ИЗЛОГ КЊИГЕ

Проф. др Марко Парезановић
ЗАШТИТА УСТАВНОГ ПОРЕТКА
Институт за српску културу, Приштина – Лепосавић

Вишеслојно истраживање намењено пре свега припадницима органа безбедности, студентима безбедносних, правних и политиколошких наука, али и лицима која се професионално баве политичким деловањем, службују у органима државне управе или су пак заинтересована за наведену област, која на директан или индиректан начин представља нашу свакодневицу. Њен кључни циљ је указивање на значај поштовања и очувања легалитета и легитимитета у савременим односима унутар сваког друштва или државе.
У монографији је анализирано више неизоставних елемената угрожавања уставног поретка: шпијунажа, политички преврати, обојене револуције, невладине организације, војне интервенције, хибридни рат и хибридна дејства, тероризам, екстремизам, организовани криминалитет, пропаганда, медији, сајбер напади, економске санкције, мултинационалне компаније, енергетска, биолошка и еколошка безбедност, олигарси и корупција, апаратске борбе, екстремне навијачке групе, синдикати и синдикално организовање, нелегалне демонстрације, грађанска непослушност, контрола државне границе, безбедносна проверавања, заштита објеката, илегални прислушни центри, као и на илегално опсервирање и тајно праћење.
У завршном делу урађене су три студије случаја које се односе на обојене револуције у Украјини 2014, Белорусији 2020. и Казахстану 2022. године, у оквиру којих је презентована хронологија догађаја и извршена детаљна анализа.
„Сублимат теоријских знања и практичног искуства аутора, који на веома обазрив и одговоран начин осветљава тамне коридоре сложених политичких и безбедносних феномена из области угрожавања уставног поретка“, пише проф. др Драган Симеуновић, док проф. др Реља Жељски истиче да ова „значајна монографија у себи кристализује више од двадесет година активног ауторовог рада у националној служби безбедности (…) што представља и њен највећи квалитет и чини кључну разлику у односу на друге, свакако не мање важне, али претежно на теоријским поставкама засноване радове посвећене овој важној теми“.

Приредила А. Јакшић

Тим Маршал
МОЋ ГЕОГРАФИЈЕ
Лагуна

Фасцинантан, луцидан и духовит приказ кључних светских региона, који ће обликовати глобалну политику. Вишеструко награђивани новинар, аналитичар и политички извештач Тим Маршал нуди нам нову књигу у којој открива да су опције сваке земље или региона ограничене географским положајем који остаје исти док се свет мења вртоглавом брзином. Ова луцидна и узбудљива историјска, економска и политичка анализа, обележена Маршаловом препознатљивом духовитошћу и проницљивошћу, географију поставља у центар људских односа и баца ново светло на Аустралију, Иран, Саудијску Арабију, Велику Британију, Грчку, Турску, Сахел, Етиопију, Шпанију и свемир, делове света који ће у време нових подела и ривалстава, а уз актуелне догађаје који потресају политичку сцену, обликовати глобалну политику.

Ричард Пауерс
ЗБУЊЕНОСТ
Дерета

Љубитељи Ричарда Пауерса знају да је еколошка деградација за овог аутора један од кључних књижевних мотива, али за разлику од „Шуме над шумама“, роман „Збуњеност“ нам о тој теми приповеда из сасвим новог, интимног угла – кроз призму дечака Робина и његовог оца Теа. Након што је у трагичној саобраћајној несрећи остао без супруге, астробиолог Тео се сам стара о овом необичном деветогодишњаку, природољупцу и борцу за угрожене животињске врсте, чија дијагноза варира од Аспергеровог синдрома преко опсесивно-компулзивног поремећаја до поремећаја пажње. Због Робинових неконтролисаних реакција и све жешћих излива беса, његов отац је под великим притиском школе и министарства да га подвргне терапији психоактивним лековима. Решен да то по сваку цену избегне, Тео ће укључити сина у експериментални програм тзв. дешифроване неуротерапије, где ће га учити емоционалној самоконтроли користећи снимљене отиске мозга његове покојне мајке, и саме некада велике заштитнице природе. Уз очаравајуће описе природе на нашем и другим световима, „Збуњеност“ представља најновији и најдирљивији Пауерсов роман до сада, нежну причу о дечаку који се залаже за нашу угрожену планету подједнако страствено као што бисмо и ми сами морали. Превод са енглеског: Милица Кецојевић

