Za slovo „Z“ – 4.000 evra

Nemačka uvodi verbalni delikt

Cenzura i progon onih koji o ratu u Ukrajini imaju drugačije mišljenje od većine vodećih zapadnih političara i medija već dostižu zabrinjavajuće efekte u pojedinim državama Evropske unije

Nemačka je dugo važila za uzor kada su u pitanju medijske slobode. Međutim, poslednjih meseci situacija se i tamo ubrzano menja i opasno podseća na onu iz doba uspona nacizma. Prema pisanju nemačkog lista „Velt“, vozač u Hamburgu kažnjen je globom u visini od 2.400 evra jer je na zadnjem staklu svog automobila zalepio papirno slovo „Z“. Rečeni 62-godišnjak žalio se na odluku suda, ali je proces izgubio i na višoj instanci. Okružni sud u Hamburgu osudio ga je na novčanu kaznu u iznosu od 80 dnevnih tarifa po 50 evra, ukupno 4.000 evra. Optuženi nije negirao da je slovo „Z“ zalepio na svoj automobil, ali se branio da je „to jedno od slova abecede“. Osuđen je pak jer „podržava rusku agresiju u Ukrajini“.
Možda se čini bizarnim, ali to nije jedini takav slučaj. Nemački novinari koji su se usudili da pređu na drugu stranu linije fronta i izveštavaju o stradanjima rusofonih civila pod artiljerijskom vatrom ukrajinskih snaga u Donbasu suočeni su sa „zamrzavanjem“ bankovnih računa i krivičnim gonjenjem. Na meti su čak i njihovi najbliži kojima je, takođe, „zamrznut“ novac u bankama… [restrict]

SLUČAJ ALINE L. Sve to se dogodilo nemačkoj novinarki Alini Lip. Budući da izveštava uživo iz Donbasa i da se stoga njeni izveštaji mahom ne poklapaju s propagandnom agendom koju domaćoj publici servira većina nemačkih medija, u Nemačkoj su je proglasili „Putinovom info ratnicom“. Nezavisna nemačka novinarka i poznata blogerka suočena je s krivičnom istragom kod kuće, u Nemačkoj, zbog navodne podrške „nezakonitom ruskom agresorskom ratu protiv Ukrajine“. U svoju odbranu iznela je da je kao izveštač radila ono što bi svakom novinaru morao da bude opis posla – dokumentovala je šta se dešava. Ukoliko bude proglašena krivom, preti joj novčana kazna ili kazna do tri godine zatvora. Novinarka je nemačkim medijima rekla da joj se stavlja na teret to što je „razgovarala s ljudima u Donjecku i prevodila njihova svedočenja na nemački jezik“.
„Naprosto, snimam sve što vidim oko sebe“, objašnjava Lipova. Naglašava da nijedan materijal koji je emitovala u etru nije bio montiran i da joj niko nije naređivao o čemu da izveštava. Uprkos tome je od nemačkih organa za sprovođenje zakona dobila zvanična dokumenta koja potvrđuju da je protiv nje pokrenuta istraga. Prema nemačkom medijskom portalu „T-onlajn“, nemačke „službe za sprovođenje zakona“ smatraju da je novinarka Alina Lip „kontinuirano demonstrirala solidarnost s ruskim ratom protiv Ukrajine“, a uz to je izveštavanjem s terena „podstakla podele u nemačkom društvu“. „T-Onlajn“ prenosi i da nemačke vlasti njeno izveštavanje opisuju kao „iskrivljeno, delimično lažirano“. Nadležni su joj blokirali i time praktično zaplenili novac u banci, a blokirali su i račun njenog oca.

To nije sve – napadima na slobodu govora pridružile su se i neke velike finansijske institucije poput „Pejpala“, platforme za prikupljanje i slanje novca. „Pejpal“ odnedavno ima novu poslovnu politiku zahvaljujući kojoj korisnicima svojih usluga preti kaznom od 2.500 dolara zbog „širenja dezinformacija“. O tome šta smatra „dezinformacijom“ a šta ne odlučuje preduzeće koje korisnike „preko palca“ kažnjava zaplenom novca s njihovog računa. U „Pejpalu“ su, istina, posle protesta korisnika, tvrdili da je posredi greška, a onda su, ispod žita, ipak nastavili s „kažnjavanjem“ i oduzimanjem tuđih para.
Tako to ide – počelo je pljačkom ruske imovine pod izgovorom uvedenih sankcija, a sada su na udaru svi koji „zvuče kao Rusi“…
U isto vreme nemački parlament je iznenada pooštrio krivično zakonodavstvo, bez ikakve najave. Bundestag je tako krajem septembra munjevito i bez javne rasprave – u potpuno netransparentnoj proceduri – „intenzivirao“ krivično delo „huškanje naroda“.
Sve navedeno otkriva da se i Evropska unija sve više odmiče od nekada opevanih evropskih vrednosti poput slobode kretanja ljudi i kapitala, nedodirljivosti imovine, slobode misli i izražavanja… Rečju, EU se sve više „ukrajinizuje“. Na delu je radikalno negiranje Evropske konvencije o ljudskim pravima i civilizacijski sunovrat Nemačke kao privrednog i uopšte „motora“ EU. Prema slovu novog nemačkog zakona, svaki „otklon“, dakle slučaj objektivnog i drugačijeg izveštavanja od „zvanično zacrtane politike“ biće sankcionisan, ne samo zabranom emitovanja ili izveštavanja već i zatvorskom kaznom. U Nemačkoj tako postaje „novo normalno“ da pojedinac (novinar ili bilo ko) zbog „delikta mišljenja“ može završiti iza rešetaka do tri godine ukoliko „negira ili umanjuje“ bilo šta što vlada u Berlinu predstavlja kao „ruski ratni zločin“. Ukratko, u novoj nemačkoj „normalnosti“ postaje zločin svako „negiranje ili banalizovanje ruskih ratnih zločina u Ukrajini“ (delikt je opredeljen kao „podsticanje mržnje“). Novo zakonodavstvo je provučeno među ostalim zakonskim aktima iako nije jasno ko treba da određuje šta je „ratni zločin“ i čije negiranje treba zabraniti. Sve to omogućava široku paletu krivičnog gonjenja navodnih „počinilaca“.
Višak cinizma je pak da pristalice selafijsko-vehabijskih paradžemata u Njemačkoj smeju slobodno da nose zastave Islamske države i Al Nusre, sirijske Al Kaide, jer „nema konkretnog krivičnog dela“, dok novi zakon kriminalizuje podršku, u bilo kom obliku, ruskoj kampanji u Ukrajini.
Analitičari upozoravaju da je član 130 stav 5 nemačkog Krivičnog zakonika stvorio „zagonetnu normu“ koja može imati za posledicu „nepodnošljive presude u preovlađujućoj društveno-političkoj klimi, jer tumačenje te krivične odredbe nudi izuzetno širok spektar diskrecionih ovlašćenja za državno tužilaštvo i sudove“. Rečeno jednostavnije, to znači da svakome ko istupi u javnosti na način koji je nepoželjan i neodobren od strane vlasti preti opasnost da će biti surovo kažnjen. Ovo je nesumnjivo korak unatrag u mračna vremena ograničavanja osnovnih prava, posebno slobode mišljenja i izražavanja, slobode medija i slobode nauke.

