Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Popis stanovništva
Popis je još jednom pokazao da se stanovništvo u Srbiji rapidno smanjuje i stari, a s demografskog stanovišta taj trend će se nastaviti i u doglednoj budućnosti, što je svojevrsan alarm, ako već nije kasno
Svi pamtimo scenu iz Kusturičinog filma „Sećaš li se Doli Bel“ kada glavni junak (Slavko Štimac) iz novina čita vesti bolesnom ocu (Slobodan Aligrudić) a on, na podatak da na svetu (početkom 1960-ih godina) ima dve-tri milijarde stanovnika, sinu kaže: „Mene ne računaj“.Ova duhovita, a nadasve tužna parabola o ljudskom trajanju i danas je aktuelna, ali na mnogo širem planu u odnosu na pojedinca. Ove 2022. godine, tačnije 15. novembra, Ujedinjene nacije saopštile su da je rođen osmomilijarditi stanovnik, samo 11 godina nakon što smo ubeležili rekord od sedam milijardi ljudi.
Srbija tome nije doprinela. Naprotiv. Samo nekoliko dana posle saopštenja UN izašli su preliminarni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) da nas je za oko 500.000 manje nego po popisu iz 2011. godine. U Srbiji je za deceniju broj stanovnika umanjen za onoliko ljudi koliko ih trenutno živi u Novom Sadu i Nišu. Na prethodnom popisu registrovano je 7.186.862 stanovnika, dok danas u Srbiji živi 6.690.887 stanovnika, kako su pokazali prvi rezultati Popisa stanovništva, koji je sproveden od 1. do 31. oktobra 2022. uz sedam dana produženja u pojedinim mestima.
U Vojvodini se smanjio broj stanovnika za 182.453 i sada broji 1.749.356 ljudi. U regionu Južne i Istočne Srbije u poslednjih 10 godina beleži se 196.906 stanovnika manje, odnosno trenutno živi 1.834.791 čovek. U regionu Šumadije i Zapadne Srbije, prema novim podacima, živi 3.255.968 ljudi, što je za 339.645 manje nego 2011. godine.
Ono što je i inače bilo evidentno, dobilo je zvaničnu i brojčanu potvrdu. Smanjenje broja stanovnika zabeleženo je u svim regionima (oko 10 odsto), osim u Beogradskom regionu, gde je broj stanovnika povećan za oko 1,6 odsto. U Beogradu sada stanuje 1.685.563 ljudi, što je za 26.123 više nego prema popisu iz 2011. godine. Najveći porast stanovništva zabeležen je u beogradskim opštinama Zvezdara i Voždovac, kao i u Novom Sadu i Novom Pazaru. S druge strane, najveći pad stanovništva zabeležen je u Crnoj Travi, Gadžinom Hanu i Babušnici.
UMIRANJE NARODA Demografski podaci ubedljivo govore da se obistinjuje nekadašnja parola sa Šabačke čivijade da ćemo „u komunizmu svi biti Beograđani“, a da će vremenom Srbi biti manjina u Srbiji. Iako ova parola potiče iz perioda „socijalističke blagodeti“, mnogo pre njenog kraja, samo potvrđuje da je depopulacija u Srbiji dugotrajan proces i da obeležava ceo 20. vek, a sada se samo evidentno i rapidno nastavlja.
Demografi ne bez razloga navode analize i podatke nemačkog geografa Alojza Fišera fon Egera o brojnosti balkanskih naroda na početku 20. veka, prema kojim se dolazi do pouzdanog zaključka da se do danas turski narod brojčano uvećao za 400 odsto, albanski za 700 odsto, rumunski za 45 odsto, bugarski za 38 odsto, grčki za 35 odsto. Jedini narod koji se ne uvećava nego umire su upravo Srbi.
Demografsko propadanje srpskog naroda najviše je uzelo maha u doba Titove Jugoslavije. Ono se ogleda u više faktora, a danas, pre svega, u drastičnom sužavanju njegovog etničkog prostora i poremećaju demografske ravnoteže na štetu srpskog naroda, posebno na Kosovu i Metohiji, u Raškoj oblasti i na jugu Srbije. U Srbiji je 1961. godine bilo 74,6 odsto Srba, 1981. taj broj je iznosio 66,4 odsto, a 1991. svega 62 odsto. Obim srazmernog opadanja brojnosti Srba izrazito je ublažavala masovna imigracija srpskog življa iz gotovo svih krajeva bivše Jugoslavije. Dok su Šiptari 1971. činili 11,7 odsto stanovništva Srbije, taj udeo je porastao na skoro 20 odsto u 1991. godini. Kasnije, tačne podatke nije ni bilo moguće utvrditi.
