рушевина. Први су се огласили грађевински стручњаци тврдњом да би, упркос јаком земљотресу, многи објекти одолели да су подигнути онако како је налагао закон.
Ригорозни безбедносни стандарди у турском грађевинарству уведени су после катастрофалног потреса из 1999. године, али је њихово „заобилажење“ врло брзо узело маха. Из године у годину почео је да се повећава број „грађевинских амнестија“, односно дозвола да се не гради стриктно по законском налогу. Би-Би-Си је ових дана пренео изјаву шефа турске грађевинске и архитектонске коморе инжењера да је око 75.000 зграда у региону погођеном земљотресом на југу Турске имало грађевинско изузеће, што значи да нису подизане уз поштовање прописа. Геолог Челал Шенгор је давање оваквих амнестија у земљи подложној земљотресима назвао „злочином“. Појавио се и податак да је Министарство урбанизације још пре пет година саопштило да је 13 милиона зграда у Турској, што је више од половине од укупног броја, изграђено кршењем прописа. Нема сумње да ће ова „прича“, с обзиром на трагичне последице овомесечног земљотреса добити наставак у кампањи за изборе који би требало да се одрже у мају.

ПОМОЋ И ПОЛИТИЗАЦИЈА Помоћ из света почела је да стиже већ после првих вести о катастрофи у том прилично сиромашном региону. Више, међутим, Турској, него Сирији, јер су Америка и њој савезничке западне земље наставиле да се држе санкција Асадовој влади, иако она контролише око 80 одсто државне територије, и да помоћ шаљу преко невладиних и хуманитарних организација, што је успоравало цео процес. За разлику од неколико арапских земаља, али и Израела, који су понудили помоћ директно Асаду, иако су с њим одавно на ратној нози, Американци нису свој политички став одвојили од хуманитарног. Египатски лидер Абдел Фатах ел Сиси, који је на власт дошао 2014, сада је први пут позвао Асада да би понудио помоћ своје земље. Помоћ су послали и Саудијци који су, не тако давно, тражили Асадово рушење, а исто је учинио и Катар, иако две земље немају дипломатске односе. Вашингтон је, међутим, настојао да сиријског лидера и даље држи изолованог, одбијајући сваку сарадњу са званичним Дамаском. „Фондови иду сиријском народу, а не режиму“, нагласио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.
Помоћ обема државама биће и даље веома потребна, зато што је земљотрес, према процени Светске здравствене организације, угрозио живот чак 25 милиона људи у Турској и Сирији. Укључиле су се и Уједињене нације, Црвени крст, Црвени полумесец и друге светске хуманитарне организације. Србија је хитно реаговала слањем спасилаца у пострадало подручје, а организовала је и друге видове помоћи угроженом становништву ових пријатељских земаља.

СТРАДАЊЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ Појас уз турско-сиријску границу, погођен земљотресом, познат је по врло вредним културно-историјским споменицима, значајним за разумевање цивилизацијских токова. У првим извештајима са терена је наведено да су сви мање или више оштећени. Си-Ен-Ен је известио да су међу оштећеним здањима и замак Газиантеп у Турској, који је управо чекао да буде уврштен на Светску листу културне баштине Унеска, и Цитадела у сиријском Алепу која је на тој листи од 1966.
Неки делови бедема замка Газиантеп су уништени, на некима су се појавиле пукотине, а страдала је и заштитна ограда. Реч је о здању подигнутом у време Хетитског царства, из другог миленијума пре нове ере, додатно учвршћиваном у време Римског царства и проширеном и реконструисаном у време цара Јустинијана Првог у шестом веку. Генерални директорат Сирије за антиквитете констатовао је пукотине на Цитадели у Алепу, после чега је, у договору са Унеском, тамо упућен стручни тим који ће утврдити размере штете и, евентуално, предложити даље кораке. Ова велика средњовековна палата у центру старог језгра Алепа сматра се једном од најстаријих и највећих грађевина те врсте у свету. Била је оштећена и током грађанског рата у Сирији, пре 11 година, али је потом санирана.
Унеско је саопштио да је земљотрес оштетио и утврђење у турском граду Дијарбакиру које је, такође, уписано на листу Светске културне баштине. Речено је и да ће ускоро бити детаљно прегледана још три локалитета у Сирији из фонда Светске баштине да би се утврдило да ли је и њима потребна обнова и рестаурација.

ПЕТ НАЈЈАЧИХ ЗЕМЉОТРЕСА У СВЕТУ Према подацима Америчког геолошког института (УСГС) пет најјачих земљотреса у свету имало је магнитуду девет и више степени. Најснажнији (9,5 степени по Рихтеру) био је потрес из 1960. године у Валдивији у Чилеу. Страдало је 1.655 људи, а изазвани цунами је смрт и штету узроковао до Јапана и Филипина. Четири године касније, у земљотресу на Аљасци од 9,2 Рихтера страдало је 128 особа. Потрес од 9,1 степен Рихтерове скале на индонежанској Суматри, 2004. године, изазвао је огроман цунами, а у тој катастрофи живот је изгубило 227.000 људи. Иза земљотреса у јапанском Сендаију од 9 степени, забележеног 2011, остало је скоро 20.000 жртава, а изазвао је и квар на нуклеарки Фукушима. Исту јачину имао је потрес на руској Камчатки 1952, који је за неколико минута срушио град са 6.000 становника. Званично је објављено да је погинуло 2.336 људи, али је било тврдњи да је изазвани цунами однео најмање 8.000 живота.