Ukrajinski krugovi pakla

Rusija ističe da je Ukrajina postala privatna vojna kompanija NATO-a koji se uključuje u rat na strani nacističkih zločinaca i da će svi zadaci biti ostvareni – pregovorima ili vojnim sredstvima

Specijalnu vojnu operaciju biće moguće okončati kada više ne bude pretnje Rusiji s teritorije Ukrajine, rekao je ruski ambasador pri UN Vasilij Nebenzja. Diplomata je naveo i da je Ukrajina pod uticajem Zapada postala „privatna vojna kompanija NATO-a“. Time je očigledno aludirao na kritike i pretnje koje sa Zapada stižu ruskoj privatnoj vojnoj kompaniji (PVK) „Vagner“ koja sa uspehom deluje na području specijalne vojne operacije – poslednji primer njenog angažmana je zauzimanje strateški važnog gradića Soledar. Zapadni kritičari kao da ne znaju, ili ne žele da priznaju da je PVK „Vagner“ samo preslikana struktura – poput „Blekvotera“ i drugih – kakve SAD decenijama koriste na ratištima u Iraku, Avganistanu, Siriji i mnogim mestima širom planete. Pa se niko od tih eksperata zbog toga nije posebno zabrinuo, ali sada jedna ruska PVK postaje „pretnja celom demokratskom svetu“.

SVE JE MOGLO BITI DRUGAČIJE… Kako je istakao Nebenzja, Zapad je otišao korak dalje i čitavu Ukrajinu pretvorio u svoju privatnu ratnu kompaniju. „Oni joj daju novac, snabdevaju ih oružjem i obaveštajnim podacima, govore im gde da pucaju, gde da napadaju. Od ovoga pati ukrajinski narod, koji je prinuđen da se bori za tuđe zadatke“, ukazao je diplomata. Na istoj sednici SB UN obratio se i stalni predstavnik NR Kine Džang Jun, takođe naglasivši da isporuke oružja Ukrajini i sankcije samo pogoršavaju situaciju, što dovodi do dodatne konfrontacije. Od početka sukoba SAD su poslale Ukrajini različito naoružanje u vrednosti od 24,2 milijarde dolara. S druge strane, Nemačka je tokom 2022. uputila Kijevu podršku od preko 12 milijardi evra, po priznanju portparola nemačke vlade Štefana Hebeštrajta. Kako je istakao, Berlin će ovaj kurs podrške ratnim naporima Volodimira Zelenskog nastaviti i u 2023. godini, uključujući i isporuke borbenih vozila pešadije „marder“, počev od prvog kvartala ove godine. Sledeći korak, kako je najavljeno iz zapadnih prestonica, trebalo bi da budu isporuke teških tenkova ukrajinskoj strani.
U uslovima kada se NATO objedinjuje na strani Ukrajine, Nebenzja ipak podvlači da će Rusija ostvariti ciljeve postavljene pred specijalnu vojnu operaciju. „SVO će biti moguće okončati tek kada više ne bude pretnje Rusiji sa teritorije Ukrajine i kada prestane diskriminacija ruskojezičnog stanovništva ove zemlje. Ako se taj rezultat može postići pregovorima, spremni smo za takav scenario. U suprotnom, svi postavljeni zadaci biće ostvareni vojnim sredstvima“, bio je krajnje jasan Nebenzja na sednici SB UN o Ukrajini. Podvukao je i da je sve moglo da bude drugačije da je Kijev ispunio sporazume iz Minska, odobrene rezolucijom Saveta bezbednosti UN. „Međutim, to nije ulazilo u planove Zelenskog i njegovih prethodnika niti, kako sada znamo zahvaljujući otkrićima kancelarke Angele Merkel i predsednika Fransoa Olanda, garanata sporazuma Minska – ni u planove Francuske i Nemačke. Štaviše, saznali smo da je proces iz Minska bio samo paravan za zapadne zemlje, iza kojeg su tajno naoružavali Ukrajinu da bi je nahuškali protiv Rusije“, rekao je ruski ambasador u UN.

