IZLOG KNJIGE

Prof. dr Marko Parezanović
ZAŠTITA USTAVNOG PORETKA
Institut za srpsku kulturu, Priština – Leposavić

Višeslojno istraživanje namenjeno pre svega pripadnicima organa bezbednosti, studentima bezbednosnih, pravnih i politikoloških nauka, ali i licima koja se profesionalno bave političkim delovanjem, službuju u organima državne uprave ili su pak zainteresovana za navedenu oblast, koja na direktan ili indirektan način predstavlja našu svakodnevicu. Njen ključni cilj je ukazivanje na značaj poštovanja i očuvanja legaliteta i legitimiteta u savremenim odnosima unutar svakog društva ili države.
U monografiji je analizirano više neizostavnih elemenata ugrožavanja ustavnog poretka: špijunaža, politički prevrati, obojene revolucije, nevladine organizacije, vojne intervencije, hibridni rat i hibridna dejstva, terorizam, ekstremizam, organizovani kriminalitet, propaganda, mediji, sajber napadi, ekonomske sankcije, multinacionalne kompanije, energetska, biološka i ekološka bezbednost, oligarsi i korupcija, aparatske borbe, ekstremne navijačke grupe, sindikati i sindikalno organizovanje, nelegalne demonstracije, građanska neposlušnost, kontrola državne granice, bezbednosna proveravanja, zaštita objekata, ilegalni prislušni centri, kao i na ilegalno opserviranje i tajno praćenje.
U završnom delu urađene su tri studije slučaja koje se odnose na obojene revolucije u Ukrajini 2014, Belorusiji 2020. i Kazahstanu 2022. godine, u okviru kojih je prezentovana hronologija događaja i izvršena detaljna analiza.
„Sublimat teorijskih znanja i praktičnog iskustva autora, koji na veoma obazriv i odgovoran način osvetljava tamne koridore složenih političkih i bezbednosnih fenomena iz oblasti ugrožavanja ustavnog poretka“, piše prof. dr Dragan Simeunović, dok prof. dr Relja Željski ističe da ova „značajna monografija u sebi kristalizuje više od dvadeset godina aktivnog autorovog rada u nacionalnoj službi bezbednosti (…) što predstavlja i njen najveći kvalitet i čini ključnu razliku u odnosu na druge, svakako ne manje važne, ali pretežno na teorijskim postavkama zasnovane radove posvećene ovoj važnoj temi“.

Priredila A. Jakšić

Tim Maršal
MOĆ GEOGRAFIJE
Laguna

Fascinantan, lucidan i duhovit prikaz ključnih svetskih regiona, koji će oblikovati globalnu politiku. Višestruko nagrađivani novinar, analitičar i politički izveštač Tim Maršal nudi nam novu knjigu u kojoj otkriva da su opcije svake zemlje ili regiona ograničene geografskim položajem koji ostaje isti dok se svet menja vrtoglavom brzinom. Ova lucidna i uzbudljiva istorijska, ekonomska i politička analiza, obeležena Maršalovom prepoznatljivom duhovitošću i pronicljivošću, geografiju postavlja u centar ljudskih odnosa i baca novo svetlo na Australiju, Iran, Saudijsku Arabiju, Veliku Britaniju, Grčku, Tursku, Sahel, Etiopiju, Španiju i svemir, delove sveta koji će u vreme novih podela i rivalstava, a uz aktuelne događaje koji potresaju političku scenu, oblikovati globalnu politiku.

Ričard Pauers
ZBUNJENOST
Dereta

Ljubitelji Ričarda Pauersa znaju da je ekološka degradacija za ovog autora jedan od ključnih književnih motiva, ali za razliku od „Šume nad šumama“, roman „Zbunjenost“ nam o toj temi pripoveda iz sasvim novog, intimnog ugla – kroz prizmu dečaka Robina i njegovog oca Tea. Nakon što je u tragičnoj saobraćajnoj nesreći ostao bez supruge, astrobiolog Teo se sam stara o ovom neobičnom devetogodišnjaku, prirodoljupcu i borcu za ugrožene životinjske vrste, čija dijagnoza varira od Aspergerovog sindroma preko opsesivno-kompulzivnog poremećaja do poremećaja pažnje. Zbog Robinovih nekontrolisanih reakcija i sve žešćih izliva besa, njegov otac je pod velikim pritiskom škole i ministarstva da ga podvrgne terapiji psihoaktivnim lekovima. Rešen da to po svaku cenu izbegne, Teo će uključiti sina u eksperimentalni program tzv. dešifrovane neuroterapije, gde će ga učiti emocionalnoj samokontroli koristeći snimljene otiske mozga njegove pokojne majke, i same nekada velike zaštitnice prirode. Uz očaravajuće opise prirode na našem i drugim svetovima, „Zbunjenost“ predstavlja najnoviji i najdirljiviji Pauersov roman do sada, nežnu priču o dečaku koji se zalaže za našu ugroženu planetu podjednako strastveno kao što bismo i mi sami morali. Prevod sa engleskog: Milica Kecojević

