PAPIN GEST POZIV BRITANCIMA

Grci se nadaju da bi odluka poglavara Rimokatoličke crkve pape Franciska da se Grčkoj vrate tri skulpture s Partenona, koje se nalaze u Vatikanskim muzejima, mogla podstaći Britance da vrate ogromno kulturno blago sa Akropolja, odavno pohranjeno u Londonu

Staro pitanje povratka Grčkoj izuzetnog kulturno-istorijskog blaga s Partenona i drugih drevnih hramova na Akropolju ponovo je aktuelna svetska tema. Mediji najavljuju i mogućnost skorog dogovora o preseljenju helenskih antikviteta iz Britanskog muzeja u Londonu u Atinu, koja to uporno i neprestano zahteva pune četiri decenije. Optimizam u tom pogledu počeo je da buja na zalasku 2022. godine, nakon odluke poglavara Rimokatoličke crkve pape Franciska da se Grčkoj vrate tri skulpture s Partenona, više od veka pohranjene u Vatikanskim muzejima, jer se veruje da će papin gest podstaći Britance na dodatno razmišljanje i, eventualno, popuštanje. Nadu u konačan rasplet najdugotrajnijeg kulturnog spora na planeti dodatno je pojačalo januarsko saopštenje Britanskog muzeja da je uključen u „konstruktivne razgovore“ o vraćanju pojedinih artefakata na Partenon. Prema pisanju londonskog „Telegrafa“, Britanci i Grci su blizu dogovora da se određeni mermerni predmeti uskoro vrate na Partenon u obliku pozajmice, mada je Atina dosad odbijala takvu soluciju, uvek insistirajući na povratku svega što smatra svojim.
Atinski dnevnik „Ta nea“ je, pred Novu godinu, objavio da su dve strane blizu dogovora, ali je grčka vlada to demantovala. Nije, međutim, demantovano da su razgovori Londona i Atine, što javni što tajni, o ovom „vrućem pitanju“ intenzivirani u poslednje vreme, i to na više nivoa. Premijer Kirijakos Micotakis, koji je o dragocenostima sa Akropolja lane nekoliko puta razgovarao sa direktorom Britanskog muzeja Džordžom Ozbornom, izjavio je prošlog meseca da je na vidiku „pobedonosno rešenje“. Valja podsetiti da su Italijani i Nemci, odnosno muzeji u Palermu i Hajdelbergu, već Grčkoj vratili neke artefakte s hramova na Akropolju, a uskoro će to, prema papinoj odluci, učiniti i Vatikan.

ELGINOVI MERMERI Najveći pljačkaš Akropolja, posebno Partenona, bio je britanski ambasador u Otomanskoj imperiji – u čijem je sastavu dugo bila i Grčka – Škotlanđanin Tomas Brus, poznatiji kao lord Elgin, čiji je ogromni tovar ukradenih antikviteta otkupio Britanski muzej u Londonu, gde se i danas nalaze. Zadivljen ukrasima na Partenonu i drugim akropoljskim hramovima, Elgin ih je, u početku, uz pomoć umetnika i crtača samo „preslikavao“ i uzimao otiske za kalupe pomoću kojih će ukrasiti svoj dom u Škotskoj. Kasnije su mu apetiti porasli pa je, prevarom, bez dokazane dozvole sultana, koji je jedini mogao da izda takav dokumenat, počeo da skida skulpturalne i arhitektonske ukrase sa hramova. Pri tome su njegovi ljudi, koji su na Akropolju „radili“ od 1799. do 1804. godine, napravili ogromnu štetu: razbili su jedan broj metopa i reljefa čiji se delovi sada izloženi u Atini i Londonu. Vraćanje bi značilo i spajanje vrednih eksponata pa bi posetioci, na primer, mogli da vide celu boginju Iridu, čije je telo sada u Londonu, a glava u Atini, kao i celog Posejdona, presečenog krađom britanskog lorda. Dodatna oštećenja Elginove kolekcije, nazvane „Elginovi mermeri“, dogodila su se prilikom transporta brodovima do Londona, pri čemu je jedno plovilo i potonulo, a njegov teret je izvađen tek dve godine kasnije. Vredni teret spretnog kradljivca nikada, međutim, nije stigao do njegove Škotske, niti je ostao njegovo vlasništvo. Pošto nije imao novca da sve što je prevukao iz Grčke do Londona preveze na svoj škotski posed, lord je bio prinuđen da, posle dugog cenkanja, 1816. godine, umetničko i arhitektonsko blago sa Akropolja proda Britanskom muzeju. I to za svega 35.000 funti. Bolje rečeno, mizernih 35.000 funti, jer je kupcu predao 17 kipova sa Partenona, 15 njegovih metopa (od ukupno 92) sa prikazima bitke između Lapita i Kentaura, 75 (od ukupno 160) metara partenonskog friza, dela čuvenog vajara Fidije i tima njegovih pomagača, jednu karijatidu iz hrama Erehtejona i više drugih fragmenata. Iako je u tadašnjem britanskom parlamentu, koji je odobrio retku kupovinu, bilo prigovora da „tu nisu čista posla“, aranžman s Elginom je sklopljen u uverenju da su „papiri“, koje je grof podneo, bili verodostojni. Među onima koji su govorili da je reč o najbrutalnijoj pljački isticao se poznati engleski pesnik lord Bajron, zaljubljenik u Grčku i njenu kulturu. Britancima, očigledno, nije smetalo da u svom najvažnijem muzeju drže okrnjena vredna umetnička dela čiji su delovi ostali u Grčkoj, gde su i nastala u „zlatnom dobru“ njene prošlosti.

