Косово и Метохија
Како би Србију навели да пре или касније поклекне, ЕУ се од немоћног посредника претворила у дрског силеџију, Немачка пре свега, док Американци глуме добронамерне момке, а посреди је само подела прљавог посла
Маске су пале, и то најпре у Европи, или ономе што се још увек назива Европска унија. Упркос јаким отпорима став Немачке постаје став ЕУ. То више није процес успостављања доминације Немачке над чланицама ЕУ него потпуна доминација традиционално антисрпске државе. Изненађење је једино у томе што отпор немачкој диктатури, бранећи сопствене интересе, пружају мање значајне државе на њиховој лествици, попут Мађарске, Чешке, Бугарске, па и Пољске, док Француска и Италија заокупљене унутрашњим проблемима прихватају „реалност“, и понашају се као да им одговара да Немачка води европски брод, који све више личи на „пијани брод“ са слике Саве Шумановића. Да европска збрка буде потпуна, потрудили су се Британци, јер није логично да након брегзита тако упорно покушавају да европским дешавањима, директно или перфидно, диктирају они. Иако имају Украјину као ватрени полигон за демонстрацију снаге и моћи, сви они иду линијом мањег отпора и покушавају да се доказују на Балкану, кроз дисциплиновање Србије и српског корпуса и потпуно каналисање српске политике која „мора“ постати антируска и поданичка.Тако је став ЕУ према Србији, који они покушавају да представе као јединствен и званични, постао огољен и непријатно јасан – без увођења санкција Русији нема наставка отварања нових „кластера“ на трновитом путу придруживања, а без признања „Косова“ нема уласка у ЕУ. Нису очекивали да претње блокадом уласка Србије у ЕУ неће уплашити Србе. Јер проценат грађана у Србији који су за улазак Србије у ЕУ је у „слободном паду“. Та унија заснована на диктату није више привлачна ни за своје чланице, а камоли за Србију. Коме они више могу бити привлачни са својим полуприватизованим институцијама и корумпираним лидерима заокупљеним личним интересима кроз разна лобирања.
Очекивано је да након серије демонстрација немоћи европских посредника САД преузму иницијативу. Једино изненађење било је у томе што су током нове променаде америчких дипломата притиске на Србију организовали ЕУ, балкански сателити и наравно Курти, а не Америка директно – они су једно време били „добри и добронамерни момци“.
Крајње дрско, највећи притисци дошли су из Европског парламента. Наравно, знамо ми ко све тамо седи и ко за кога ради, јер многи су своје улоге посланика претворили у бизнис, лобирајући за онога ко више плати, али нисмо мислили да такви имају већину у европском симболу демократије, јер у супротном скандалозна резолуција против Србије не би била изгласана и не би попримила званичну форму. Док смо наивно очекивали какву-такву осуду Куртија због насиља над Србима и оружаних насртаја на север КиМ, стигао нам је текст резолуције који смо морали више пута да читамо да бисмо се уверили да је то заиста став ЕУ и да није нека шала или подвала. Шта у тим амандманима заиста пише, тешко је поверовати, а камоли прихватити као некакав неутрални став какав би требало да има ЕУ у улози посредника између Београда и Приштине. Рецимо, тамо је усвојен амандман у коме се Србија оптужује да је одговорна за ескалацију на северу КиМ где дословно пише: „Осуђује се континуирани образац ескалаторних акција Србије и актера које спонзорише Србија, укључујући нелегитимне блокаде, насилне нападе и претње војном акцијом, са циљем изнуђивања уступака и подривања Републике Косово.“ Након овако „генијалне“ и „објективне“ анализе стања и дешавања, предлаже се и решење – „да се односи нормализују на основу међусобног признања“. И као да то није довољно, у једном амандману констатују да је „независност Републике Косово неповратна“ уз позив чланицама које нису признале „Косово“ да то одмах учине. Као круна резолуције поздравља се захтев „Косова“ за чланство у ЕУ. Суштина свега је да „Косово“ буде независно и увођење санкција Русији под хитно.