Herman Vendel
HABZBURZI I JUŽNOSLOVENSKO PITANJE
Prometej

Spis sadrži ekspertizu koja je 11. i 12. maja 1923. podneta Parlamentarnoj komisiji nemačkog Rajhstaga za istraživanje uzroka rata. Razlog što se ova ekspertiza ovde pojavljuje kao poseban spis, i to skoro na desetogodišnjicu Bertholdovog ultimatuma, jeste taj što predstavlja zaokruženu celinu; sadržajno se ograničava na odnos Austrougarske prema Srbiji i vremenski doseže do 28. jula 1914, datuma izbijanja „Trećeg balkanskog rata“. U stranicama nema govora o tome kako se potom proširio na sve strane sveta, ali one zbog toga ne aboliraju nijedan imperijalizam. U tako ograničenom isečku predistorije svetskog požara može se ući u trag unutrašnjoj logici samo ukoliko se događajima ne pristupa odbranaški, što je uobičajilo u objašnjenjima krivice za rat, već ukoliko se oni sagledavaju istorijski na osnovu njihovih razloga i njihove pozadine. Moto razmatranja ove teme bila je Hegelova misao: „Ko svet posmatra razumom, i vidi ga kao razuman.“ I ako svi mi naučimo da celom svetu pristupamo razumom, tada će i procvetati nežni cvetak na ruševinama Evrope – nada da će konačno razum opet ovladati njenim pokretačkim silama.

Nenad Nikolić
BRANKO – ROMANTIČARSKI PESNIK
Srpska književna zadruga

Od sedam studija i uvoda „Čitamo li Branka?“ sastoji se monografska celina o Branku Radičeviću, jednom od naših najvećih pesnika 19. veka. Autor je prof. dr Nenad Nikolić, pisac impozantnog projekta „Identitet srpske književnosti“, koji je modernim pristupom, književno-analitički koliko i književno-teorijski osvetlio Brankovo pesništvo, još uvek puno pesničkih i interpretatorskih tajni.

Oguz Ataj
NEPRILAGOĐENI
Dereta

Kada je 1972. godine objavljen ovaj roman, odmah je postao predmet velike polemike. Tradicionalisti su ga kritikovali zbog svog radikalnog (post)modernizma, dok ga većina stručne javnosti i danas smatra najboljim delom ikada napisanim na turskom jeziku, a može se smatrati i delimično autobiografskim delom. Roman je retko prevođen u svetu zato što predstavlja jedan od najtežih zadataka koje bi književni prevodilac sebi mogao da zada, te ga često porede sa Pinčonovom „Dugom gravitacije“. Treba naglasiti i da su Neprilagođeni presudno uticali na Orhana Pamuka, pa stoga ne čudi što čuvena turska književnica Ajfer Tunč tvrdi da je ovaj roman „DNK turske književnosti“.

Miroslav Jovanović
JEZIK I DRUŠTVENA ISTORIJA / PROTIV VUKA
Službeni glasnik

Dve knjige Miroslava Jovanovića (1962–2014), počivšeg profesora Savremene istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu: „Jezik i društvena istorija. Društveno-istorijski koreni polemike o srpskom književnom jeziku“ (2002) i hrestomatija „Protiv Vuka“ (2004). Polemika o srpskom književnom jeziku, vođena tokom prve polovine XIX veka, predstavlja jedan od centralnih događaja srpske kulturne istorije modernog doba. Za to postoje najmanje tri razloga. Prvo, presudno je uticala na formiranje savremenog srpskog kulturnog nasleđa. Potom, njeni rezultati bitno su odredili kasniji društveni odnos prema dotadašnjim srpskim kulturnim tradicijama. Najzad, njeni rezultati su na specifičan način uneli snažan diskontinuitet u razvoj moderne srpske kulture i savremenu percepciju kulturnih i umetničkih tradicija. Uprkos činjenici da nosi prilično transparentan naslov ovo nije knjiga o Vuku, ali ni protiv Vuka Karadžića. Reč je zapravo o knjizi posvećenoj našem mentalitetu, preciznije o jednoj specifičnoj crti mentaliteta sklonog da olako odbacuje i prepušta društvenom zaboravu neke od važnih delatnika i segmenata vlastite prošlosti. U konkretnom slučaju, radi se o hrestomatiji kojom su obuhvaćeni radovi srpskih intelektualaca koji su u XIX veku, tokom velike rasprave o srpskom jeziku, bili oponenti Vuka Karadžića.