DOZVOLJENA MRŽNJA Tu se nameće pitanje i šta (koju informaciju) ne treba javno odobravati, ili negirati, možda autocenzurom prikriti ili čak grubo umanjiti? Tu dolaze do izražaja dvostruki standardi. „Govor mržnje“ u diskursu Zapada do sada nije postojao jer sve potpada pod „slobodu govora“. Međutim, kada neko podstiče mržnju protiv Rusa i Rusije – to je sada dopušteno. Država vinovnike u tom slučaju ne goni po službenoj dužnosti jer ideologizovani i indoktrinirani organi za sprovođenje zakona smatraju da su „moralno u pravu“ ako na tom polju zažmure i ignorišu zakonodavstvo. Takva krivična dela ne gone ni javni tužioci, tako da nema ni sudskih odluka. S druge strane, svako ko iskorači od propisanog i dozvoljenog narativa da je Rusija „imperija zla“ – rizikuje da bude krivično gonjen.
Ukrajinac Serhij Žadan, dobitnik Nagrade za mir nemačkih izdavača za 2022. godinu, otuda može slobodno da tvrdi u svojoj nagrađenoj knjizi „Nebo nad Harkovom“ da su „Rusi varvari koji su došli da unište našu istoriju, našu kulturu, naše obrazovanje… svinje, gorite u paklu!“
I nekadašnjem ukrajinskom ambasadoru u Berlinu Andriju Melniku očito je dozvoljeno da u tvitu nekažnjeno označi za „moralni ološ“ nemačkog kritičara lika i dela svog sunarodnika Žadana, dok 62-godišnjaku iz Hamburga sleduje kazna od 4.000 evra jer se kroz grad vozio sa slovom „Z“ na zadnjem staklu svog automobila, pošto je optužen da odobrava „ruski agresorski rat protiv Ukrajine“ i osuđen od Okružnog suda u Hamburgu za koji je slovo „Z“ simbol ruske agresije. Sudija je „prepoznao“ i poruku optuženog koja navodno glasi: „Ja sam uz Putina“.
Nije teško naslutiti šta sleduje – procesi protiv opozicionara i „disidenata“ koji će se vući od jedne do druge sudske instance. Konačna odluka biće predmet tumačenja, tačnije zavisiće od političkog stava svakog sudije. Pitanje je ko će se u datim uslovima usuditi da kritikuje problematične ili nezakonite procese koje je aminovala vlada u Berlinu.
Čini se da ni mnogi poslanici Bundestaga, zaslepljeni američkim posredničkim ratom u Ukrajini, a koji su glasali za spornu promenu domaćeg zakonodavstva – nisu bili svesni budućih posledica tih izmena. Uzmimo sledeći primer – svako ko sumnja u (do sada nedokazane) ruski navodni pokolj u Buči, rizikuje da provede deo života u kazamatu ili da plati kaznu višu od svoje plate.
Najzad – treba li kazniti svakoga ko sumnja i proverava koji su uzroci i ko je odgovoran za rat u Ukrajini?
Kad se podvuče crta, čini se da je odzvonilo slobodi govora u nekada slobodarskoj Nemačkoj onog trena kada je u „srce Evrope“ uvela „verbalni delikt“ dobro poznat nekadašnjim komunističkim zemljama sa istoka Evrope. Zapadna Evropa je državama nekadašnjeg istočnog bloka predstavljala lučonošu sloboda i ljudskih prava. Hrlile su u EU, širio se i NATO, da bi 30 godina kasnije klizile ka ponoru nesloboda. Čini se da je Džordž Orvel požurio za četiri decenije kada je svoju čuvenu distopiju smestio u osamdesete godine 20. veka. Kako stvari sada stoje, cenzurisanje vesti i brutalno kršenje ljudskih prava na evropskom tlu doživeće procvat 2022. umesto 1984. godine.

[/restrict]