Херман Вендел
ХАБЗБУРЗИ И ЈУЖНОСЛОВЕНСКО ПИТАЊЕ
Прометеј

Спис садржи експертизу која је 11. и 12. маја 1923. поднета Парламентарној комисији немачког Рајхстага за истраживање узрока рата. Разлог што се ова експертиза овде појављује као посебан спис, и то скоро на десетогодишњицу Бертхолдовог ултиматума, јесте тај што представља заокружену целину; садржајно се ограничава на однос Аустроугарске према Србији и временски досеже до 28. јула 1914, датума избијања „Трећег балканског рата“. У страницама нема говора о томе како се потом проширио на све стране света, али оне због тога не аболирају ниједан империјализам. У тако ограниченом исечку предисторије светског пожара може се ући у траг унутрашњој логици само уколико се догађајима не приступа одбранашки, што је уобичајило у објашњењима кривице за рат, већ уколико се они сагледавају историјски на основу њихових разлога и њихове позадине. Мото разматрања ове теме била је Хегелова мисао: „Ко свет посматра разумом, и види га као разуман.“ И ако сви ми научимо да целом свету приступамо разумом, тада ће и процветати нежни цветак на рушевинама Европе – нада да ће коначно разум опет овладати њеним покретачким силама.

Ненад Николић
БРАНКО – РОМАНТИЧАРСКИ ПЕСНИК
Српска књижевна задруга

Од седам студија и увода „Читамо ли Бранка?“ састоји се монографска целина о Бранку Радичевићу, једном од наших највећих песника 19. века. Аутор је проф. др Ненад Николић, писац импозантног пројекта „Идентитет српске књижевности“, који је модерним приступом, књижевно-аналитички колико и књижевно-теоријски осветлио Бранково песништво, још увек пуно песничких и интерпретаторских тајни.

Огуз Атај
НЕПРИЛАГОЂЕНИ
Дерета

Када је 1972. године објављен овај роман, одмах је постао предмет велике полемике. Традиционалисти су га критиковали због свог радикалног (пост)модернизма, док га већина стручне јавности и данас сматра најбољим делом икада написаним на турском језику, а може се сматрати и делимично аутобиографским делом. Роман је ретко превођен у свету зато што представља један од најтежих задатака које би књижевни преводилац себи могао да зада, те га често пореде са Пинчоновом „Дугом гравитације“. Треба нагласити и да су Неприлагођени пресудно утицали на Орхана Памука, па стога не чуди што чувена турска књижевница Ајфер Тунч тврди да је овај роман „ДНК турске књижевности“.

Мирослав Јовановић
ЈЕЗИК И ДРУШТВЕНА ИСТОРИЈА / ПРОТИВ ВУКА
Службени гласник

Две књиге Мирослава Јовановића (1962–2014), почившег професора Савремене историје на Филозофском факултету у Београду: „Језик и друштвена историја. Друштвено-историјски корени полемике о српском књижевном језику“ (2002) и хрестоматија „Против Вука“ (2004). Полемика о српском књижевном језику, вођена током прве половине XIX века, представља један од централних догађаја српске културне историје модерног доба. За то постоје најмање три разлога. Прво, пресудно је утицала на формирање савременог српског културног наслеђа. Потом, њени резултати битно су одредили каснији друштвени однос према дотадашњим српским културним традицијама. Најзад, њени резултати су на специфичан начин унели снажан дисконтинуитет у развој модерне српске културе и савремену перцепцију културних и уметничких традиција. Упркос чињеници да носи прилично транспарентан наслов ово није књига о Вуку, али ни против Вука Караџића. Реч је заправо о књизи посвећеној нашем менталитету, прецизније о једној специфичној црти менталитета склоног да олако одбацује и препушта друштвеном забораву неке од важних делатника и сегмената властите прошлости. У конкретном случају, ради се о хрестоматији којом су обухваћени радови српских интелектуалаца који су у XIX веку, током велике расправе о српском језику, били опоненти Вука Караџића.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *