Vaskrs „Rio Tinta“

Srbija na litijumu

Da u politici ništa nije „zacementirano“ pokazuje oživljavanje priče o litijumu i njegovoj eksploataciji i to od istih aktera, i ponekog novog, ne mareći mnogo za ono šta su o tome govorili nedavno, uoči izbora

Priča o srpskom litijumu ponovo je u fazi oživljavanja iako je, navodno, na tu temu još početkom godine stavljena tačka. Svi se dobro sećamo kada je premijerka Ana Brnabić 20. januara izjavila da je vlada ukinula uredbu o Prostornom planu područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i preradu rude jadarit, kao i da su poništeni svi upravni akti vezani za kompaniju „Rio Tinto“ i njenu ćerku firmu „Rio Sava“. „Poništena su sva rešenja, sve dozvole, a ugovore nikad nismo imali… Ovim je što se tiče projekta ‘Jadar’ i ‘Rio Tinta’ sve završeno“, kazala je premijerka tada, posle sednice Vlade Srbije.
Tome su prethodili masovni ekološki protesti jer iskopavanje famoznog „kriptonita“, zbog načina eksploatacije, može doneti više štete nego koristi. Te tvrdnje bile su glavne parole protesta koji su se održavali subotom tri sedmice zaredom a na kojima su desetine hiljada građana iskazivale negodovanje i blokirale najznačajnije puteve.
Zbog protesta i ispoljenog straha od ekološke katastrofe čak je i prokazani multinacionalni koncern „Rio Tinto“, čija namera je da u projekat izgradnje najvećeg rudnika litijuma u Evropi i jednog od najvećih u svetu uloži 2,4 milijarde dolara, odlučio da zastane s projektom „Jadar“. Bar tako je izjavila Vesna Prodanović, generalna direktorka „Rio Sava“, ćerke firme ovog britansko-australijskog rudarskog giganta.
Ovom zastoju i obećanjima iz „Rio Tinta“ prethodilo je i nekoliko odluka državnih i lokalnih organa vlasti. Posle posete Jadru i razgovora s meštanima predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije potpisao Zakon o eksproprijaciji i taj akt do daljeg neće biti u proceduri, dok je Zakon o referendumu vratio Skupštini na ispravku, pa su u tom aktu na zahtev uzbunjene javnosti hitno promenjeni sporni delovi.
Skupština Loznice, grada od 20.000 stanovnika, u decembru je ukinula prostorni plan koji u tom kraju predviđa rudnik, a sve nakon najave predsednika Srbije i vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) da će to biti učinjeno i da će se ubuduće s „Rio Tintom“ drugačije razgovarati.