I pre popisa je bilo jasno da je srpsko selo zahvatila prava demografska pošast, jer je statistika već bila utvrdila da od 100 odsto sela ne postoji 72 posto, ili da su u više od dve trećine sela ognjišta ugašena. Recimo, u istočnoj Srbiji ima sela u kojima se decenijama nije začuo bebin plač. Tome je doprinela i politika posle Drugog svetskog rata, naročito od 1948. godine, kada se navodno zbog sovjetske opasnosti iz pograničnih regija Srbije demontiraju industrijska postrojenja i sele u druge republike, čak u Sloveniju koja industrije nije imala.
Ne može biti uteha to što demografi nisu iznenađeni podacima popisa jer su očekivali da žitelja Srbije bude još manje, s obzirom na to da ovaj popis nije moguće porediti s onim prethodnim koji nije obuhvatio većinu stanovništva iz Bujanovca i Preševa, a nije imao ni „imput“ iz administrativnih izvora („u skladu sa pozitivnom međunarodnom praksom, baza podataka dobijena direktnim popisivanjem dopunjena je podacima iz administrativnih evidencija“). Prethodni popisi obuhvatali su i državljane Srbije koji žive u dijaspori, bez obzira kada su tamo otišli, a sada su obuhvaćeni samo oni koji borave van Srbije kraće od godinu dana.
Statističari i demografi decenijama unazad upozoravaju na lošu sliku i činjenicu da svake godine u Srbiji više ljudi umre nego što se rodi, a prvi put u „demografskoj istoriji‘‘ Srbije 2002. godine broj starog stanovništva je nadmašio broj mladih. Iako je u poslednjem međupopisnom periodu demografsko starenje malo usporeno u
odnosu na prethodni, u poređenju sa ostalim periodima iz druge polovine 20. veka ono je ipak intenzivno. Prethodne godine postavljen je još jedan negativan rekord. Prema podacima RZS, broj živorođene dece u Srbiji na godišnjem nivou prvi put je pao ispod 62.000, a u istih 12 meseci broj umrlih nadmašio je broj rođenih za više od 55.000.
PODMUKLI UBICA Još sredinom devedesetih godina dr Marko Mladenović, legendarni profesor porodičnog prava i sociologije porodice na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i, reklo bi se, donkihotovski borac protiv „bele kuge“, tog nevidljivog i podmuklog ubice naroda i čitavih nacija, govorio je da je došlo do velike krize porodice; u brak se stupa sve kasnije, mnogo je kratkotrajnih i dugotrajnih vanbračnih zajednica koje su, po pravilu, sterilne, a suočeni smo i s modernim ekstremnim feminizmom čije pobornice tvrde da je i samo rađanje oblik eksploatacije žene. Navode se i uzroci materijalne prirode kao što su nedovoljni dečji dodaci, oporezivanje stvari za decu, te da roditelji često nemaju ni minimalne prihode, nemaju stan, posao…
Međutim, mi nemamo pravo da čekamo da budemo bogati, jer nas tada neće biti. Uostalom, nauka je utvrdila da čisto ekonomski razlozi nisu glavni uslov negativnog nataliteta. Postalo je to, na neki način, civilizacijski problem, jer je i dalje u ekonomski siromašnim zajednicama natalitet u usponu, dok je u najrazvijenijim zemljama u drastičnom padu. Ljudi su usmereni isključivo na vlastite potrebe, a sve drugo je van tog „realnog vidokruga“, pa i kod prosečnog Srbina danas. Rađanje i podizanje dece postaje sve više žrtva na koju mnogi nisu spremni, a čija samoobmana potiskuje istorijsko sećanje po kome čovek ne živi samo sebe radi već i radi svog potomstva, porodice, naroda i zajednice. Posledice svih tih činjenica se i sada osećaju. Potrošački mentalitet i samoživost su preovladali društvom a vladajuća životna filozofija ne odražava rast stanovništva čak ni na nivou proste reprodukcije.
Pored negativnog prirodnog priraštaja još niz faktora utiče na demografsku sliku Srbije. Svake godine desetine hiljada ljudi trajno napušta zemlju a značajan deo njih čine mladi koji zbog obrazovanja, posla ili boljih uslova života napuštaju domovinu. Ne treba konsultovati struku pa uvideti da odlaskom mladih u reproduktivnim godinama Srbija gubi „osnovu za rađanje“, što dovodi do sve nepovoljnije starosne strukture stanovništva u Srbiji.
S obzirom na demografske trendove, ta se struktura sporo menja i teško je očekivati da smanjenje i starenje populacije u Srbiji prestane u bliskoj budućnosti. Dalje Starenje populacije će se nastaviti, što pokazuju i projekcije Republičkog zavoda za statistiku. Projektovane promene u starosnom sastavu stanovništva ukazuju da će po svim varijantama u narednih 30-40 godina stanovništvo Republike Srbije i dalje stariti. Razlike se ispoljavaju jedino u brzini procesa, sve do njegove terminalne faze.
Iz drugog ugla: Srbija bez Srba (bela kuga)
Vrlo poučan ali upozoravajuću demografski prikaz i popis stanovništva u Srbiji koji nagoveštava negativne efekte za Srbiju u budućnosti.
Nadovezaću se na temu sa primedbama i predlozima koje imam, koje su vrlo bitne i neophovne, a to su:
— Neadekvatna demografska politika na “principima ramnopravnosti i jednakvosti” po etničkoj osnovi;
— Bela kuga je uglavnom u srpskom narodu u sklopu finansijskog podsticaja radjanja;
— Neadekvatna statistika. Potreban je i vrlo bitan “statistički prikaz” i po etničkoj osnovi;
Sledi nastavak…
(nastavak)
1. Neadekvatna demografska politika: Merama za Demografsku politiku koje su preduzete 2018. godine formiranjem Demografskog Saveta (predsednik Saveta AV) za finansijski podsticaj radjanja protiv bele kuge nije adekvatan problemu bele kuge koja uglavnom vlada kod srpskog naroda. Doneto je rešenje: … za treće dete 12.ooo dečji dodatak, za četvrto 18.ooo i za peto dete 18.000 hiljada dinara. To najviše odgovara za Zajednice koje imaju velik, nadprosečan natalitet, da još više povećaju natalitet, – a kod Srba vlada bela kuga.
Drugi problem neadekvatne politike je da je nagradjivanje-stimulacija nataliteta na “takmičarskim principima”: ko ima najviše dece (po broju dece) najviše je nagradjivan i stimulisan na radjanje. Takvo demografsko rešenje je vrlo štetno, zloupotrebljeno protiv Srba koje se sprovodilo u dugom vremenskom periodu na Kosovu i Metohiji od stane albanskog-šiptarskog separatizna što je dovelo do albanizacije-islamizacije KiM i etničkog čišćenja-progona Srba i otimanja teritorije. Takva izvesna demografska tendencija za “nadmoć” u izvesnoj meri postoji još u Srbiji što će se pokazati za 50. 70 plus… godina. Demografsko rešenje i stimulaciju na “takmičarskim” principima u velikoj meri, iste probleme ima i Evropa.
Zbog navedenih razloga i katastrofalnih posledica demografaka politika mora da se zasniva na principima “ramnopravnosti i jednakvosti bračnih parova” za sve narode: To znači kao što je demografija regulisana u NR KINI. Kina je trideset godina imala demografsko rešenje za pdsticaj “jedno dete po bračnm paru”, k je ima više dece – taj je plaća prez državi. Od pre neke godine je cenzus povećan na dvoje dece po bračnom paru.
Takvo rešenje, kineski model bi najviše odgovarao Srbiji: dečji dodatak za dvoje dece po bračnom paru, ramnopravnost i jednakvost za sve narode bez obzira na nacionalnost!
A SRBI, SA OGROMNIM PROBLEMOM BELE KUGE – da formiraju Demografski “SRPSKI FOND” protiv bele kuge u koordinaciji sa SP Crkvom i Dijasporom, i simboličnim prilozima srpskih gradjana da se odrede dečji dodatak za svako rodjeno srpsko dete da se eliminiše bela kuga! Da ne dužim. Nastavak za drugu i treću tačku…
Ovo neće potrajati samo 30-50 godina, nego mnogo, mnogo duže, i sve naše mere služiće pre da umirimo sopstvenu savest nego da ostvarimo željeni zaokret. Razlozi ? Sve što je cenjeni autor nabrojio, ali i još neki, verovatno verovatno veoma važni. Vidite na pr., mi i danas slavimo junački proboj Solunskog fronta i Kajmakčalan koga smo onomad prekrili leševima. Ali valja znati da su onde izginuli najbolji sinovi, oni što su imali dovoljno ili čak višak energije ! jer samo takvi ginu na onakav način, dok se gnjide sakriju u kokošinjce i kojekude, da bi, kad sve prođe dali produžetak naciji, ali sad već ne onaj prethodni ! Ružno rečeno ali u značajnoj meri tačno ! Tim pre što smo od Karađorđa naovamo imali previše “Kajmakčalana”. To je isto kao da na jednom prostoru bogatom šumom krenemo da čupamo (ne sečemo !) najbolje izdanke. Vrlo brzo će ostati samo žalosno šiblje !
Slučaj emigracije u gradove također je ubitačan, svakako i zbog emancipacije tog sveta, jer mi nismo tamo neki Afrikanci, koji, i kad dođu u Pariz, onde nađu slične, pa se udruže i na nekom kutku sazdaju svoju novu Afriku. No ekonomsko stanje društva omogućava mladim parovima tek mali stambeni prostor, gde zaista nema uslova za mnogodetne porodice. Uz mala primanja, eto važnog razloga !
Za selom uzalud žalimo. Svet je, porastom nauke i tehnologije stvorio uslove takve mehanizacije da jedan farmer može da privredi koliko nekoliko sela starog kova. I besmisleno je probati takmičiti se na stari način ! Može se samo modernizovati agrar gde bi mesto jednog sela bio jedan moderni proizvođač velikih viškova robe, na dobro i sebi i nama. Taj bi zasigurno imao više od dva deteta, a takva deca bi rasla i rasla. No imamo li mi, sa ovakvim ustrostvom snage za to ? Tim pre kad je lakše podići strani kredit, pa pare razdeliti stranim firmama da nam ovde otvore šatroindustriju ! Ovde naravno nije kraj, al’ da ne preteramo.
Tekst govori o problemu koji svi znaju.Pitanje je šta je uzrok i kako ga rešiti.Demografi,političari i tzv.grsđansko društvo su godinama pričali da je uzrok novac:male plate,nizak dečiji dodatak,skupa roba za bebe itd.Jedini čovek koji još pre 30 tak godina govorio sasvim suprotno bio je moj presor Miroljub Jevtić.On je po cenu izopštenja iz društva pa čak i zatvora,govorio da je to glupost jednih a izdajnička delatnost drugih sa namerom da se Srbi unište .Matematički je pokazao da natalitet zavisi samo od religije.Pokazujući da je nagalitet ogroman u prebogatoj mormonskoj Juti u SAD i u Kataru.A nizak u ateističkoj državi Vermont u SAD i oobezboženim i do krajnje bede siromašnim seljacima opštine Blace,Kuršumlija,Babušnica.. I da jedino razvijanje prave vere straha od paklenih muka zbog abortusa,kontracepcije može da digne natalitet.Ko će sada da kaže da mu treba podići spomenik za života.
Sasvim tocno.Ja san hrvatski nacionalists.Godinama pratim Jevtica.Taj covjek je genije.Novci koje nam demografi predlazu da ulozimo u natalitet samo smanjuju broj djece.Primer su iNijemci ulozili su milijarde a broj djece se smanjio.Jos prije tri decenije svako trece kucanstvo u Njemackoj imalo je jednog clana,pazite ne jedno dijete nego jednog clana.Ali zato Njemice koje se u Njemackoj udaju za immigrante muslimane radjaju petoro sestoro djece koja imaju njemacki pasos ali se deklariraju kao Arapi ,Afganci..I odlaze da ginu za islamsku drzavu.Ovo pisem jer se u Hrvatskoj desava isti proces.Opet genije Jevtic jedini je Srbin koji za razliku ostalih velikih”strucnjaka” Ekmecica,Krestica…vidi da je price o katolickoj Hrvatskoj danas samo iluzija.Tocno je da Hrvati mnogo vise nego Srbi idu na misu.Ali to je folklor ovdje ni svecenici ne vjeruju u uskrsnuce niti u bezgrijesno zacece.A mladi se u tjeku propovjedi sprdaju sa rijecima svecenika.
(nastavak 2)
2. BELA KUGA Izrazito vlada u spskom narodu, ali se politički tretira, generalizuje kao problem cele Srbije, i na taj način podsticajnim finansijskim merama za radjanje preko Saveta za demografiju finansira se natalitet “po broju dece” (takmičarski princip: najviše dobijaju finansijski podsticaj Zajednice sa nadprosečnim natalitetom) – a ne po bračnom paru”? Na taj način ako se kod Srba za 20-30-50 godina poveća natalitet za recimo 10 odsto, kod Zajednica sa natprosečnim natalitetom povećaće se desetostriko više. Što znači da su “mere” destruktivne za belu kugu kod Srba.