BORBA NEPRESTANA Ubrzo po sticanju nezavisnosti od Otomanske imperije (1932), Grčka je počela da traži da joj se vrati njeno opljačkano kulturno blago. Iako je u tome imala i podršku iz sveta, rezultati su bili nikakvi. Najuporniji u odbijanju bili su i ostali Britanci, čija je tvrdoglava nespremnost da se odreknu „Elginovog mermera“ u Grčkoj tumačena kao grub izraz kulturnog kolonijalizma. Grčka bitka za pravdu povodom ovog slučaja naročito je intenzivirana osamdesetih godina prošlog veka, kad je ministarka kulture postala slavna glumica i pevačica Melina Merkuri, među Grcima smatrana ne samo umetničkom nego i političkom heroinom zbog beskompromisnog otpora vojnoj hunti. „Odneti partenonski mermer je najveća rana na grčkom nacionalnom identitetu“, govorila je emotivna i temperamentna Melina, koju su sunarodnici nazivali i poslednjom grčkom boginjom. Od tada, zahtev za vraćanje „Elginovih mermera“ je konstanta grčke politike, tj. svih njenih vlada.
Na zahteve Grka, Britanci su dosad, po pravilu, odgovarali arogantno, iako je na stranu Atine stao i UNESKO. „Muzej i vlada u Londonu uporno odolevaju da vrate ono što nije njihovo“, napisao je nedavno atinski dnevnik „Katimerini“, ističući da frustriranost Grka zbog te nepravde ne jenjava. U Londonu su gluvi i slepi bili i na rezultate anketa među državljanima Ujedinjenog Kraljevstva, koji govore da učinjenu nepravdu prema Grčkoj treba svakako ispraviti. Uz Grke su, prema jednom ispitivanju Si-En-Ena, davno su stali i Amerikanci, ali korist, do ovih dana, nije zabeležena. Argumenti Britanaca, zbog kojih ne žele da vrate Fidijine reljefe, skulpture i drugo kulturno blago sa Akropolja su brojni, ali neubedljivi – kako za Grke, tako i za većinu sveta. Obično, počinju tvrdnjom da su oni ta helenska remek-dela, stara 2.500 godina, regularno kupili od lorda Elgina, da su ih sačuvali i da ih ne treba gledati isključivo kao grčke nego kao opštecivilizacijske vrednosti. „U Grčkoj, skulpture se mogu videti kao deo istorije Atine i Akropolja, a ovde, kod nas, one se gledaju kao deo svetske istorije“, izjavio je Ijan Dženkins, kurator Britanskog muzeja.
Raniji argument da Grci nemaju adekvatan prostor za partenonsko blago ne važi od 2009. godine kada je, ispod Akropolja, podignut najsavremeniji muzej u kojem je ostavljeno mesto i za mnogobrojne grčke artefakte sada izložene u Britanskom muzeju u Londonu. Savremeni muzej na tri sprata, jedan od najmodernijih u svetu, ima oko 21.000 kvadratnih metara, a ceo jedan sprat trebalo bi da bude popunjen kulturnim dragocenostima koje je odneo čuveni Elgin. To je dodatni razlog što britanska nepopustljivost nije pokolebala Grke, koji koriste svaku priliku da animiraju svetsku kulturnu javnost i nastavljaju s pritiskom na zvanični London i evropske institucije da se ukradena umetnička dobra vrate u postojbinu. Tamo gde su nastala i bila deo jednog monumentalnog, svetski poznatog kulturno-istorijskog spomenika. U svojoj pobedi, u koju su uvereni, vide ne samo trijumf pravde nego i simboličnu potvrdu da, iako su mali narod, znaju da cene sopstvene kulturne vrednosti.