MORATORIJUM I PROTESTI Na početku nove 2022. godine, iza Božića, predsednik Srbije izjavio je da očekuje da Vlada Srbije raskine sve ugovore sa „Rio Tintom“, ali i da je njegov stav da ne treba da „podilaze narodu“. Štaviše, izrazio je mišljenje da bi trebalo da se donese moratorijum do kraja godine kako država ne bi gubila šansu i novac.
Neusaglašene i, ponekad, kontradiktorne izjave s vrha samo su pojačale sumnju kod ekoloških pokreta i demonstranata zbog čega su insistirali na moratorijumu na 20 godina na eksploataciju litijuma i bora, a ne na godinu dana. U tom periodu počelo je sakupljanje potpisa za narodnu inicijativu kojom se predlaže usvajanje zakona za trajnu zabranu eksploatacije litijuma i bora. Sakupljeno je 38.000 potpisa i inicijativa je predata Skupštini Srbije, ali ni do danas nije stavljena na dnevni red.
Ako se osvrnemo na pravno-finansijsku sferu, ni tada nije sve bilo jasno i jednostavno, uprkos političkim izjavama ili baš zbog njih. Za vlast, koja je tvrdila da će se poštovati protokoli o zaštiti okoline, važno je bilo da su rezerve ruda litijuma i bora kod Loznice 158 miliona tona, čija je proračunata vrednost 56 milijardi dolara, uz početna ulaganja od 1,5 milijardi dolara. Tadašnja ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović navela je da Srbija tim projektom može da pokrije 12 odsto svetskih potreba za litijumom, napomenuvši da je vrednost dokazanih mineralnih vrednosti u Srbiji veća od dvesta milijardi evra.
Da li je to bio jedan od razloga da predsednik Vučić izjavi uoči Nove godine da projekat „Jadar“ neće biti povučen iako su to tražili „pojedini opozicioni političari“? Ili je u pitanju, možda, ono što je rekla direktorka firme „Rio Sava“ Vesna Prodanović, da je investicija u „Jadar“ predmet Bilateralnog sporazuma između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva iz 2002. godine, ratifikovanog 2004, i da taj dokument predviđa međunarodno priznate mehanizme zaštite investicija. Prodanovićeva je saopštila da je „Rio Tinto“ za razvoj projekta „Jadar“ do tada opredelio 450 miliona dolara, a da je u julu 2021. doneo odluku da opredeli 2,4 milijarde pod uslovom da dobije neophodne dozvole i odobrenja.
Govoreći o protestima zbog namere kompanije „Rio Tinto“ da eksploatiše litijum u dolini Jadra, Vučić je kazao da su firmu u Srbiju doveli i preko Velike Britanije joj se obavezali oni koji pozivaju na proteste. „Hoćete li vi da obezbedite milijardu evra koliko bi trebalo da platimo zbog onoga što su oni potpisivali? Ili je bolje da se pronađe bolji način za rešavanje problema. Važno je da postoji moratorijum, nema nikakvih daljih aktivnosti ’Rio Tinta’. Šta će biti dalje, videćemo“, naveo je predsednik Srbije u novogodišnjem izdanju „Večernjih novosti“.
To „videćemo“ upravo se dešava. „Rio Tinto“ ne samo da nije „zakopao“ svoje planove već je generalni direktor „Rio Tinta“ Jakob Stausholm izjavio da ta rudarska kompanija nije odustala od litijumskog projekta „Jadar“, ukazujući na realnost da je to neverovatan resurs. Da on treba svetu. Da je potreban Srbiji… „Moramo da smislimo kako da to uradimo. Jedino što bih danas rekao je da nismo odustali“, kazao je Stausholm na konferenciji za investitore u Sidneju.
Njegova izjava dolazi u momentu kada je Vlada Srbije i dalje u režimu obustave ovog projekta, za koji je proteklih meseci u više navrata navela da je ugašen, ali i na kraju „moratorijuma do kraja godine“ o kojem je govorio predsednik Vučić, koji danas kaže da se i dalje kaje što je doneo odluku da Srbija odustane od iskopavanja litijuma i da je zbog toga „ispao najgluplji predsednik na svetu“. Vučić je za TV Pink, komentarišući protest ekoloških aktivista ispred zgrade Vlade Srbije, rekao da vlada nije donela nikakvu odluku već je o svemu odlučivao on sam.
„Ne razumem zašto su protestovali ispred vlade. Kad protestuju, treba da protestuju ispred predsedništva a ja ću da im se obratim i da im lepo kažem – ljudi, vi uništavate zemlju. Cena je danas 82.500 dolara po toni litijuma, sa ovim rezervama to je 100 milijardi, jer razumete šta radite Jadru, Osečini, Valjevu i celom Podrinju“, rekao je Vučić i istakao da bi od iskopavanja litijuma Loznici pripalo pet milijardi evra i da bi to bilo najbolje za zemlju, ali da su građani poverovali u teorije zavere, a da su vođe protesta „plaćale strane fondacije“.
I premijerka Brnabić, koja je nekada govorila da je na priču o „Rio Tintu“ stavljena tačka, pre nekoliko dana je ocenila da je litijum ogromna šansa za Srbiju. „Norveška je pre otkrića nafte bila jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, a posle toga jedna od najbogatijih. Ovo je ekvivalent tome. Odluku o obustavljanju projekta ‘Jadar’ sam donela zbog političkih napada na predsednika Vučića i SNS pred izbore, ali i dalje mislim da je to najveća razvojna šansa“, istakla je Brnabićeva dodajući da ne vidi mogućnost da taj projekat oživi.
Dakle, bila je to samo predizborna priča, reći će njeni oponenti iz opozicije, tvrdeći da nova ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović svojim izjavama želi da na velika vrata vrati projekat „Jadar“ kome su se građani usprotivili masovnim protestima. To zaključuju iz njenih najava, odmah po formiranju Vlade Srbije, da će Srbija u narednom periodu biti važan izvor retkih minerala u svetu. Pored zlata, srebra, bakra, cinka, bogata je i litijumom i zbog toga će, kako najavljuje, država nastaviti da razvija rudarstvo uz poštovanje standarda zaštite okoline.
Što se tiče konkretno litijuma, ministarka Đedović je rekla da Srbija ima sreću što leži na rezervama jednog vrlo bitnog minerala neophodnog za obnovljive izvore, koji su u fokusu celog sveta. „Mislim da Srbija treba da razmotri kako može taj potencijal da iskoristi. Moje je da sagledam, da razmotrim, da vidim šta je urađeno, šta nije i zašto nije. Ali sve zemlje koje imaju neki prirodni resurs, a ne iskorišćavaju ga, na gubitku su“, rekla je ministarka i navela da nema nijednog korišćenja prirodnog resursa koje nije bezopasno za životnu sredinu, ali da je samo pitanje koje će mere biti preduzete da se rizici umanje. Ministarka rudarstva kaže da se u Srbiji trenutno obavljaju geološka istraživanja na 178 istražnih polja – među kojima su najzastupljeniji bakar, zlato, olovo, cink i srebro.
Za struku su tolika istražna prava upitna i diskutabilna jer, kako je često govorio Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, treba znati da nijedna kompanija neće ulagati stotine hiljada i miliona evra jer voli Srbiju, nego da bi dobila eksploataciono pravo. A radi se uglavnom o privatnim rudarskim kompanijama koje zanima profit, a ne javni interes. Zato je, po rečima profesora Ristića, veoma važno za Srbiju da Ministarstvo rudarstva i energetike počne da deli istražna prava koja su javni interes, ona koja će ojačati geološke kapacitete zemlje, pre svega Geološki zavod Srbije, čiji su stručnjaci nekada vršili sva istraživanja, a sada su degradirani.

