Putinov paket sankcija

Zapadne sankcije nisu oslabile rusku ekonomiju i vojsku toliko da bi moglo da se govori o njihovom uspehu, pogotovo imajući u vidu da brojevi pokazuju da su to zapravo kaznene mere protiv samog Zapada

Evropska unija pri kraju je priprema za uvođenje već „devetog paketa“ sankcija Rusiji. Kako ističe predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, posao ide „maksimalnom brzinom“, a restrikcije imaju za cilj slabljenje sposobnosti Ruske Federacije da vodi vojne operacije u Ukrajini. Fon der Lajenova uverava da se Brisel „neće smiriti“ dok Kijev ne pobedi Moskvu. Imajući u vidu sve brojnija upozorenja da sama EU klizi u recesiju, inflaciju kakva nije viđena decenijama, pa i opasan porast nezadovoljstva građana ekonomskom politikom koja vodi njihovom osiromašenju, opravdano je postaviti pitanje – ko će pre nastradati na ukrajinskom frontu, Brisel ili Moskva? Mogu se razmatrati efekti desetina hiljada pojedinačnih sankcija protiv Rusije i njenih građana, preduzeća, banaka, biznismena, političara, ali užasne posledice rat donosi susednoj Ukrajini, dok ozbiljnu štetu trpe evropske države. [restrict]

OPASNE ZABLUDE SVESNO ŠIRI KIJEV Njihova rukovodstva uveravaju svoje birače i poreske obveznike da imaju nekakav „superplan“ kako će Moskvu poraziti na bojnom polju, sve sedeći u udobnim i toplim foteljama, dok tamo negde ginu drugi, Rusi i Ukrajinci. Opasna je zabluda koju svesno šire vlasti u Kijevu da ih neko čeka u EU i NATO-u sa crvenim tepihom, da su to njihovi saveznici i da će tamo na Zapadu „pronaći svoj dom“, samo kad poraze Rusiju na bojnom polju. U to veruju ne samo mnogobrojni Ukrajinci već i Evropljani koji godinama slušaju o ruskom lideru Vladimiru Putinu isključivo u negativnom kontekstu, kao autokrati i zločincu. Sada je postalo jasno zašto je neko na Zapadu uporno (i naizgled bez razloga) tako dugo vodio kampanju satanizacije Putina. Sada ga možete mirne duše optužiti i da je lično izazvao Drugi svetski rat i mnogi bi i u to poverovali. I još kad isključite sve ruske medije na Zapadu, proglašavajući ih za megafon propagande Kremlja, onda su granice manipulacije gotovo neograničene.
