Savremenici: Kristofer Hil, jedan od pokrovitelja „Oluje“

Nedavno smo saznali da je aktuelni ambasador SAD u Srbiji bio jedan od onih koji su avgusta 1995. odobrili „Oluju“, da bi nova NDH proterala preko dvesta hiljada Srba sa njihovih vekovnih ognjišta

Da Srbija odavno nije kolonija u klasičnom značenju te reči, već, na izvestan način, zemlja pod okupacijom, govori i činjenica da američka imperija za svoje predstavnike u Srbiji bira činovnike upravo među onima koji su, svojim postupcima, potvrđeni neprijatelji naše zemlje i naroda.
Sadašnji američki ambasador je jedan od NATO aktera protiv opstanka srpskog naroda – što po „difoltu“, što po svojoj slobodnoj volji. On nije ništa manje srbofob nego već otišavši na sud Božji Madlen Olbrajt i Ričard Holbruk.
Bilo je poznato da je s Holbrukom učestvovao u lomljenju Srpstva oko Dejtona 1995, da je bio desna ruka Olbrajtove u Rambujeu, i da je, posle svih američkih zločina prema nama, došao da nam nameće NATO Prajd i da nas ubeđuje da treba da zaboravimo NATO bombe 1999. Ali odnedavno smo saznali da je Kris Hil bio jedan od onih koji su novim ustašama avgusta 1995. odobrili „Oluju“, da bi nova NDH proterala preko dvesta hiljada Srba sa njihovih vekovnih ognjišta.
Nedavno se, na sajtu „Vaseljenska“, pojavio dokument koji jasno pokazuje o čemu je reč. Reč je o službenoj belešci sačinjenoj nakon sastanka pripadnika hrvatske ambasade sa američkim izaslanicima gde je Hrvatima dato zeleno svetlo da se sprovede zločinački poduhvat „Oluja“. Naime, 31. jula 1995, samo četiri dana pred zločinačku operaciju „Oluja“, održan je tajni sastanak hrvatskog ambasadora u SAD Miomira Žužula, Petra Šarčevića i Siniše Petrovića s tadašnjim državnim sekretarom Ričardom Holbrukom, ambasadorom Robertom Frejzerom i aktuelnim ambasadorom u Srbiji Kristoferom Hilom.
Na pomenutom sastanku američka strana navodi da su Amerikanci veoma zadovoljni uspehom hrvatske armije, kao i specijalnom operacijom uperenom protiv civilnog stanovništva, pre svega etničkog čišćenja Srba sa prostora Zapadne Slavonije, odnosno operacije „Bljesak“ prilikom koje su Hrvati proterali više od 18.000 Srba iz svojih domova, prilikom čega je 283 ljudi ubijeno i nestalo, među kojima i 57 žena i devetoro dece.
Amerikanci na sastanku dodaju da je njihov savet povodom jačanja saveza hrvatske i muslimanske vojske urodio plodom prilikom ratnih dejstava na području Bihaća: „Američki su predstavnici nekoliko puta čestitali na poslednjim vojnim uspesima hrvatskih snaga, izričito iskazujući zadovoljstvo takvim razvojem događaja. Time se s jedne strane otklanja vojna opasnost za Bihać, a istovremeno, oni situaciju zadovoljno promatraju u kontekstu jačanja Federacije BiH, koju smatraju ’svojim čedom’“ – stoji u pomenutom izveštaju.
Žužul u izveštaju dalje navodi da je američka strana dala zeleno svetlo za vojnu akciju oko Bihaća i to ne samo u vidu moralne podrške, a kao zaključak se navodi da je američka strana zadovoljna razvojem situacije, podrobnim izveštavanjem Hrvata i da Hrvati ne nasedaju na pregovore sa Srbima već da problem Srba u Srpskoj Krajini reše vojnim putem.
Dokument koji je objavila „Vaseljenska“ korišćen je tokom suđenja u Hagu, tamo gde su Srbi proglašeni krivim za sva zla ovoga sveta.
Ovo ne smemo zaboravljati. Naročito sada, kada se NATO imperija suočava s trijumfom ruske vojske u posredničkom ratu u Ukrajini, što svet menja u pravcu multipolarnosti, kada će i Srbija imati šansu da ostvari svoja prirodna, vekovna, Bogom dana prava. Dum spiro, spero – „Dok dišem, nadam se“.