TRAŽENJE ALTERNATIVE U celoj priči ima i novih elemenata, poput tražnja alternativnih kompanija „Rio Tintu“. Već se pominju nemačke i kineske kompanije jer i jedni i drugi imaju mogućnost da pored rudnika investiraju u fabriku litijumskih baterija i pogona za proizvodnju električnih automobila koji koriste takve baterije. Navodno, otvaranje tehnološkog centra američkog proizvođača električnih automobila „Rivian“ treba da potvrdi da država neće pristati na kopanje litijuma i njegov izvoz ukoliko se kod nas ne otvore fabrike za proizvodnju baterija i električnih automobila.
U takvoj atmosferi je za kraj novembra zakazana i sednica skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, ali sa bizarnim obrtima jer se sednica odvijala istovremeno na dva mesta. U Skupštini Srbije održana je sednica Odbora koju je zakazao zamenik predsednika skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, poslanik SNS Milimir Vujadinović, sa jedinom tačkom dnevnog reda o iskorišćavanju litijuma u Srbiji, sa osvrtom na uticaj na životnu sredinu i osvrtom na celokupni ekonomski razvoj Republike Srbije, kako stoji na portalu Skupštine Srbije.
U isto vreme se u Loznici održavala sednica koju je zakazao predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Aleksandar Jovanović Ćuta, koji će izjaviti da je 15. novembra uredno zakazao sednicu Odbora u Loznici za 25. novembar, a da je onda naknadno njegov zamenik Vujadinović sazvao sednicu za sat kasnije u zgradi Skupštine Srbije.
Sednici u Beogradu prisustvovalo je deset članova odbora, pa su tako obezbedili kvorum za rad. Tu su bile i ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, kao i profesori Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević i Nikola Lilić.
Upravo je na toj sednici ministarka Đedović rekla da je „uredba Vlade Srbije za projekat ’Jadar’ ukinuta pre nego što su završene Studije procene uticaja na životnu sredinu, koje su trebale da se nađu na uvidu javnosti i da budu predmet javne rasprave“.
Ne treba biti mnogo pronicljiv i, na osnovu samo onoga što se u vezi s litijumom govorilo poslednjih dana, zaključiti da projekat „Rio Tinto“ nije mrtav već da se polako vraća jer zbog nedostatka sredstava naša zemlja nije u mogućnosti da istraživanja vrši sama i taj posao se, uglavnom, prepušta strancima. Koncesije za istraživanje nalazišta sirovina koje Srbija odobrava traju maksimalno 30 godina, posle čega država, ako nešto u nalazištu ostane, može i sama da eksploatiše.
A što se tiče premijerkinog pozivanja na primer Norveške, treba ponoviti ono što je „Pečat“ već pisao na tu temu. Za razliku od arapskih zemalja bogatih naftom, Norvežani su sve držali u svojim rukama, prodaju pre svega. Zato brojni domaći skeptici smatraju da sve ovo ima smisla samo ukoliko naša država bude isključiv vlasnik tog bogatstva. Budući da perspektiva i količine nalazišta jadarita imaju za Srbiju i strateški značaj, eksploatacija rude i eventualna njena finalizacija ne bi smeli da budu prepušteni strancima, koji bi, u tom slučaju, odneli sav profit a nama ostavili mrvice i jalovinske pustoši, poput onih kod Bora. Norveški primer o tome rečito govori – i u smislu profita, i u smislu ekologije.