Ne ide ipak sve tako glatko. Pre svega, kod mnogih sazreva svest da Rusiju ne možete pobediti tuđim rukama (a pitanje je da li možete i svojim), pukim transferisanjem oružja, vojne opreme i novca. Pa čak i ako u tu svrhu ispraznite sva skladišta NATO-a, opet će se pokazati da ruska armija ima odlične sposobnosti da sve te smrtonosne tovare sprži na liniji fronta. Brojne su analize zapadnih medija i eksperata u kojima se upravo na to ukazuje, uz čuđenje kako je Kijev uspeo da potroši sve ono što su NATO članice decenijama taložile. Možda je, osim ruske vojske, za brzi „nestanak“ zapadnog naoružanja zaslužna i korupcija koja razjeda Ukrajinu još od sticanja nezavisnosti. Teško je objasniti kako je ova, nekada najbogatija republika SSSR-a, kao samostalna država pala na dno evropske lestvice siromaštva. Moskva za to svakako nije kriva, jer nije Kijev tri decenije bio na ruskom već na „evropskom putu“. Čudi i to kako se ukrajinski građani za 30 godina nikada nisu zapitali – zašto su njihovi istočnoevropski susedi i tri bivše republike SSSR-a tako brzo dobili pozivnice za članstvo u EU i NATO, a njima nikako da stigne.
Odgovor na ovo pitanje, umesto njih samih, dala im je prva dama Ukrajine Olena Zelenska, prošle nedelje u intervjuu britanskom javnom servisu. Kako je istakla, Ukrajinci su spremni još dve-tri godine da izdrže bez struje, vode i grejanja, ako će posle toga „videti perspektivu članstva u EU“. Eto lakog odgovora na teško pitanje – Ukrajinci će umesto Evropljana ratovati protiv Moskve, dok će potom Evropljani umesto Ukrajinaca ispuniti sve uslove i kriterijume za članstvo u EU. I sve je kao u bajci, za one koji su spremni da veruju. Za Ukrajinu bi ipak bolje bilo da se svako bavio svojim poslom. Pa da, ako EU želi da ratuje protiv Moskve, to učini sama, a Ukrajinci da su se posvetili uređenju svoje države i borbi protiv kriminala i korupcije. Ovako im preti opasnost da ostanu kratkih rukava, a ni Evropa neće uspeti.
Na to upozorava i londonski „Ekonomist“, ukazujući da bi rast cena energenata u Evropi mogao da dovede do naglog povećanja broja umrlih ove zime. Kako ističu britanski novinari, ako bude oštra zima, Evropa rizikuje da broj umrlih od posledica niskih temperatura premaši broj poginulih vojnika u Ukrajini, sa obe strane. U slučaju blage zime, porast smrtnih slučajeva mogao bi biti ograničen na 32.000 iznad istorijskog proseka, dok bi jače hladnoće odnele u Evropi 335.000 dodatnih života. Dodaje se da bi to bio „test izdržljivosti za evropsku podršku“ Kijevu. Najžešći protivnici Rusije u Evropi se na ovakve prognoze ne obaziru, već im je najvažnije da Moskva nipošto ne sme da pobedi u ratu, jer će to biti poraz EU i NATO-a. Kada se tako stvari postave, onda može da liči i na pripremu javnosti za pravi veliki evropski rat. U kome Evropljani sigurno ne bi pobedili, već neko drugi, kao i obično.

