“Блумберг”: Русија и Кина имају контролу над прехрамбеном безбедношћу читавог света

Велики део планете ослања се на свега неколико држава за већину увоза ђубрива – и то пре свега на Русију и њене савезнице Белорусију и Кину, упозорава “Блумберг”. Зато је питање ђубрива и контроле залиха дошло у први план политичке агенде широм света.

Предвиђа се да ће се око 20 одсто становништва Малавија суочити са акутном несигурношћу набавке хране током “мршаве сезоне” до марта, због чега је изузетан значај употребе ђубрива за узгој тамошњих усева.

Али Малави је само једна од чак 48 нација у Африци, Азији и Латинској Америци које је Међународни монетарни фонд идентификовао као најугроженије због повећаних трошкова хране и ђубрива изазваних антируским санкцијама уведеним након Специјалне војне операције у Украјини.

Због тога амерички Стејт департмент почиње озбиљније да се бави овим проблем, а председници твитују о њему, наводи америчка агенција. Ђубриво се појављује у предизборним кампањама и долази у фокус тензија између земаља као дипломатска валута.

“Улога ђубрива је једнако важна као и улога семена у безбедности хране у земљи. А ако вам је стомак пун, можете бранити своју кућу, своје границе и економију”, рекао је генерални директор и главни извршни директор Индијске задруге за ђубриво Удаи Шанкер Авастхи.

Санкције пореметиле тржиште

Прошлогодишњи удар на глобалну индустрију ђубрива вредан 250 милијарди долара истакао је улогу Русије и Белорусије као извозника готово четвртине свих хранљивих материја у свету.

Док руски пољопривредни производи, укључујући три главне врсте ђубрива — калијумских, фосфатних и азотних — нису на мети санкција, извоз је и даље ограничен комбинацијом поремећаја у лукама, транспорту, банкарству и осигурању.

Председник Русије Владимир Путин криви економске блокаде за прекид испоруке ђубрива из Русије, рекавши крајем новембра да је више од 400.000 тона замрзнуто у европским лукама. Део тог износа је затим одмрзнут и дониран.

УН кажу да главни проблем лежи у томе што осигуравајуће куће не желе да покрију руске поморске транспорте и што кључне пољопривредне банке нису у могућности да изврше финансијске трансакције пошто су искључене са СВИФТ-а. ЕУ и САД су у новембру објавиле заједничко саопштење у којем се појашњава да “банке, осигуравајуће куће, шпедитери и други актери могу да наставе да доносе руску храну и ђубриво свету”.

Руски милијардер Андреј Мељниченко, оснивач “Еурохем груп АГ”, међутим, тврди да је режим санкција Европске уније зачепио трговину до те мере да ће до прве годишњице Специјалне војне операције 24. фебруара доћи до потпуног смањења испорука ђубрива за око 13 милиона тона.

Туробна година на видику

Поремећај на тржишту изазван је скоком цена прошлог лета, што је довело до гомилања залиха. Иако су трошкови од тада значајно смањени, они су и даље изнад нивоа пре пандемије, а залихе су ограничене у сиромашнијим областима.

Ситуација је погоршана санкцијама белоруском гиганту калијума, као и одлуком Кине, великог произвођача азотних и фосфатних ђубрива, да уведе ограничења на извоз како би заштитила домаће снабдевање.

Аналитичар “Блумберга” Алексис Максвел каже да, иако су цене пале за више од 50 одсто у односу на прошлогодишњи врхунац, фармери у југоисточној Азији и Африци остају изложенији од својих колега у Северној Америци, Кини или Индији.

Афричка развојна банка упозорила је да ће смањена употреба ђубрива вероватно значити пад производње хране за 20 одсто док ВФП каже да су мали земљопоседници у земљама у развоју у ризику од “велике кризе доступности хране јер проблеми са ђубривом, климатски шокови и сукоби утичу на производњу хране”.

Индонежански председник Џоко Видодо упозорио је на самиту Групе 20 да је, ако се не предузму хитни кораци да се обезбеди доступност приступачних хранљивих материја – пред нама још “туробнија година”.