ЦИЈИНИ АНОНИМУСИ Као новина у динамичној лепези хибридних насртаја на Србију активирани су и сајбер напади. Однекуд су се појавили и „Анонимуси“, наивно и невино представљени као неформална хакерска група. За сада они раде на обарању и контроли званичних сајтова државних институција како би лансирали лажне вести, али се зна да њихово деловање може нанети и далеко веће штете. Њихову „спонтаност“ и „независност“ демаскира чињеница да су били директно укључени у сајбер нападе на све државе у којима су изведени обојене револуције и преврати којима је управљала америчка ЦИА. Иако нема конкретних доказа да је „Анонимусе“ створила ЦИА, готово је сигурно да их је временом ставила под своју контролу и да користи њихове информатичке способности. Тако су и код нас њихови напади усклађени са српским противницима и непријатељима. Грубим увредама и претњама устремили су се на српског председника, као да ми не знамо да је то постао стандардни клише напада на типовану државу.
Да би се одржао континуитет гласина и дезинформација из хибридне лепезе да је Србија продужена рука Русије на Балкану, најновија добро пласирана подвала, поткрепљена лажним снимцима, показује да приватна компанија „Вагнер“ легално регрутује плаћенике у Србији за рат у Украјини. Распирује се сумња да Србија као држава у томе учествује или да то прећутно одобрава. Док подмећу те лажи, никоме са Запада не смета што украјинске амбасаде у више од педесет држава у свету јавно траже и мобилишу плаћенике који ратују на њиховој страни. Или им можда смета што то не могу да раде и у Србији јер је код нас свако учешће на страном ратишту кривично дело.
Курти је резолуцију ЕУ схватио као јаку подршку и поруку да и даље прави хаос и провоцира насиље. Зашто и не би када најјаче тело ЕУ званично саопштава да је он у праву, и да је све што ради демонстрација демократије. Никога не интересује, нити су се тиме бавили, што Куртијеви полицајци пуцају у малу децу за православни празник док носе бадњак и тако и онај мали трачак њихове среће и радости претварају у страх, панику и трагедију. Стварно није нормално, сем ако су фашисти, да их не дотичу снимци рањеног српског малишана који се тресе у грозници и борби за живот. Таква подршка мотивише Куртија да се не одриче идеје о протеривању свих Срба са КиМ, јер је постало сасвим јасно да нови егзодус Срба баш никоме на Западу не би сметао. Шта то Американци сада раде док ћуте и гледају како Курти наставља своју мисију и поново гази све што је договорено. Поново активира и насиље регистарским таблицама, ремети слободу кретања и угрожава безбедност Срба, како личну, тако и колективну, и ником ништа, ни опомена са Запада не стиже а камоли некакав политички шамар, па зашто не би ишао даље. Покреће некакву потерницу за 18 Срба у вези са злочином у Рачку за који је утврђено да се није догодио. Нема везе што су неки Срби са те потернице мртви, важно је да се поново активира подвала Вилијама Вокера која је послужила као лажни повод за покретање НАТО агресије на СР Југославију (Србију).
Да ли то Курти активирањем старе подвале у Рачку сада призива нову врсту интервенције НАТО-а, и да ли је то његова идеја или идеја стратега из центра за вођење хибридног рата против Србије, јер се старе подвале и лажи истовремено лансирају у Хрватској и БиХ. У БиХ се данима врти стара манипулација да ли је председник Александар Вучић приликом једне посете брду изнад Сарајева носио пушку или кишобран иако је сасвим јасно да то није пушка.
Американци се надмено и надмоћно смешкају свесни да су ујединили баш све антисрпске јастребове, не само на Балкану него у Европи, и ставили их у функцију свог антисрпског пројекта „Косово“. Ипак, док глуме „добре момке“ а истовремено иницирају нове хибридне нападе на Србију, неки детаљи их демаскирају. На пример – одавно се зна да је Вилијам Вокер агент ЦИА, да га је ЦИА својевремено својим тајним утицајем поставила на место шефа Верификационе мисије ОЕБС-а (иако није Европљанин него Американац) да би он инсценирао повод за агресију на СРЈ. Сада га неко извлачи „из нафталина“ и даје му 70.000 долара да напише књигу о Рачку иако је чак и злогласни Хашки трибунал морао да игнорише ову траљаву монтажу. А ми треба да поверујемо да старог агента ЦИА активира некакав Курти, а не нова америчка специјална операција успостављања независности „Косова“.