„SLOBODNI BRISEL“ AKTIVNO RADI NA DEVETOM PAKETU Zapadni mediji pišu da baltičke zemlje i Poljska najaktivnije lobiraju za nove sankcije, kao da postojeće već nisu donele Evropi dovoljno problema. Istu priču ponavljaju i u Kijevu – tamo su već, kako je najavila gospođa Zelenska, spremni tri godine da sede u hladnoći i mraku, bez vode. „Ekonomist“ se nije usudio da iznese procene koliko bi ukrajinskih civila stradalo zbog hladnoće za te tri godine. I zapadnim ekspertima je sada već jasno da su antiruske sankcije prvenstveno pogodile Zapad. Sada je već pomalo kasno, jer se antiruskoj histeriji trebalo suprotstavljati još od 2014, kada je počeo snažan američki pritisak na Evropu da uvede Rusiji sankcije. Sada su Evropljani spremni da sami sebe ubeđuju da „sankcije znače slobodu od Putina“. A Putin verovatno ni sam nije znao koliko je moćan, da je mogao celu Evropu da drži u zarobljeništvu. Ali dobro je – sada je Evropa konačno slobodna od Putina. Slobodna i bez jeftinih energenata, što je izazvalo neviđeni porast cena. Valjda će američki saveznici sada, kada je konačno stigla sloboda, ponuditi mnogo jeftiniji gas. Ili ipak neće?
„Slobodni Brisel“ zato mirno može da radi na pripremi devetog paketa antiruskih sankcija, kako je najavila predsednica EK Ursula fon der Lajen. „Naporno radimo na tome da udarimo Rusiju tamo gde boli i dodatno otupimo njenu sposobnost da vodi borbena dejstva Ukrajine i danas mogu da saopštim da maksimalnom brzinom razrađujemo deveti paket sankcija“, saopštila je Fon der Lajenova, bez obzira na to što bi većina građana EU verovatno želela da se značajno smanji brzina i silina uvođenja sankcija. Šefica EK je izrazila uverenje da će Brisel uskoro uspeti da postigne globalno ograničenje cena ruske nafte. „Nećemo se smiriti dok Ukrajina ne savlada Putina“, naglasila je.
S njom je potpuno saglasan i šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba, koji je ocenio da je pitanje usvajanja devetog seta mera protiv Ruske Federacije već „odavno prezrelo“ i pozvao kolege u EU da „odagnaju sve sumnje“ i što pre pripreme nove restrikcije. Istovremeno je naglasio da Evropa nema pravo da se umori od Ukrajine. „Ako mi Ukrajinci nismo umorni, onda ostatak Evrope nema ni moralno ni političko pravo da bude umoran“, ukorio je kolebljivce Kuleba. I tu je nesumnjivo u pravu: ako Ukrajinci trpe i rat, i glad, i vatru i led, i bolest i smrt, bombe i razaranja – kakvo onda pravo da se žale imaju Evropljani, samo zato što su im računi za struju i hranu, i sve ostalo, „pomalo poskočili“. Pa nisu valjda mislili da će se izvući od „savezničkih obaveza“ i da će to Amerikanci sve sami finansirati? Ovog puta će računi morati da se plate svi do poslednjeg, i koga briga što ih je Putin godinama upozoravao da bezbednost i blagostanje u Evropi nisu mogući bez Rusije. Ali neka, bar su ga se otarasili konačno! I njega, i njegovog „smrdljivog gasa“, kako se jednom slikovito izrazio bivši ukrajinski predsednik Viktor Juščenko, lider „narandžaste revolucije“.
Više se ne krije da cilj sankcija nije „zaustavljanje rata u Ukrajini“, pa je šef evropske diplomatije Žozep Borelj saopštio da je njihov cilj da oslabe Rusiju: „Očigledno je da naše sankcije slabe rusku ekonomiju. Nikada nismo očekivali da će sankcije okončati vojni sukob, ali slabe sposobnost ruskih oružanih snaga da obnavljaju svoju materijalnu podršku“. Usprotivio mu se, kako prenosi RT, državni sekretar mađarskog Ministarstva spoljnih poslova za bilateralne odnose Tamaš Mencer. „Borelj jednostavno ne govori istinu. Sada je rekao da politika sankcija nikada nije imala za cilj da okonča sukob. Međutim, naprotiv, istina je da je Brisel počeo da vodi politiku sankcija kako bi ga okončao. Dakle, situacija je takva da Žozep Borelj sada poriče ono o čemu je pričala organizacija koju vodi“, ukazao je Mencer.

KO SE GRDNO PRERAČUNAO Očigledno, cilj sankcija je samo jedan: oslabiti Rusiju da bi Putin izgubio poverenje i ugled u narodu. Pa ga svrgnuti, a na njegovo mesto dovesti „demokratskog lidera“ koji bi zemlju poveo „pravim putem“, a ruske energente vratio u ruke Zapada, odakle ih je Putin nepravedno oteo. Za sada je to račun bez krčmara: sankcije nisu oslabile ni rusku ekonomiju i vojsku u toj meri da bi moglo da se govori o njihovom uspehu. Pogotovo imajući u vidu da brojevi pokazuju da su to zapravo kaznene mere protiv samog Zapada, koji je postradao od sopstvenih sankcija. I da je sve teže snabdevati Ukrajinu oružjem, dok Rusija samo vadi naoružanje svih vrsta iz svojih zaliha i šalje na front. Po svemu sudeći, neko se preračunao u želji da slomi Putinovu Rusiju. A zima, velika i hladna, kalendarski još nije ni počela. Tada će uslediti Putinov prvi paket sankcija.

[/restrict]