Индијски премијер Нарендра Моди, који сада председава Г-20, обећао је да ће усредсредити напоре на “деполитизацију” глобалног снабдевања ђубривом, “тако да геополитичке тензије не доведу до хуманитарне кризе”.

Канада и САД повећавају производњу

Геополитичке последице се осећају далеко од Украјине, па тако и у Канади која је највећи светски произвођач калијумских ђубрива (Русија и Белорусија су на 2. и 3. месту).

Тамошњи “Нутријен”, највећа светска компанија за производњу ђубрива и највећи приватни послодавац у својој матичној бази Саскатун у Канади, проширује производњу у својим рудницима калијума, помажући да се град прошири на велике преријске просторе централног Саскачевана.

И “БХП група” је дала зелено светло за изградњу сопственог огромног рудника у Саскачевану пре отприлике 18 месеци и разматра опције за убрзање проширења које би удвостручило укупни излаз.

Трка за залихама ђубрива је покренула напоре да се подстакне “самодовољност”, па је администрација председника Џоа Бајдена најавила грантове од 500 милиона долара за повећање “производње ђубрива произведеног у Америци” и “враћање производње и радних места у Сједињене Државе”.

САД производе ђубриво али су и његов велики увозник, а за сада њихови фармери и даље имају приступ обиљу хранљивих материја.

То се не може рећи за неке од његових суседа. Латинска Америка зависи од увоза за 83 одсто вештачког ђубрива, углавном из Русије, Кине и Белорусије, према подацима Међународног института за истраживање прехрамбене политике са седиштем у Вашингтону.

Перу – тужан крај срећне приче?

Растућа пољопривредна индустрија у Перуу који последњих година бележи ретку успешну причу у свом сектору воћа и поврћа, доведена је у питање јер се и ова земља бори за приступ ђубриву.

Влада је у неколико наврата покушавала, али није успела да обезбеди увоз. У недостатку алтернатива, почела је подршка програму за повећање употребе органских ђубрива из измета морских птица, познатих као гуано, али то ни приближно не покрива оно што је потребно, рекао је Габријел Амаро, шеф перуанског пољопривредног извозног удружења АГАП.

Мароко – добитник?

Ако је Перу губитник у кризи ђубрива, онда је Мароко један од њених победника, и користи ту новопронађену моћ у политичке сврхе.

Захваљујући геолошкој срећи, Мароко је дом за 70 одсто светских познатих резерви фосфата, природног извора фосфора, основног хранљивог материја који се користи у ђубриву. То у тренутној ситуацији, пише “Блумберг”, чини Мароко и државну ОЦП групу, која је одговорна за рударство, прераду, производњу и извоз фосфора, кључним за безбедност хране у свету.

ОЦП се обавезао да ће удвостручити снабдевање Африке ђубривом 2023. године на око четири милиона тона, а осим тога прошле године је донирао и испоручио више од 500.000 тона ђубрива по сниженој цени.

Мароко је умешан у спор са суседним Алжиром око статуса Западне Сахаре, а ђубриво игра улогу у том конфликту. Односи су се погоршали откако је тродеценијско примирје пропало 2020. године, што је поново покренуло непријатељства између Марока и Сахараца са седиштем у Алжиру који траже независност. Тамо где власти у Рабату виде милитантне сецесионисте, неки у Латинској Америци и Африци виде ослободилачки покрет и признају Сахарску Арапску Демократску Републику као независну државу.

У септембру је нови председник Кеније, Вилијам Руто, примио позив из Марока а затим објавио на Твитеру да Кенија повлачи признање региона Сахаравија објавивши да земље продубљују трговинске односе, укључујући и област “безбедности хране (увоз ђубрива)”.

Перу је заузео супротан правац, најављујући да обнавља дипломатске везе са Сахарцима, и изгледа да је претрпео последице. “Мароко светске вести” известиле су да је планирана испорука од око 150.000 тона ђубрива за Перу отказана.