ŠTA DALJE? Izgleda realno da će se pregovori u najdugovečnijem sporu u istoriji svetskih muzeja nastaviti, ali je, uprkos najnovijim signalima nade, neizvesno da li će i kada biti uspešno završeni, odnosno onako kako bi Grci želeli. Optimizam pojedinih grčkih medija da bi dogovor mogao pasti u 2023. godini još je bez ubedljivog pokrića. Britanski muzej je, posle nedavnog razgovora Ozborna i Micotakisa, saopštio da želi novo partnerstvo s Grčkom u vezi s Partenonom i nastavak dijaloga, ali i ukazao da njihova dobra volja mora biti u okviru zakona koji isključuje vraćanje. Osim toga, Muzej je nedavno ukazao i da ne namerava da „rasparčava svoju veliku kolekciju od značaja za celo čovečanstvo“. Direktor Ozborn je, u razgovorima s Micotakisom, pomenuo mogućnost da se dogovori naizmenično izlaganje „Elginovih mermera“ u Londonu i Atini, i to na deset godina, što dosad nije bilo po volji ni Atine ni sveta. Važno je kazati i da poslednju reč u bilo kakvom dogovoru o ovom zamršenom slučaju ne bi dao Britanski muzej nego vlada Ujedinjenog Kraljevstva koja, dosad, nije imala dovoljno razumevanja za zahtev Grčke.
Doskorašnji premijer Boris Džonson je jednom prilikom čak rekao da tu nema o čemu da se razgovara, pošto su Britanci uredno kupili partenonsko kulturno blago koje se, više od dva veka, nalazi u Londonu. „Lord Elgin je mermer sa Partenona legalno stekao prema odgovarajućim zakonima njegovog vremena“, naglasio je Džonson. On je kazao i da to uopšte nije pitanje za njegovu vladu, ignorišući tako ocenu UNESKA da je reč o temi za međuvladin dijalog Grčke i Velike Britanije. „Tvrda“ u odnosnu na zahtev Atine bila je i Džonsonova naslednica Liz Tras. „Ne podržavam vraćanje“, kratko je rekla gospođa Tras koja će ostati upamćena po dužini boravka u premijerskom kabinetu od svega 45 dana.
Portparol Dauning strita broj 10, govoreći u decembru u ime novog premijera Rišija Sunaka, izjavio je da vlada Ujedinjenog Kraljevstva „nema u planu“ izmenu zakona o britanskim muzejima kojim je tim institucijama zabranjeno da prodaju ili poklanjaju predmete iz svojih kolekcija, osim u veoma ograničenim uslovima koji se odnose na stanje i upotrebu materijala. A ti uslovi, precizirao je ovaj vladin zvaničnik, još nisu postignuti kad se radi o povratku kulturnih dobara sa grčkog Partenona. Prema tom zakonu, donetom pre više od pola veka, sud je 2005. godine presudio da umetnička dela opljačkana od nacista, a koja se nalaze u Britanskom muzeju, ne mogu biti vraćena potomcima bivših vlasnika.
S druge strane, britanska javnost i mnoge poznate ličnosti sve snažnije podržavaju zahtev Grčke da joj se vrati antičko blago s Partenona. Organizacija „Projekat Partenon“ objavila je prošlog oktobra rezultate ankete po kojoj samo 16 odsto Britanaca smatra da skulpture, reljefi i drugi artefakti s Partenona treba da ostanu u njihovoj zemlji, dok 54 procenta ispitanika misli da treba da budu vraćeni. Glavni razlog za podršku vraćanju je – „zato što pripadaju Grčkoj“. Grčki mediji su nedavno preneli da je „popustio i londonski ’Tajms’“, raniji čvrsti zastupnik stava da zahtev Grčke ne treba prihvatiti. Nadu Atine da će, ipak, uspeti da ostvari svoj stari cilj pojačava i sve jače uverenje svetske javnosti i medija da „Elginovi mermeri“ treba da budu preseljeni iz Britanskog muzeja u Novi akropoljski muzej, jedan od najmodernijih na svetu, gde se već nalazi oko 4.000 artefakata s Partenona.