VAŠINGTON JE STVARNI UČESNIK U SUKOBU U UKRAJINI Osim snabdevanja naoružanjem, Vašington se i na druge načine uključuje u rat „na strani nacističkih zločinaca iz Kijeva“, kako se izrazio ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov. Obuka ukrajinske vojske u SAD za upravljanje PVO sistemima „patriot“ ukazuje na stvarno učešće Vašingtona u sukobu u Ukrajini, podvukao je Antonov. Pentagon je najavio da će za nekoliko meseci u američkoj vojnoj bazi Fort Sil biti obučeno između 90 i 100 ukrajinskih vojnika za rukovanje „patriotima“. Vašington je najavio i novi paket vojne pomoći Ukrajini i proširenje programa vojne obuke za Oružane snage Ukrajine (OSU), koju je već – u režiji SAD – prošlo oko 3.100 pripadnika ukrajinske armije. Dok ruski analitičari poručuju da, pružajući kijevskom režimu sveobuhvatnu podršku SAD nastoje da oslabe Rusiju što je više moguće, ni u Americi nisu svi zadovoljni ovim aranžmanima vlade predsednika Džoa Bajdena. Građanski i politički aktivisti ukazuju da je nedopustivo prisustvo pripadnika stranih vojski na američkoj teritoriji, ma pod kojim izgovorom. Drugim rečima, nezadovoljstvo uvlačenjem Vašingtona u sukob, kao i velikim troškovima koji uz to idu, sve je više prisutno.
O tome je, iz svog ugla, govorio i ambasador Antonov, primećujući da napori Rusije „da skrene pažnju američkoj javnosti na istinsku opasnost takvog ponašanja Bele kuće postepeno nailaze na razumevanje u domaćoj ekspertskoj zajednici“. „Na primer, kolumnisti ’Vašington posta’ su otvoreno priznali da obuka vojnika OSU u SAD znači širenje američkog učešća u sukobu. Napomenuli su da američka administracija više nije ograničena na jačanje odbrambenog potencijala Kijeva već mu daje novo naoružanje da bi povećala njegove ofanzivne sposobnosti“, naglasio je ambasador Antonov. I portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao je 9. januara, pre pada Soledara u ruske ruke, da je dodatna vojna pomoć Kijevu „usmerena na promenu dinamike situacije u Ukrajini“. Ne treba zaboraviti ni da Vašington Kijevu obezbeđuje i obaveštajne podatke, što je ključno u ovom ratu, a američki stručnjaci učestvuju u koordinaciji ciljeva za napade raketama „himars“, što je u avgustu prošle godine u intervjuu britanskom „Telegrafu“ priznao predstavnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Vadim Skibicki.
Rusko ministarstvo odbrane još tada je naglasilo da ove izjave Kijeva „nepobitno dokazuju da je Vašington, suprotno izjavama Bele kuće i Pentagona, direktno umešan u sukob u Ukrajini“. Prema različitim procenama, ukupna „pomoć“ Ukrajini iz zapadnih izvora već je premašila 100 milijardi dolara, što je zastrašujući podatak ako se zna, na primer, da je godišnji ruski vojni budžet prošle godine iznosio oko 55 milijardi. Sa više od milion vojnika, teško naoružanih zapadnim borbenim sistemima, i uz pomoć stručnjaka iz NATO država koji koordiniraju i upravljaju napadima na ruske položaje, jasno je da pred nama ne stoji period mira – nego još težih i krvavijih vojnih sukoba, o čemu je nedvosmisleno govorio i Nebenzja. Bez NATO podrške sukob u Ukrajini mogao je relativno lako da bude okončan putem pregovora u Belorusiji i, uslovno rečeno, bez većih žrtava još u martu 2022, posle preciznih raketnih udara kojima je Moskva praktično razoružala kijevske snage. Ali kada je Zapad počeo da šalje „pomoć“ Kijevu i uvodi antiruske sankcije – ova mogućnost je zadugo otpala. Sada će ruske snage, dužim i težim putem, morati na tlu Ukrajine da „razoružaju“ čitav NATO arsenal. Taj posao je već uveliko u toku.

ISPRAŽNJENA SKLADIŠTA NATO-a Zalivanje ukrajinskog požara benzinom tu se ne zaustavlja. Dok govore o „miru“, NATO partneri već najavljuju guranje Ukrajine u novi krug pakla. Planirane su isporuke teških udarnih tenkova britanske („čelendžer“) i francuske („lekler“) proizvodnje, a za njima bi trebalo da uslede i isporuke nemačkih („leopard 2“) i američkih (M1 „abrams“). Čak i u „najboljem slučaju“, međutim, ove isporuke ne mogu se ostvariti pre marta, ali i tu postoji čitav niz problema. Najpre, teško će biti u kratkom roku obezbediti više od nekoliko desetina ovih skupih mašina, a i tada će nastati problem sa obučenošću posada koje bi njima upravljale. Drugo, ovi tenkovi teški i preko 60 tona troše mnogo više goriva od sovjetskih T-64 (42 tone) i T-72 (41 tona) koje Ukrajina sada koristi, a Kijev ne obiluje ni naftom, ni novcem.
Isto tako, što dalje od zapadne ukrajinske granice ovi tenkovi budu angažovani, biće teže obezbediti isporuke goriva i rezervnih delova, održavanje i popravke. Ali čak i ako se sve to nekako reši, ključni problem biće municija. Ukrajina koristi sovjetske tenkove sa topovima od 125 milimetara, dok NATO tenkovi koriste projektile kalibra 120 mm. Obezbediti dovoljnu količinu ove municije biće teško za NATO, ukoliko bi Ukrajina dobila veliki broj tenkova. Prema dosadašnjem iskustvu specijalne vojne operacije, ukrajinska strana za najviše četiri dana potroši artiljerijske municije koliko SAD proizvedu mesečno, pa su tokom prethodnih meseci ispražnjena NATO skladišta.
Slično bi se dogodilo i s tenkovima – koji bi bez municije postali laka meta za ruske T-90 „proriv“, ali i za T-72M3. Veliki gubici tenkova na ukrajinskom ratištu podrili bi reputaciju zapadnog oružja, pa zato treba sačekati i videti na koji način će sve to funkcionisati. Jedno od rešenja moglo bi da bude da natovski tenkovi neće ni biti slati na Donbas, već će se koristiti u budućim operacijama bliže zapadnim granicama, gde će biti „bezbedniji“. Mnogo greše oni koji smatraju da zapadni tenkovi, ili bilo koje drugo isporučeno naoružanje – može dramatično da preokrene tok rata. A još manje da bude prečica ka miru. Pre će biti obrnuto – da će Ukrajinci, prolazeći kroz nove krugove pakla, platiti još veću cenu „zapadnog savezništva