Širok je spektar “uzroka i posledica” bele kuge o čemu treba široko obrazloženje kao posebna tema, da ne dužim (možda u posebnom prilogu?).
3. NEADEKVATNA STATISTIKA, statistički prikaz – popis stanovništva na etničkoj osnovi. Vrlo važno i logično je da se pri popisu stanovništva na popisnim listićima gradjani izjasne i o “nacionalnoj pripadnosti”. Zašto se taj podatak zaobilazi, nije prikazan od Republičkog zavoda za statistiku. Vrlo je bitan uvid u demografsko kretanje po nacionalnoj osnovi u okviru nacionalnih interesa. Zašto bi nekome to smetalo, naročito kada je glasanje po pitanjima od nacionalnih interesa. Primera radi: razlika u demografiji na etničkoj osnovi, glasanje za “funkcije” po pitanjima od nacionalnog interesa itd.
Konstruktivno bi bilo u “PEČATU” da se pojavi tema: Uzroci i posledice “bele kuge” kod Srba? Da ne dužim, hvala na razuevanju!
U potpunosti sam saglasna sa masterom politikologije religije. Religija je kljucan faktor nataliteta. Ljudi koji veruju u zivot, u buducnost, koji imaju smisao i veru zele i hoce da radjanju.
Profesor Jevtic je konstantno ukazivao na problem smanjenog nataliteta, ali isto tako i upucivao na resenje istog. Religija je resenje.
Profesor Jeftić daje rešenje:
Kad želiš da vidiš kako se prave kola ideš u Nemačku.
Kad želiš da vidiš kako se prave deca ideš tamo gde se ona prave. Islamski svet. Siromašni, bogati, sredžnji. Svi imaju dece. Razlog nije potrebno navesti jer je takva bila i Srbija pre 150 godina. Strah od Boga je jedini afrodizjak za umor(e)nu naciju.
Prosvetitelji, satanisti, ovi, oni ne donose rešenje. Gospod je izvor života.
Sasvim tačno što se tiče Jevtića, taj čovek decenijama najpreciznije definiše srpske probleme i nije daleko od istine Hrvat Ante kad kaže da je Jevtić genije.A SANU ga je odbila. Iako je Jevtić jedini živio srpski naučnik koji je formirao naučnui disciplinui Politikologiju religije, prvi u svetu.Što mu svi priznmaju i na Zapadu i na Istoku.Ali Jevtić je beskrajno sam”sirak tužni bez iđe ikoga”. Vidite da mu je prijetila opsanost da bude uhapšen zbog svojih stavova.Sam je Bog učiniio da predsjednik Vučić uvidi njegove vrijednosti i postavim ga za ambasadora u DR Kongu. To bez božje promisli ne bi moglo.On je svuda ograničen, nema ga ni u Pečatu dugi niz godina. Da bi riječi čovjeka kako što je on doprijele do javnosti potrebno je da iza njega stoji čitav tim. Ali zato čitavi timovi stoje iza onih koji Srbe ruše.” Na svaku pobjedu iamo dva poraza, na svakog junaka buljuk izdajnika”. kako veli Petar Božović i filmu ”Noć u kući moje majke”.Pečat je novina , hvala mu na tome,koji je objavio stotine tekstova o Trilateralnoj Komisiji i Bilderberg grupi kao centrima iz kojih se ruši Srbija.Ali uprkos tome ljudi koji su glavni eskponentni tih organizacija u Srbiji uživaju beskrajno poverenje nesumnjivih srpski patriota. Na sajtu Trilaterale http://ewb.rs/advisory.aspx jasno stoji da je Darko Tanasković član njenog Savjetodavnog odbora, dakle tijela koje govori centrali šta da čini da bi razbila Srbiju. A Tanaskovića slave kao Boga nesumnjive srpske patriote.Tu nešto nije uredu. Ako je Tansković ”Bog” koji spašava Srbiju onda Trilaterala čiji je on savjetnik nije neprijateljska i svi tekstovi Pečata o njoj su netačni i huškački protiv organizacije koja nam je prijatelj. Ili je Tanasković neprijatelj. Drugog zaključka nema.Ako se neko pita zašto ističem baš njega, odgovor jer jasan. Sa njim na sajtu Trilaterale su i Zorana Mihajlović i Goran Svilanović. Ali za njih svi znaju da su neprijatelji, a Tanaskovića Srbi slave više nego Ćosića.