BEĆIROVIĆ BI „PREČICOM“ DA UVEDE BiH U NATO

Lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit zapretio „da narednog 9. januara neće biti proslave Dana Republike Srpske“

Samo devet dana nakon obeležavanja Dana Republike Srpske (9. januara), praznikom manjeg entiteta dejtonske tvorevine, kao i njegovim glavnim akterom, „pozabavio se“ i Evropski parlament. Nije se, naravno, moglo očekivati da će institucija „liberalne demokratije“ iz Strazbura, koja prednjači u srbofobnim i rusofobnim stavovima i zahtevima u rezoluciji posvećenoj Bosni i Hercegovini, dati ako ne pozitivne, onda bar objektivno nepristrasne ocene o RS. Umesto toga, ovaj parlament bez stvarne moći, u rezoluciji usvojenoj većinom od 407 glasova (protiv su bila 92 poslanika, a uzdržana 142) pozvao je Evropsku uniju da uvede ciljane sankcije protiv Milorada Dodika.
„Glavnom problemu Bosne“ se u rezoluciji, čiji je autor Dejvid Makalister, stavlja „u greh“ – „koruptivno delovanje, nastavak destabilizacije zemlje i podrivanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta BiH“, a u dokumentu se još osuđuju „neustavni secesionistički potezi Vlade RS usmereni na stvaranje paralelnih institucija“, kao i „štetna uloga regionalnih aktera“, te „rusko mešanje u unutrašnje stvari zemlje“.

SANKCIJE – KAZNA ZA „SVEŽE GREHE“ Mada ove optužbe ne donose suštinski nove „argumente“ u odnosu na već ranije izricane negativne ocene na račun Milorada Dodika, najnoviji zahtev za sankcijama je ipak motivisan „svežim gresima“ – obeležavanjem Dana Republike Srpske i Dodikovom odlukom da odlikuje Vladimira Putina. Nekoliko dana pre usvajanja rezolucije u Strazburu, poslanici Evropskog parlamenta koji se „bave Bosnom“ zatražili su sankcionisanje predsednika RS uz obrazloženje „da je prešao nekoliko crvenih linija“ i „izjavama i postupcima defakto dezavuisao sporazum o formiranju vlasti u BiH“. Predsedavajući EP za odnose sa BiH Romeo Franc i stalni izvestilac Paulo Rangel su u zajedničkoj izjavi datoj 12. januara osudili „neustavno obeležavanje Dana Republike Srpske, koje zbog ignorisanja odluke Ustavnog suda BiH predstavlja krivično delo“. Za njih je „odabir Istočnog Sarajeva za mesto održavanja ovogodišnje proslave posebno ciničan provokativni čin“, a nije jasno mogla da izostane ni negativna ocena dodele ordena Vladimiru Vladimiroviču, što – kako su istakli – „dovoljno govori o osećanju pripadnosti rukovodstva Republike Srpske i njegovog prezira prema osnovnim evropskim vrednostima“.
Zahtev Franca i Rangela da „se međunarodna zajednica odmakne dalje od snažnih verbalnih izjava i preduzme konkretne ciljne akcije protiv onih koji svesno i sistemski podrivaju ustavni i teritorijalni poredak BiH“, sigurno neće biti realizovan ovom rezolucijom Evropskog parlamenta, a veliko je pitanje da li će ga sprovesti Evropska unija. Jasno je da većina članica „zajednice iz Brisela“ predvođena Nemačkom želi da kazni nepodobnog Dodika, ali se suočava s protivljenjem Mađarske, koja zbog donošenja odluka konsenzusom može da stavi veto na takav predlog. Mada se tako nešto u ovom trenutku čini malo verovatnom, ipak ne treba isključiti mogućnost da Orban na kraju popusti pred pritiscima ili zbog nekog za njega značajnijeg dobitka u ponuđenoj trgovačkoj „trampi“ odstupi od dosadašnje odbrane predsednika Republike Srpske.

USVAJANJE REZOLUCIJE – ZNAK NEMOĆI Dodik je ocenio da je usvajanje rezolucije u Strazburu „znak nemoći, a ne nadmoći“ onih koji su je doneli.
„Biram da odlučujem slobodno i prema svojoj savesti, da poštujem sve pravne akte Republike Srpske i BiH. Ako zbog toga treba da budem kažnjen, neka budem, ali bar da se jasno kaže i zna da sam kažnjen jer sam mislio svojom glavom, poštovao Ustav i rukovodio se nacionalnim interesima“, poručio je najuticajniji političar Srpske.
Bez obzira na to hoće li uslediti sankcije Evropske unije, izvesno je da će Dodik i dalje biti izložen pritiscima i pretnjama globalnih centara moći, odnosno njihovih „izvođača radova“ iz evroatlantske „porodice“. Da nema odustajanja od antisrpskih ciljeva Zapada u BiH, potvrdio je lažni visoki predstavnik Kristijan Šmit, samouvereno najavivši „da narednog 9. januara više neće biti ovakve proslave Dana RS“. Mada nije objasnio kako će sprovesti ovo obećanje, „gaulajter iz Bavarske“ je obznanio da će „u međunarodnoj zajednici biti pokrenute određene stvari“, kao i da on sam „o tom pitanju već ima neke ideje u glavi“.
Moguće je da nemački političar i njegovi mentori planiraju da preko Tužilaštva BiH i montiranih sudskih postupaka zbog „krivičnog dela kršenja ustava BiH“ primoraju Dodika na odstupanje ili ga potpuno eliminišu s političke scene, što bi im – kako veruju – omogućilo da proslavljanje 9. januara pošalju u istoriju. Koliko obeležavanje najvećeg praznika RS na dan kada se proslavlja slava Svetog Stefana smeta „her Šmitu“ i njegovim istomišljenicima, najbolje pokazuje bezočna laž ovog nelegalnog predstavnika takozvane međunarodne zajednice u BiH „da je 9. januar nastao na žrtvama, teretu koje nose žrtve Srebrenice“. Zna, naravno, vrlo dobro advokat iz Oberncena da je Republika Srpska rođena 9. januara 1992. godine, dakle tri meseca uoči izbijanja rata u BiH i više od tri godine pre zločina u Srebrenici, ali se ta istina (o čemu smo već pisali u prošlom tekstu) nikako ne uklapa u projekte gašenja dana državnosti manjeg entiteta Bosne i Hercegovine, kao prvog koraka ka kasnijem pretvaranju RS u „praznu ljušturu“.