Старе подвале иду уз стару америчку дипломатску екипу, за коју је сада сасвим јасно да су дошли да силом наметну решење и тако заврше незавршен посао. И наступ им је класичан – неприхватљива понуда која треба да постане прихватљива под реалном и драстичном претњом. Маказе у које нас овога пута хвата њихова дипломатија су да само они могу спречити Куртијево насиље, ескалацију сукоба и рат, и да истовремено могу обезбедити значајне инвестиције моћних америчких компанија у Србију. Типично амерички систем вредности, где они немају никакве дилеме шта је за нас боље – даљи просперитет, где само треба да се одрекнемо територије, културе, историје, седишта цркве и најбољег дела нашег народа.
ПЕТОРКА ЗА УЛТИМАТУМ Одједном, неочекивано и такорећи преко ноћи, усред америчке иницијативе, формиран је петочлани америчко-европски дипломатски тим који чине изасланици за Балкан и европски посредници: Габријел Ескобар (специјални изасланик САД за Балкан), Јенс Плетнер (саветник немачког канцелара за спољну политику и безбедност), Емануел Бон (саветник за спољну политику председника Француске), Франческо Тало (саветник за спољну политику и безбедност премијерке Италије) и Мирослав Лајчак (специјални изасланик ЕУ за дијалог). Изасланици ових држава и посредници ЕУ који су до сада деловали као раштимовани оркестар, и нудили различите приступе и начине решавања проблема, преко ноћи су усагласили ставове и сада заједнички инсистирају на ономе што је за Србију неприхватљиво – на француско-немачком моделу у коме се од Србије захтева да не спречава улазак „Косова“ у међународне институције, па и у УН. Американци, од који се очекивало нешто друго, и који су накратко показали некакво разумевање за српске интересе, свој приступ комбинују са немачким и претварају га у ултиматум. Тиме постаје јасно да они од почетка воде ову перфидну игру, и да ово није дипломатски тим за тражење компромиса него за стварање што бољих услова за ултиматум Србији. Колико год је застрашујући њихов састав, још више забрињава њихово јединство постигнуто већ чувеном „конвергенцијом“ из америчке стратегије за Балкан.
Нека врста ултиматума је већ постављена у смислу – или прихватите предлог Берлина и Париза или се суочите с тешким последицама које не искључују ни санкције. Можда је тај став боље назвати „увод у ултиматум“ јер се разговори о том питању ускоро настављају у Бриселу. Србији се као велики уступак нуди само оно што је давно добила – „Заједница српских општина“ на КиМ. Чак и то лукаво и перфидно.
Док западни моћници свакодневно и упорно понављају да се Заједница српских општина мора формирати, она се упорно не формира. И док сви мисле да је у питању Куртијева тврдоглавост, истина је наравно прикривена – пре ће бити да управо моћници који инсистирају да се она мора формирати не дозвољавају да тај процес започне. Тај процес чувају као једину монету за компензацију ако би Србија прихватила ултиматум, наравно, уз даље инвестиције у Србију које треба да нам замагле губитак стратешких интереса. Многи мисле да је због међународних околности овај ултиматум тежи од онога 1914. године, али улива поверење став који у име државног врха износи председник Вучић: „Србију ћемо сачувати“, што пре свега значи њен територијални интегритет.
И унутрашња политичка сцена је прокључала јер су неки опозициони лидери у овако тешким околностима видели своју шансу да западни моћници драконским мерама изазову вештачку кризу која би оборила актуелну власт, и њима као старим послушницима дали нову шансу да уништавају и распродају Србију. Све више се прича о оставци председника Вучића која би сигурно изазвала нестабилност и хаос у држави. Пре ће бити да опозиција и странци о томе само маштају јер он као одговоран човек то сигурно неће учинити.
Mislim da mnogi dele mišljenje da opstanak Srbije zavisi od uspeha SVO Rusije u Ukrajini. Svaki drugi ishod je katastrofa za Srbiju. Katastrofa u smislu konačnog (pravnog) gubitka KiM, suvereniteta i daljeg smanjenja teritorijalnog integriteta Srbije.