JEDNA „INDIVIDUALNA POSETA“ SEDIŠTU NATO-a Odlazak Denisa Bećirovića u sedište NATO-a u Brisel potvrdio je da se novi bošnjački član Predsedništva BiH, svojim idejama i postupcima, suštinski ne razlikuje od prethodnika u ovom telu iz SDA Bakira Izetbegovića i Šefika Džaferovića. Ovaj socijaldemokratski političar „građanske orijentacije“ otputovao je u centar zapadne vojne alijanse na vlastitu inicijativu i bez prethodno usaglašenog stava Predsedništva BiH, ali ga to nije sprečilo da izjavi „kako nije reč o privatnoj poseti“, kao i da bude primljen na najvišem nivou.
Sa Bećirovićem su, tokom njegovog boravka u glavnom gradu Belgije, između ostalih razgovarali generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg i predsedavajući Vojnom komitetu NATO-a admiral Rob Bauer, a nakon sastanka s norveškim diplomatom u službi Vašingtona gost iz Sarajeva je poručio da će Bosna i Hercegovina „intenzivirati svoj put ka NATO-u“, te da će on „sve učiniti da se taj proces ubrza“. Tokom sastanka sa Stoltenbergom predložio je „proces intenziviranja NATO integracija BiH kroz zajedničku mapu puta“, da bi iz kabineta bošnjačkog člana Predsedništva BiH zatim bilo saopšteno „kako potpuno nova geopolitička situacija traži i od NATO-a i od Bosne i Hercegovine da budu brži, efikasniji i konkretniji, jer promena evropske bezbednosne arhitekture ne trpi nikakvo odugovlačenje“.

Cvijanovićeva u Budimpešti Predsedavajuća Predsedništvu BiH Željka Cvijanović tokom posete Mađarskoj sastala se s premijerom Viktorom Orbanom, a sastanku je prisustvovao i ministar spoljnih poslova ove zemlje Petar Sijerto. Članica Predsedništva BiH iz Republike Srpske je nakon sastanka saopštila da je sa Orbanom razgovarala „o zajedničkim projektima“, te izrazila zahvalnost Mađarskoj „za razumevanje pitanja koja opterećuju BiH“. „Znamo da možemo računati na Mađarsku kao prijatelja i partnera koji ima političko razumevanje za situaciju“, rekla je Željka Cvijanović.

Milorad Dodik i Željka Cvijanović su, prema očekivanjima, ne samo osudili već i pokušali da umanje značaj Bećirovićevih sastanaka u Briselu, uz objašnjenja da je on tamo otišao „u individualnu posetu“, te da od ulaska BiH u NATO „nema ništa dok se o tome pita Republika Srpska“. Tačno je da je Bećirović otputovao u posetu čelnicima NATO-a bez prethodno usaglašenog stava Predsedništva BiH, kao i što je nesporno da je prema Dejtonskom ustavu saglasnost oba entiteta uslov za ulazak Bosne i Hercegovine u zapadnu vojni savez, međutim, problem je u tome što je Bećirović zaista u pravu kada tvrdi da njegova poseta Briselu nije bila privatnog karaktera. Iako im je vrlo dobro poznato kako funkcioniše Predsedništvo BiH, najviši politički i vojni čelnici NATO-a su gosta iz Sarajeva svesno primili kao ovlašćenog sagovornika, priredivši mu defakto državni prijem. Jasno je da se interesi NATO-a i bošnjačke političke elite o potrebi što hitnijeg ulaska BiH u Severnoatalantsku alijansu poklapaju, pa zato uopšte ne treba isključiti mogućnost da je Bećiroviću zapravo bilo signalizirano da otputuje u belgijsku prestonicu. Kolektivni Zapad, predvođen Vašingtonom, u situaciji kada podiže ulog u formalno neobjavljenom ali istinskom agresivnom ratu s Rusijom, ne želi da u pozadini ima „nepacifikovani“ remetilački faktor, zbog čega će, bojimo se, ne birajući sredstva učiniti sve da što pre „usisa“ Republiku Srpsku kao deo BiH u svoj vojni lager.